среда, 12.12.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:28
ИЗ НАШЕ СЛАВНЕ ИСТОРИЈЕ

Помирени у смрти више нису непријатељи

Књигу „Велики рат – Записано у камену” Бранко Богдановић, публициста и стални сарадник нашег додатка, посветио је споменицима и меморијалима из Првог светског рата, који су углавном заборављени и уништени
Аутор: Оливера Поповићнедеља, 04.11.2018. у 12:00
Бранко Богдановић (Фото Медија центар Одбрана)

„Велики рат – Записано у камену”, споменици и гробља палих у Првом светском рату, назив је књиге Бранка Богдановића, публицисте и сталног сарадника „Политикиног” додатка „Магазина”, представљене на Сајму књига.

Већ годинама главне теме које Богдановић истражује и о којима пише су оружје и организација војске, али се сада први пут одлучио за омаж онима који су страдали од тог оружја, жртвама ратова.

– Трудио сам се да откријем и првог официра и првог војника и последњег војника који су у Великом рату погинули, али и да подсетим на све оне знане и незнане борце за које се не зна где почивају. Чак и за неке највеће хероје овог рата, спомен-плоче сам налазио бачене у жбуње, на пример на Топчидеру и Бановом брду. Волимо да кажемо да је историја записана на камену, али код нас изгледа ни камен није вечан – рекао нам је Богдановић током промоције своје књиге.

Књига је посвећена споменицима и меморијалима из Првог светског рата који су углавном заборављени и и уништени. 

Погинулима се нисмо одужили
– Богдановић је изнео и важне чињенице како упркос покренутој иницијативи Историјског одељења Главног генералштаба јануара 1930. да се коначно прикупе сви именски подаци, опис жртава и подигне српски ратни Пантеон, овај посао никада нисмо урадили. Остали су само фрагменти прикупљене грађе који се данас чувају у Историјском институту. Након сто година и даље имамо само процене о броју погинулих, које је у изнудици дала наша мировна делегација на Мировној конференцији у фебруару 1919. Читав век је прошао, а ми се нисмо одужили погинулима, несталима и умрлима. Ако је нешто урађено, било је то у првих пет послератних година – подсетио је др Миле Бјелајац.

– Сви знамо за споменике који се налазе у Грчкој, широм Македоније, па и у већим градовима Србији, али је мало познато да је пуно тих обележја уништено, поготову 1945. године. Тада је донет закон којим је било забрањено подизање споменика и обележја свим фашистима и сарадницима окупаторског режима и тада је дошло до масовног уништавања гробаља. То су често радили неуки људи, па се дешавало да нису уништавана само аустријска и немачка гробља, него и гробља наших војника из Првог светског рата. Банални пример је гробље на Бановом брду

Он додаје да се не зна број споменика, јер у сваком па и најмањем месту у Србији постоји обележје војницима палим у Првом светском рату. С друге стране, аустријски генерал Тролман је 1914. године током офанзиве по Србији запазио споменике војницима из Балканских ратова, па је предложио Поћореку да слична обележја подигну својим борцима, јер је приметио да то позитивно утиче на морал војника и становништва у рату.

– Највећи проблем је што никада није направљен списак погинулих војника, тако да ми још не знамо тачан број жртва у Првом светском рату. Баратамо са бројем од 1.270.000 жртва, али то је „ад хок” извучено и припремљено за Мировну конференцију у Версају – каже Богдановић.

Др Миле Бјелајац, директор Института за савремену историју, говорећи на промоцији навео је да је ова књига и прича о хуманости наших предака који су се водили изреком: „Помирени у смрти више нису непријатељи.” Ова реченица стоји на многим спомен-костурницама у Србији, у Смедереву или Крупњу, где су војници различитих војски умирали једни поред других. Тако на спомен-обележју у Текеришу, српским војницима изгинулим у бици на Церу, стоји и плакета у спомен на умрле из војничког Прашког пука.

Аутор књиге је пажљиво реконструисао ко је иницирао и финансирао подизање обележја и споменика.

– Тако се може измерити учешће саме државе у промовисању сећања на Велики рат и жртве, то јест на политику помирења. Већина обележја подизана је у складу са жељама локалних заједница или самих бораца својим палим друговима. Детаљно су наведени чланови одбора и количине новца који су за то намењивани, а ти подаци сведоче о првој мери учешћа или одсуства државе у тим акцијама – казао је Бјелајац.

Богдановић је на књизи, која има 450 страница и садржи 600 илустрација, радио протекле три године, а кратке инсерте је повремено објављивао у нашем додатку. Издавач ове вредне књиге је Медија центар „Одбрана”.


Коментари3
b662d
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Svetozar Pribičević
"Srpski vojnik i srpski vo treba da dobiju zajednički spomenik na Terazijama! Posle rata, ista im je sudbina, otprilike!" - Vojvoda Živojin Mišić.
boban
Srbija je jedina evropska zemlja koja ne moze da prebroji poginule iz svojih ratova u poslednjih 100 godina. Kao sto rece Branko Bogdanovic, cifra od 1.25 miliona izginulih u 1 sv.ratu je "ad hoc" pripremljena za versajsku konferenciju gde je trebalo odrediti ratnu odstetu. Isto se dogodilo i 1946 g., kada je jedan mladi statisticar izracunao da je u Jugoslaviji poginulo 1.7 miliona ljudi u 2sv.ratu. On je zapravo rekao da su to "demografski gubici" -- dakle uracunavajuci i nerodjene, umrle od bolesti ili prirodnom smrcu, i izbeglice -- a Kardelj je izmislio da je to broj poginulih u Jugoslaviji da bi maksimalizovao nemacku ratnu odstetu. Pa mi nismo uspeli ni da izbrojimo broj srpskih zrtava u ratovima 90ih. Srecom, izbrojali su ih Bosanci i Hrvati. Isto tako, vec skoro 20 godina jos ne mozemo sluzbeno da ustanovimo koliko je ljudi poginulo u NATO bombardovanju, iako se poimenice zna za 750. Ali stalno se prica o silnim hiljadama.
Биџа из лијане
А шта је са потомцима? Да ли су они остали непријатељи или постали пријатељи? Историја нас је научила да се ту ништа није променило. Само ме интересује како би се према нама односили данас рецимо Немци да смо којим случјем ми код њих у Немачкој радили оно што су они радили код нас. Чисто хипотетички питам....

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља