петак, 22.11.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:57

Све више људи у Лондону станује на бродовима

Како Брегзит утиче на британску архитектуру и зашто све више људи станује на бродовима дуж канала, говори лондонски архитекта Мина Госпавић, награђена за уметнички студио који може да се ротира
Аутор: Мирјана Сретеновићпетак, 02.11.2018. у 23:51
Опсерваторија, награђена уметничка резиденција (Фото приватна архива)

Факултетски робот сам пројектује малу кућу и притом користи соларну енергију. То је стварност у Великој Британији где годинама живи и ради архитекта Мина Госпавић, рођена у Београду, која на самом почетку каријере са својим тимом већ има награђене пројекте.

Тренутно је ангажована на „Лондонском плану” који одређује економски, еколошки, транспортни и социјални оквир за развој престонице. У року 2015–2025. план је да се изгради 420.000 нових кућа како би се попунио недостатак стамбеног простора у управи ширег Лондона.

Кројдон је једна од 32 лондонске општине где Минин тим „Coffey Architects” попуњава напуштене парцеле. Већина општина је у великој кризи јер нема довољно станова за сиромашно становништво. Четрдесет одсто ових нових кућа је за угрожене којима општина помаже плаћајући им закуп.

‒ Користимо савремене методе за смањење времена изградње и промовисање одрживог развоја, као и за уштеду трошкова. Искључиво траже савршене методе конструкције (не од бетона), где компоненте могу да се израде ван градилишта. За структуру користимо изолиране плоче резане у фабрици и монтиране на плацу помоћу крана, а на исти начин комплетно урађено купатило само спустимо у зграду ‒ каже Мина Госпавић, додајући да је „Лондонски план” написан пре 2015, пре гласања за одлазак из ЕУ.

Према њеним речима, Брегзит је већ изазвао краткорочне проблеме. Додаје да је 60 одсто архитеката објавило да су им пројекти одложени, а 37 одсто пријавило пројекте који су им отказани.

‒ Архитекте из ЕУ разматрају да ли треба напустити Британију. И постоји озбиљна забринутост да захтеви за изградњу, посебно за становање, не могу да се испуне, ако се повећају трошкови материјала и радне снаге, као и повећа време изградње због додатне папирологије. Видећемо како ћемо да привучемо најбоље таленте из ЕУ и какви ће да буду нови споразуми и приступи страним тржиштима. Такође, један од најзначајнијих британских извоза су познате архитекте, попут Ричарда Роџерса или некада Захе Хадид.

Група британских архитеката управо ради истраживање у земљама Европе како би направили паралелу тих градова и Лондона. Најпре су посетили Ехидо у Шпанији, град толико преплављен стакленицима који се виде и на сателитским снимцима. Популарно га зову и Мар дел Пластико.

‒ Уз пасивну енергију сунца и једноставну архитектуру некадашња пустиња сада је најплоднији део Шпаније. Открили смо да смо повезани са овим местом не само због питања снабдевања храном, већ и заједничких циљева за будућност Европе. Желимо да ово истраживање представимо у Лондону и останемо повезани кроз архитектуру и дијалог. Архитекта данас мора да одговори и на питања која нису била актуелна у 20. веку, попут последица глобалног загревања. Природна средина је угрожена и мој тим нуди идеје како да се изграде школе, болнице и куће са минимално лошим ефектом на нашу средину ‒ каже наша саговорница, која је у хуманитарном пројекту у Камбоџи градила нови прототип куће на делу земље где је био велики број поплава.

За тзв. Опсерваторију, односно путујући уметнички студио, добила је регионалну награду „Риба”. У једном делу студија уметник ради, а у другом делу среће се са публиком и разговара са њом. Други део има клупу и волан; када се окрене волан, окреће се тај део студија тако да се мења и пејзаж. Уметник тада гледа у море, а публика у шуму.

Кућица које се окреће била је врло забавна за посетиоце и као својеврсна инсталација већ је путовала на четири британске локације које имају изванредне природне лепоте. За њено украшавање коришћена је јапанска техника горења дрвета „шоу шуги бан”, која даје изглед чађавости и на тај начин су добијене, прича Мина, дивне текстуре попут крокодилове коже. Кабине су тактилне и маме да се додирују.  

‒ Врло ме интересује како ћемо живети у будућности. Волела бих да истражујем наш однос према рекама и мору. Због недостатка стамбеног простора, у Лондону све више људи живи на малим бродовима поређаним дуж канала. Праве узане и дугачке бродиће према узаном и дугачком каналу. У Београду видим занимљиву паралелу са сплавовима. Мораћемо да развијамо начине да се суочимо и са будућим поплавама у великим градовима на води ‒ примећује наша саговорница.

Као што је то учинио покретни уметнички студио, она сматра да архитектура може да буде забавни катализатор за дешавања и разговор између људи из разних друштвених класа. Наводи пример једног од најутицајнијих америчких архитеката 20. века Луиса Кана.

– Његов биолошки институт Салк у Калифорнији пружа осећај као да сте у цркви. Има метафизички моменат, сав је од мермера и бетона, а у средини је поток одакле се вода слива у океан. Уз залазак сунца то је дивна кореографија светла, воде, материјала; права поетска зграда – каже Мина Госпавић, која Београд, из којег је отишла у раном детињству, посећује сваке године.

У будућности је занима живот на води као средини где нема кола, пешака, бицикала. Треба, каже, користити потенцијал старих канала или можда правити нове канале. Волела би да сагради и путујућу библиотеку у градовима кроз које протиче Дунав, где би долазили људи да читају и упознају се са важним питањима за очување планете.


Коментари5
f37de
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Petar Kraljević
Neka što je dobar arhitekta nego ima i zvaničnu potvrdu da je Riba! Dobila bre nagradu! Šalim se malo! Svaka joj čast! Čestitam!
londonac
London ima brojne kanale koji su povezani sa ostatkom Engleske te ovi koji zive na brodovima putuju izmedju gradova. Inace to brodovi su ustvari sluzili nekad za prevoz tereta tzv "narrow boat". Vecina ljudi koji ih koriste za zivot su neka vrsta hipika a neki su pored toga sto zive na tim brodovima napravili biznis tj prevoze turiste, prave plovece biblioteke, koriste ih kao pozornice za muzicke dogadjaje itd.
Nataly
Ma razlog je verovatno isti kao u Holandiji ne placaju se porezi na stanovanje u kontejneru ili na brodu! Drzavni aparat svakom danom je sve skuplji a vecina raje sve siromasnija a drzava treba da namakne lovu za ratovanje i apanazu kraljevskoj ikebani!
Milos miokovic
Nije losa varijanta i kuca na tockovima tipa HAYMER-a ali i cene su od 30-100 tisuca evra.... a ima ljudi koji posjeduju vreme i vozaju se,kad vidite te ljude u kojem su ritmu,spoznatie da gresite......
dušan petrović
strašno, kuda ide ovaj svet?

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља