понедељак, 18.02.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 10:58
ИНТЕРВЈУ: РОБЕРТ ЗОЛА КРИСТЕНСЕН, писац

Ко још на свету забрањује балоне

Мислим да је посебно занимљиво ово што се дешава у Шведској када је реч о политичкој коректности, та тежња да се свакоме удовољи, али где постоје и јасне границе у вези са тим шта и коме сме да се каже
Аутор: Марина Вулићевићсубота, 03.11.2018. у 13:00
(Фото Gyldendal.dk)

Своје искуство Данца који предаје на једном шведском универзитету и суочава се са бројним контрадикторностима у менталитетима два народа, преточио је у литературу Роберт Зола Кристенсен у роману „Балони су забрањени”. Ову књигу код нас је са данског превела Мирослава Николић, а објавила је издавачка кућа „Албатрос плус”. Роберт Зола Кристенсен био је гост свог српског издавача на недавно завршеном 63. Међународном београдском сајму књига. У овом делу аутор бритком сатиром руши наше илузије о беспрекорно уређеном шведском друштву, а будући да је данска филмска кућа Зентропа откупила права за екранизацију књиге, можемо да очекујемо и филм у духу браће Коен у којем човек у најбољим годинама посматра распад свог наизглед сређеног живота...

Да ли је занимљиво вирити у „суседно двориште”, или, у вашем случају, живети у њему?

Много година живим у Шведској и знао сам да ћу једном писати о овој земљи као странац коме није тако лако да се привикне баш на све. Наиме, разлике у менталитетима наше две нације огромне су. Уобичајено је мишљење да су Данци и Швеђани добри суседи зато што су тако близу, такође деле и сличну историју, па се напослетку да закључити да имају толико тога заједничког. Али разлике постоје. Данци су, на пример, слични Србима: друштвени су, воле да излазе, радују се животу, пију и пуше, воле да се шале, некада су и агресивни. За разлику од тога, у Шведској је све уштогљеније, све је контролисаније, зна се шта има право да се каже и да се уради, тако да живот у таквој средини може да иритира. Једно вече враћао сам се метроом кући и чекајући воз угледао сам натпис: „Балони су забрањени”. То ме је погодило и рекао сам у себи: „Дај, ко још на свету забрањује балоне!”. Разумео сам да је натпис истакнут због могуће опасности од струје, али због свега о чему сам размишљао звучао је погодно за наслов мог романа. Писао сам о стварима које су ме окруживале, али сам их још литерарно трансформисао и појачао до гротеске.

Какве сте реакције добили у родној Данској, а какве у Шведској?

Роман је у Данској објављен у летње време и био је добродошао као сатира о Швеђанима, док је у Шведској био прећутан. Добио је само једну критику, добру, додуше.

Ситуацијом у којој главни јунак ступа у љубавни однос са студенткињом из Русије, и то у муслиманској соби за молитву, зачикавате актуелне проблеме мултикултуралних средина, па и политичке коректности?

Као Данац који живи у Шведској осећам то свакодневно. Уметност, књижевност особито, има ту могућност да сучели и конфронтира проблеме који су у стварности шкакљиви или болни, а да при том не мора да пружи конкретне одговоре. Довољно је да их дотакне и прикаже. Мислим да је посебно занимљиво ово што се дешава у Шведској када је реч о политичкој коректности, та тежња да се свакоме удовољи, али где постоје и јасне границе у вези са тим шта и коме сме да се каже. Тако настаје уштогљена и досадна атмосфера. Књижевност може да пронађе те тачке и да их означи. Природно је написати роман у таквој средини само ако човек следи свој импулс и незадовољство.

Како ствари стоје у погледу политичке коректности уколико неки мигрант почини злочин, како се о томе говори у јавности?

Ево шта се, на пример, дешава у Шведској. Ако мигрант почини неко криминално дело као што је силовање и о томе извештава штампа, новинар нема право да се позива на етничку припадност или порекло починиоца тог дела. Нема чак ни статистичких података о томе колико је таквих преступа учињено током године, иако ја, наравно, не мислим да су сви мигранти напасници. Али, у Шведској, на пример, није дозвољено да се отворено говори о таквим стварима. Логично је да у једном отвореном друштву и о таквим злочинима треба говорити у јавном дискурсу, а овде је управо обрнуто. Тај део шведског друштва не подносим. Мислим да је важно да кажем да је у роману „Балони су забрањени” наратор Данац који говори о Шведској, али тај фокус се са Шведске премешта и на Данску. Тако да је виђење овог „проблематичног” главног јунака двосмерно.

Често говоримо о схватањима такозваних обичних људи, али ви пишете о интелектуалцима, људима из академске средине. Какве разлике ту уочавате?

Недавно смо у Шведској имали парламентарне изборе и десна струја добила је чак 70 одсто гласова. Десило се то најпре због интелектуалаца, такозваних момака из културне престонице, увек свезнајућих, вазда најбоље упућених у све, и у то како би требало да буде, у поређењу са такозваним обичним светом. Те мудрице се заправо држе по страни и тако креирају управо оно против чега су. То је супериорни приступ овом проблему, као велико ишчашење које иде одозго надоле. И сам сам интелектуалац, предајем на универзитету и искрено мислим да и ту има ограничених људи, управо због тога што увек сматрају да све знају најбоље. При том немају појма ни чему да се супротставе. Али, седамдесет процената, то је прилична бројка!

Широм Европе, па и света, слична је ситуација. Шта мислите о томе?

То је велика претња за демократију, нема сумње. Нисмо у стању са тим да се изборимо зато што су људи који другачије мисле изоловани. Важно је да сви буду много више отворени и да се окрену образовању као природном стању, уместо форсирања одређених идеја.

Кажу да десничари немају смисла за хумор...

Да, али немају га ни левичари, тако да ето нама проблема. Могу да наставе да упиру прстом једни у друге. Смисао за хумор и књижевност која је довољно одважна да указује на проблеме, то су моји одговори као противтежа. Сетите се само 2005. године и контроверзних данских карикатура пророка Мухамеда које су изазвале бурне реакције широм света. Али, тешко је смејати се у Шведској, јер увек постоји питање политичке коректности.


Коментари6
25322
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

dzordz
meni je sva svedska politika - desnica. svetlo crna, tamno crna, crna, sivkasta. sve je ideoloski isto. kapitalisticki. ta njihova drustvena `idila` pitanje je da li uopste postoji. da ne spominjem oduzimanje dece `nesposobnim` roditeljima imigrantima. itd. ne znaju oni sta je levica. bili su i ostali kolevka nacizma. levi su u meri da ih to ne kosta nista.
Aleksandar Grujic
Odlicna reklama za knjigu... Ali treba procitati knjigu "Danci i stranci"... Da se vidi koliko su Danci bliski Balkanu... :)
Јовиша Видић од Рудина
Швеђанин се од малена васпитавао ( али тренд је у опадању) да буде политички коректан. Мноштво Швеђана интелектуалаца (још увек) колективно мишљење сматра својим личним. Швеђани (у већини) сматрају да су: најпаметнији, наллепши и да су супериорни на остали свет, изузимајући Америку. Колективно мишљење, послушност, изнедрило је да су из такве средине бирана политичка и привредна вођства. Ово је било сасвим разумљиво у национално затвореним друштвима. Доласком досељеника, усељеника, миграната, шведско друштво се мења и то се примећује у свим сферама. Промене су пореметиле идилу која је дуго владала у шведском друштву а самим тим и узроковала политичку климу - подлогу за појаву нових политичких организација које су раније биле минорне. Досељеници нису више "сива маса" већ озбиљни конкуренти у свим областима живота, што условно доводи до антагонизма и страха за губитак светског идентитета и посебности. Ништа чудно већ разумљиво.
Stefan Petkovic
Da li je ovaj uvazeni gospodin procitao svoj intervju? Pa on je u 6 od 7 odgovora dao razlog zasto je desnica pobedila! A onda u 5. odgovoru se... sta... cudi? Ljuti se? Desnica u Evropi ne mora nista da radi - samo neka svojim biracima pokazuje kako levica (al to je ova postmoderna levica koja kaze da radnicka klasa treba da crkne zato sto nije progej) govori i radi i kako svoje domace stanovnistvo tretira i pobeda je zagarantovana.
EvGenije
"Десило се то најпре због интелектуалаца, такозваних момака из културне престонице, увек свезнајућих, вазда најбоље упућених у све, и у то како би требало да буде, у поређењу са такозваним обичним светом." Ох, Боже, како ме само ово подсећа на Србију. Људи који су интелектуално и емоционално мртви управљају светом.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља