Прошло је десет година година откако је већ помало заборављени љубавни роман Шери Џонс „Драгуљ Медине” оцењен као потенцијална претња по националну безбедност САД, а у Србији је због протеста Исламске заједнице уз извињење издавача повучен са полица књижара.

Прича о најмлађој жени пророка Мухамеда поново је постала актуелна због једне одлуке Европског суда за људска права. Овог пута предмет спора није била ласцивна имагинација писца, већ тумачење, с којим се слаже доминантна струја исламског учења мада има и другачијих ставова, да је Ајша имала шест година када је била заручена за веровесника.

Вређање пророка Мухамеда не улази у оквире слободе изражавања, пресудио је Европски суд за људска права у Стразбуру по жалби  Е. С., коју је суд у Аустрији пре седам година казнио са 480 евра.

По једногласној оцени судија, Е. С. је повредила верска осећања муслимана. Али, таква судска одлука је уједно и показала колико је данас у Европи, заплашеној због великог прилива миграната из исламских земаља, танка граница између слободе говора и светогрђа. И то у времену када су многе земље почеле да укидају законе о богохуљењу, као својеврстан протестни одговор на стравичан напад исламских терориста 2015. године у којем су десетковали редакцију сатиричног листа „Шарли ебдо” зато што је објављивао карикатуре пророка Мухамеда.

Ова 47-годишња Аустријанка, чији идентитет суд у Стразбуру не открива, 2009. године је у организацији десничарске Слободарске партије одржала јавну трибину о основама ислама у којем је веровесника Мухамеда, због чињенице да се верио са својом трећом женом Ајшом када је она имала само шест година, назвала педофилом.

Спорна изјава на овом скупу симпатизера слободара, због које је пријављена и кажњена у Аустрији услед злонамерног кршења духа толеранције и потцењивања верског учења, гласила је: „Он је волео да ради оне ствари с децом. Педесетшестогодишњак са шестогодишњом девојчицом? Како другачије да то назовемо него педофилија.”

У образложењу Европског суда за људска права, који је потврдио казну аустријског суда, истиче се да се спорне изјаве третирају као вређање и напад на пророка Мухамеда, уз напомену да би слични напади могли погодовати јачању предрасуда и угрозити верске слободе у Аустрији.

Овакво тумачење Европског суда британски политички коментатор  Даглас Мари види као одустајање од целог система критичког  испитивања на којем почива данашња Европа. И за Сајмона Котија, професора права из Копенхагена, одлука суда у Стразбуру је спорна.

„У садашњој политичкој клими у Европи, у којој би се само најхрабрији карикатуриста усудио да исмеје пророка Мухамеда, тешко је не читати пресуду суда као давање за право свима онима који коментаре Е. С. не би доживели само као увреду већ и да она због тога  као знак одмазде заслужује смрт”, пише у америчком магазину „Атлантик” Сајмон Коти, аутор књиге која треба да се појави до краја године под насловом „Исламска држава и порнографија насиља”.

Из данашње перспективе гледано, злонамернима и неупућенима се може чинити да је утемељивач последње монотеистичке религије имао „склоност” према девојчицама. То је уврежен стереотип још из времена крсташких похода, када су у тадашњим западноевропским краљевинама пророка Мухамеда називали „Махомет”, што је на старофранцуском значило „дивљи човек”.

Ислам не спори чињеницу да се пророк Мухамед венчавао више пута. По некима 11, а по другима 13. Али, теолози јасно истичу да ти бракови нису били у функцији задовољавања сексуалне пожуде. Као аргумент истичу то да су све Мухамедове супруге, осим девице Ајше, пре удаје за пророка биле удовице. Прва жена Хатиџе била је од пророка старија 15 година и са њом је живео до њене смрти, од своје 25. до педесете године.

Мухамедов брак са Ајшом није био преседан за то време. Принцезе су у раном средњем веку сматране пунолетнима већ са дванаест година. Тадашњи бракови су пре свега имали социјални и политички карактер да се утврди мир међу државама. Почетком 12. века, тада тридесеттрогодишњи енглески краљ познатији као Јован Без Земље, оженио се Францускињом Изабелом из Ангулема када је она имала 12 година. И у немањићкој Србији имамо сличан пример. Краља Милутина, којег је црква прогласила за светитеља, нико не назива педофилом зато што се четврти пут оженио Симонидом која је, када је дошла на српски двор, имала само пет година. Византијска принцеза, невеста Стефана Уроша Другог Милутина, била је пре свега залог мира, који је у Србију послао њен отац цар Андроник Палеолог.

Када су се муслимани побунили због књиге „Драгуљ Медине”, муфтија Муамер Зукорлић је објаснио и зашто: „За муслимане, супруга посланика Мухамеда има статус мајке правоверних, мајке муслимана у симболичном и моралном смислу.”

Али оно што може бити спорно са одлуком Европског суда у Стразбуру јесте што би се могла тумачити као супротност са оним што заговара Европски парламент, који је још 29. јуна 2007. године донео препоруку број 1805 да бласфемија не би требало да буде казнено дело.

На том фону је реакција Флеминга Роза, уредника у данском „Јиландс постену”, кога су радикални исламисти осудили на смрт због карикатура Мухамеда. Он каже: „Изгубили смо битку за право да исмевамо Мухамеда као што исмевамо Исуса, Буду, Мојсија или неке нерелигијске фигуре.”