уторак, 16.07.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:52

СПЦ против тога да јој држава вири у црквене књиге

Црква затражила од шефова посланичких група да укажу на штетност Нацрта закона о заштити података о личности, како би он био повучен из процедуре
Аутор: Јелена Попадићсубота, 03.11.2018. у 18:00
Представници СПЦ настоје да се испоштују права која им Устав гарантује (Фото Д. Јевремовић)

Српска православна црква упутила је шефовима посланичких група допис са молбом да у Народној скупштини Србије учини све како би указала на штетност Нацрта закона о заштити података о личности који је тренутно пред посланицима. У молби се тражи да нацрт закона буде повучен из процедуре јер није на прави начин уређено прикупљање и обрада података о личности од стране цркава и верских заједница.

У току јучерашњег дана нико од званичника СПЦ није одговарао на позиве наше редакције да би то прокоментарисао, али проф. др Саша Гајин, члан Радне групе за израду овог закона, сматра да је овакав став црквених великодостојника највероватније последица неразумевања овог прописа. Све цркве и верске заједнице, како каже, моћи ће и даље да прикупљају и обрађују податке који су им неопходни за крштење, венчање или упис у књиге умрлих. Али, начин обраде података мораће да ускладе са законом.

– Током јавне расправе од СПЦ смо добили захтев да буде избачен Члан 93, којим је прописано да цркве и верске заједнице морају да ускладе обраду података о личности са законом. Међутим, њихову примедбу смо одбацили јер управо тај законски члан даје одређене привилегије црквама и верским заједницама у односу на остале обрађиваче ових података. Уколико би овај члан био избачен, они би били стављени у исти положај као сви остали – објашњава Гајин у разговору за наш лист.

Уколико овај нацрт закона буде усвојен, цркве и верске заједнице ће морати да именују орган који ће се бавити заштитом података о личности. Уколико то не учине, како каже наш саговорник, биће под надлежношћу повереника за заштиту података о личности. Новина је да ће од верника морати да траже сагласност за прикупљање ових података. То неће морати да буде писана сагласност, већ је довољна изричита усмена сагласност.

– Сва ова правила примењују се и у Европској унији, са чијим је прописима овај закон усклађен. СПЦ има епархије у многим европским земљама, тако да тамо морају да поштују та правила. Друга могућност је да црква буде изузета од закона, али не знам колико је то реално, јер закон важи за све – напомиње наш саговорник.

У Закону о верским заједницама наведено је да цркве и верске заједнице имају право да самостално спроводе и уређују унутрашње и јавне послове, поредак и организацију. Такође, како је наведено, држава не може да омета примену аутономних прописа цркава и верских заједница.

Још у јануару ове године Синод СПЦ је писао министарки правде Нели Кубуровић, наводећи да би нова законска решења представљала „грубо задирање у унутрашњи правни поредак СПЦ”. Патријарх Иринеј затражио је да министарка учини све што је у њеној моћи да примедбе СПЦ буду усвојене. Ово писмо, заједно са примедбама, може се прочитати на порталу Министарства правде. Црквени великодостојници подсетили су да Устав Србије гарантује одвојеност цркве од државе, као и да СПЦ има Уставом гарантовану слободу самосталног уређења своје унутрашње организације.

„СПЦ обављајући верску делатност, сасвим сигурно, на различите начине, врши обраду података о личности, и то својих чланова, који то постају примањем светих тајни крштења и миропомазања. Како је реч о личном праву сваког од њених чланова, тачније верника, подразумева се да верник СПЦ за обраду својих података својој Цркви даје сагласност. Сматрамо непримереним да држава спроводи неку посебну врсту интервенције која се односи на регулисање обраде тих података, јер су та решења предвиђена канонским поретком Цркве, већ више од двадесет векова уназад”, наведено је у примедбама СПЦ на спорни нацрт закона. Наведено је и да је Европски суд за људска права, примењујући Конвенцију за заштиту људских права и основних слобода, дао слободу државама потписницама ове конвенције да питање слободе вероисповести и правног положаја цркава и верских заједница самостално уређују. Предложено је брисање члана 93 и да у закону стоји: „Обрада података о личности од стране цркава и верских заједница уређује се посебним правилима цркве, односно верских заједница”.


Коментари31
f4a37
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

pavle
Crkveni predstavnici su pogresno razumeli. Mislili su da se radi o zakonu o finansijama.
Alisa
Treba crkva da pokaze knjige, da se vide prihodi i da placa porez na te prihode kai o porez na zemlju koju poseduje i prihode od te zemlje. Ne postoji ni jedan razlog da ne placa porez. Pored toga da vidimo koliki deo od prihoda izdvaja za humanitarne akcije a koliko za dalji profit.
Milka
Ne mora država da kontroliše crkvene knjige, samo neka prestane da im daje plate i uplaćuje socijalno i penziono od naših para.
Петар Мачковић
Молим лепо, свештеници сами себи уплаћују пензијско и здравствено. Отприлике 200.000 динара годишње. Такође,има примера да неком свештенику његова Црквена општина као послодавац уплаћује ПИО, или да неки свештеник који ради као предавач верске наставе у државној школи добија државну плату те је тако и осигуран преко државе... Није да сте рекли да не треба да добијају плату ако раде и труде се, али аман, још им само то фали...
Препоручујем 3
Desko
Crkve nisu odvojene od države sve dok se iz budžeta plaćaju PIO doprinosi za sve sveštenike. Od onog što uzmu, dakle, nemaju ni za doprinose? A svake godine uhapse po jednog eparhijskog blagajnika SPC koji je proneverio barem milion evra - prvo Vršac, pa onda i Beograd!? Zato ne bi voleli da zakon važi i za njih: šta ako neko pita za pare?
Crkva ima svoja prava
U EU, od poreza koji obavezno plaćaju svi državi, odvaja se jedan procenat za crkvu. Tako da u ovom slučaju, država bi trebala da prepusti odredjeni procenat poreza crkvi. Jedino u tom slučaju crkva bi mogla da prihvati ovakve promene. Inače, mi imamo prava da naša crkva sama odluči i drži se dosadašnjih, drevnih crkvenih principa., ne moramo preuzimati sve novotarije od Evrope.
Beogradjanin Schwabenländle
Ово апсолутно није тачно !
Препоручујем 0

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља