Краљ Александар Карађорђевић добиће споменик у Београду и то између два двора, преко пута споменика цару Николају Романову, на месту које је предложио председник Александар Вучић. Ово је јуче потврдио Горан Весић, заменик градоначелника Београда, за Студио Б, и додао да ће ову идеју следеће године власт реализовати.

– Краљ Александар био је главнокомандујући у току Великог рата и истрајавао је са српском војском до последњег дана у свим великим биткама и повлачењу преко Албаније. Такође, био је прва жртва фашизма у Европи и заслужује да добије споменик у нашој престоници – рекао је Весић.

Предлог да краљеви Петар Први и Александар Карађорђевић добију споменик у Београду, идентичан оном који је 1936. подигнут у Паризу, датира од пре петнаестак година и то, пре свега, захваљујући иницијативи архитекте Милана Палишашког и бројних његових колега.

Они су предлагали да се реплика споменичке композиције подигне на узвишењу између Новог и Старог двора. Тако би се, тачно наспрам споменика цару Николају Другом Романову, нашао монумент чија је централна фигура краљ Александар на коњу, док му његов отац краљ Петар Први с десне стране даје мач, а с леве стране амове коња држи Франш д’Епере, француски генерал. И ту има симболике – управо је Петар Карађорђевић доласком на престо 1903. године политички курс земље са Аустрије окренуо ка Русији и Француској.

У години обележавања века од почетка Великог рата, 2014, њихов предлог подржала је управа Београда и Одељење ликовне и музичке уметности САНУ. И Извршни одбор САНУ дао је зелено светло да реплика париског споменика буде постављена између два двора, подсећа академик Милан Лојаница и додаје да су иницијативу упутили Скупштини града.

Пре четири године Горан Весић, тадашњи градски менаџер, обећао је да ће споменици краљу Петру Првом Ослободиоцу и краљу Александру Ујединитељу бити подигнути и да се разматра неколико локација за ту намену. Он је јуче, истина, подсетио на тај предлог уз ограду, преноси Беоинфо, да би „Београд ипак требало да има оригинално решење”.

Једино је Крунски савет династије Обреновић тада био против локације за монумент. Он је сматрао да је подизање споменика на месту где су у Мајском преврату 1903. убијени последњи владари династије Обреновић – провокација.

Име краља Александра Првог Карађорђевића од прошле године носи обала од Ушћа до хотела „Југославија”.

Потврда савезништва Србије и Француске у Великом рату

Као сведочанство савезништва Србије и Француске у Првом светском рату, споменик краљевима Петру и Александру откривен је у Паризу шест година после подизања Споменика захвалности Француској у најлепшем делу Калемегданског парка. Оба меморијала плод су иницијатива које нису потекле из врха државе. Покренули су је Друштво француско-српског пријатељства и Удружење ратних бегунаца. Откривање Мештровићевог остварења на Калемегдану 11. новембра 1930. године „Политика” је тада описала као празничну свечаност – куће су биле окићене француским и југословенским заставама, а у главним улицама прозори и балкони били су украшени цвећем и пиротским ћилимима.

Темељи блискости двеју држава пољуљани су у пролеће 1999. године, када је Француска учествовала у НАТО агресији на СР Југославију. Тада је Споменик захвалности Француској, на којем је пре скоро девет деценија исписано „Волимо Француску као што је она нас волела 1914–1918”, обавијен црним платном, а постављен је натпис: „Нека је вечна слава Француској које више нема”.

Француско обележје откривено на годишњицу атентата на Александра

На Тргу Колумбија, у 16. арондисману, налази се сквер који носи име краља Александра Првог од Југославије. На њему је 9. октобра 1936. године, на годишњицу атентата у Марсеју, откривен споменик убијеном краљу Александру и његовом оцу Петру Првом. Аутор групне скулптуре је француски вајар Максим Реал дел Сарт, док је постоље осмислио архитекта Анри Шејо. Масивни постамент од ружичастог гранита красе четири барељефа у бронзи. На чеоној страни исписано је: „Краљевима Србије и Југославије, Петру Ослободитељу и Александру Ујединитељу. У част наших великих пријатеља, од Париза и Француске”.

Са леве стране постамента исписано је: „Србије више нема, али Војска је спасена, ми смо спремни да дођемо и наставимо борбу на тлу Француске” (телеграм принца – регента Александра председнику Поенкареу, децембра 1915).

На задњој страни постамента је бронзани рељефни портрет краља Петра из млађих дана и његове речи: „Мени је част што сам војничку каријеру почео под заставом Француске”. На десној страни написано је „Чувајте Југославију, чувајте француско-југословенско пријатељство”.