среда, 11.12.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 14:23

Споменик краљу Александру између Старог и Новог двора

Локацију на узвишењу између два двора,за обележје владару предложио председник Александар Вучић, каже заменик градоначелника Горан Весић
Аутор: Далиборка Мучибабићсубота, 03.11.2018. у 16:00
(Фото Н. Марјановић)

Краљ Александар Карађорђевић добиће споменик у Београду и то између два двора, преко пута споменика цару Николају Романову, на месту које је предложио председник Александар Вучић. Ово је јуче потврдио Горан Весић, заменик градоначелника Београда, за Студио Б, и додао да ће ову идеју следеће године власт реализовати.

– Краљ Александар био је главнокомандујући у току Великог рата и истрајавао је са српском војском до последњег дана у свим великим биткама и повлачењу преко Албаније. Такође, био је прва жртва фашизма у Европи и заслужује да добије споменик у нашој престоници – рекао је Весић.

Предлог да краљеви Петар Први и Александар Карађорђевић добију споменик у Београду, идентичан оном који је 1936. подигнут у Паризу, датира од пре петнаестак година и то, пре свега, захваљујући иницијативи архитекте Милана Палишашког и бројних његових колега.

Они су предлагали да се реплика споменичке композиције подигне на узвишењу између Новог и Старог двора. Тако би се, тачно наспрам споменика цару Николају Другом Романову, нашао монумент чија је централна фигура краљ Александар на коњу, док му његов отац краљ Петар Први с десне стране даје мач, а с леве стране амове коња држи Франш д’Епере, француски генерал. И ту има симболике – управо је Петар Карађорђевић доласком на престо 1903. године политички курс земље са Аустрије окренуо ка Русији и Француској.

У години обележавања века од почетка Великог рата, 2014, њихов предлог подржала је управа Београда и Одељење ликовне и музичке уметности САНУ. И Извршни одбор САНУ дао је зелено светло да реплика париског споменика буде постављена између два двора, подсећа академик Милан Лојаница и додаје да су иницијативу упутили Скупштини града.

Пре четири године Горан Весић, тадашњи градски менаџер, обећао је да ће споменици краљу Петру Првом Ослободиоцу и краљу Александру Ујединитељу бити подигнути и да се разматра неколико локација за ту намену. Он је јуче, истина, подсетио на тај предлог уз ограду, преноси Беоинфо, да би „Београд ипак требало да има оригинално решење”.

Једино је Крунски савет династије Обреновић тада био против локације за монумент. Он је сматрао да је подизање споменика на месту где су у Мајском преврату 1903. убијени последњи владари династије Обреновић – провокација.

Име краља Александра Првог Карађорђевића од прошле године носи обала од Ушћа до хотела „Југославија”.

Потврда савезништва Србије и Француске у Великом рату

Као сведочанство савезништва Србије и Француске у Првом светском рату, споменик краљевима Петру и Александру откривен је у Паризу шест година после подизања Споменика захвалности Француској у најлепшем делу Калемегданског парка. Оба меморијала плод су иницијатива које нису потекле из врха државе. Покренули су је Друштво француско-српског пријатељства и Удружење ратних бегунаца. Откривање Мештровићевог остварења на Калемегдану 11. новембра 1930. године „Политика” је тада описала као празничну свечаност – куће су биле окићене француским и југословенским заставама, а у главним улицама прозори и балкони били су украшени цвећем и пиротским ћилимима.

Темељи блискости двеју држава пољуљани су у пролеће 1999. године, када је Француска учествовала у НАТО агресији на СР Југославију. Тада је Споменик захвалности Француској, на којем је пре скоро девет деценија исписано „Волимо Француску као што је она нас волела 1914–1918”, обавијен црним платном, а постављен је натпис: „Нека је вечна слава Француској које више нема”.

Француско обележје откривено на годишњицу атентата на Александра

На Тргу Колумбија, у 16. арондисману, налази се сквер који носи име краља Александра Првог од Југославије. На њему је 9. октобра 1936. године, на годишњицу атентата у Марсеју, откривен споменик убијеном краљу Александру и његовом оцу Петру Првом. Аутор групне скулптуре је француски вајар Максим Реал дел Сарт, док је постоље осмислио архитекта Анри Шејо. Масивни постамент од ружичастог гранита красе четири барељефа у бронзи. На чеоној страни исписано је: „Краљевима Србије и Југославије, Петру Ослободитељу и Александру Ујединитељу. У част наших великих пријатеља, од Париза и Француске”.

Са леве стране постамента исписано је: „Србије више нема, али Војска је спасена, ми смо спремни да дођемо и наставимо борбу на тлу Француске” (телеграм принца – регента Александра председнику Поенкареу, децембра 1915).

На задњој страни постамента је бронзани рељефни портрет краља Петра из млађих дана и његове речи: „Мени је част што сам војничку каријеру почео под заставом Француске”. На десној страни написано је „Чувајте Југославију, чувајте француско-југословенско пријатељство”.


Коментари23
06d3a
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

aman bre više
Srbija je republika, dosta više sa tim kraljevima i kraljicama. Ostavite se kič spomenika i radite vodovod i kanalizaciju po Beogradu, što je daleko važnije i hitnije. A spomenike svojim precima nek podižu oni skvoteri sa Dedinja o svom trošku.
fjodor
Aleksandar Karađorđević je bio loš kralj, diktator, i ne treba mu podići nikakav spomenik.
Леон Давидович
Каква год да је била та новостворена држава Краљевина СХС ( Југославија) сви Срби су били у једној држави, имала је излаз на море и границу са Грччком. Срби нису били ни хегемонисти ни привилеговани како тврде непријатељи Срба већ су многи Срби били у тој држави пука сиротиња и социјална неравноправност је била далеко већи проблем од националне неравноправности што су многи истицали као проблем, а заправо то је био лажни проблем јер и сви други народи имали су и своју привилеговану класу и своју сиротињу , уосталом као и друге државе тога времена. Краљ Александар је био заклети антикомуниста штзо је за последицу имало лоше односе да Совјетским Савезом који је признат од стране Ју. тек пред Други светски рат.Није довољно проценио опасност од хрватског шовинизма, Анте Павелић каснији вођа усташа био је чак посланик у скупшзини Ју., а то је краља коштало главе. Ипак да није било Хитлера и Другог светског рата та држава упркос свему и данас би постојала у континуитету.
Petar
Zar nije logicno da se na tom mestu podigne spomenik Aleksandru Obrenovicu, jer je on ubijen na tom mestu 1903., a da se spomenik Aleksandru Karadjordjevicu podigne na drugom mestu.
Драгољуб Збиљић
Истина је: Александар није био српски краљ (био је југословенски), а српски краљ био је његов отац Петар Први. Историја се поиграла с краљем Александром, а он се поиграо са српским народом. Александрова Југославија се историјски показала српском несрећом и трагедијом чији су темељи сазидани српским костима које су затим разбијене с разбијањем Југославије. Александар је и сам трагично главом платио своју државничку заблуду. Играо је и на своју и на српску штету. Ако му се подиже споменик, на постаменту треба написати истину: Споменик трагичној личној и државној заблуди.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /
Магазин

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља