недеља, 11.04.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
недеља, 04.11.2018. у 18:00 Димитрије Буквић
ЗАШТО ЈЕ ОБУСТАВЉЕН РАД НА ЛЕКСИКОНУ УМЕТНИЧКЕ ИГРЕ

Добар за Унеско, али не и за САНУ

Уредник капиталног дела, чије је скраћено издање добило златну медаљу Унеска, тврди да појединци из Академије опструишу објављивање целокупне публикације
У САНУ објашњавају да подухват није изгубио подршку, али да пара тренутно нема (Фото А. Васиљевић)

Када једна публикација о балету добије признање за издавачки подухват године, а потом у Русији и златну медаљу Унеска за допринос очувању националне нематеријалне културне баштине, рекло би се да је реч о капиталном делу. Управо та почаст је указана монографији „Сто представа балета и уметничке игре наших простора”, коју је уредио Гордан Драговић. А заправо, то је само „дајџест” издање несуђеног вишетомног „Лексикона уметничке игре”, који, према Драговићевим тврдњама, још чека на објављивање иако је завршен пре годину дана.

Разлог због којег овај пројекат чами у 12 регистратора пуних рукописа је тај што је Српска академија наука и уметности најпре најавила да ће га финансирати, да би по окончању писања 2.500 страница текста из пера 25 стручњака из Србије из иностранства – ускратила обећања средства.

Тако се наводи у писму које су Драговић и академик Дејан Деспић, руководилац пројекта „Лексикона уметничке игре”, упутили председнику САНУ Владимиру Костићу и Одељењу ликовне и музичке уметности ове националне институције. Теза која провејава кроз тај допис, у који је „Политика” имала увид, гласи да је лексикон практично опструисан. Истовремено, из САНУ стижу уверавања да подухват није изгубио подршку Академије.

Према наводима писма, прича почиње 2012, када је на Деспићев предлог Одељење ликовне и музичке уметности Академије прихватило да се започне рад на лексикону као пројекту САНУ. Убрзо је формиран одбор за израду дела, а група од 25 сарадника из Србије, Хрватске, Словеније, Пољске и Русије је ангажована на писању, превођењу и обради 650 планираних јединица лексикона „финансираног од стране Фондације ’Милорад Мишковић’ уз додатну финансијску подршку из фонда САНУ”, пише у писму упућеном још у јуну ове године.

Рад на тексту, како се додаје, завршен је у наредних пет година, што је констатовано и у Годишњаку САНУ за 2017. Услед исцрпљених средстава из Фонда „Милорад Мишковић”, на САНУ је остало да обезбеди средства за лектуру, коректуру, прелом и ликовну обраду текста. Али, како се наводи, обећана подршка је ускраћена.

Чланови одбора затим одлучују да из интегралног текста издвоје 500 страна и тако направе екстракт „Сто представа балета и уметничке игре наших простора”, који је објављен под окриљем приватног издавача и на прошлогодишњем Сајму књига у Београду добио најзначајнију сајамску награду „Издавачки подухват године”. Затим, у мају ове године уследиће и признање Унеска, уз позив да се комплетан лексикон, кад буде готов, промовише у седишту те организације у Паризу, а одржана је чак и промоција у Галерији САНУ. Међутим, „ни то није био довољан подстицај да се САНУ више ангажује на обезбеђивању финансијске подршке како би био завршен један од њених највећих издавачких пројеката”, закључује Драговић.

„И поред великог залагања секретара Одељења ликовне и музичке уметности, академика Милана Лојанице и генералног секретара САНУ Марка Анђелковића, захваљујући коме је изашао екстракт, а пре свих господина Дејана Деспића, за сада никакав помак није направљен”, тврди Драговић у изјави за „Политику”.

У писаном одговору нашем листу, потпредседник САНУ Зоран Поповић се позива на извештај одбора за израду лексикона из Билтена Академије за истраживања у науци и уметности за 2017. Тамо се, према његовим речима, наводи да је потпуно завршен блок посвећен домаћем балету обима 450 страна. За други блок о уметничкој игри 20. века, завршени су текстови и обрађене фотографије, а за трећи, посвећен дворским играма и старом балету, текст је обрађен „до треће верзије”.

„Према томе, види се да лексикон није ни до данас завршен, већ само његов први део који су објавиле приватне издавачке куће ’Цицеро’ и ’Орион арт’, што је неуобичајено за дела која настају у САНУ и за која је обично Академија издавач”, наводи Поповић.

Он додаје да је одбор за израду лексикона планирао да трошкове у највећој мери покрије Министарство културе и информисања.

„Одељење ликовне и музичке уметности доделило је пројекту иницијална средства за рад од 92.742 динара у 2012. и 85.511 у 2013. Након тога, Одељење није додељивало средства за рад овог пројекта”, истиче Поповић.

Према његовим речима, Фондација „Милорад Мишковић” је за израду лексикона у 2012. и 2013. донирала око три милиона динара, а Министарство културе и информисања је 2014. уплатило 800.000 динара.

„Ова средства у највећем делу утрошена су на ауторске текстове и хонораре за рецензије, као и за набавку опреме, а 33.833 динара су остала неутрошена”, каже Поповић.

Он подсећа да Управни одбор Фонда САНУ одлучује о расподели средстава Фонда на одељења, која су искључиво надлежна за њихову даљу расподелу на одборе и пројекте који су на њиховом старању.

„Што се тиче судбине лексикона, од стране САНУ ништа није промењено. Одбор (за рад на лексикону) и даље постоји, а финансирање активности овог као и других одељенских одбора је ствар Одељења за ликовне и музичке уметности у оквиру буџета који им се стави на располагање”, каже Поповић.

Секретар тог одељења Милан Лојаница за „Политику” наводи да је рад на лексикону застао при крају због мањка новца. Али, будући да је реч о подухвату од општег интереса, Одељење је спремно да подржи проналажење додатних средстава. Лојаница указује и да је председник САНУ Костић констатовао да подухват неће бити угрожен или успораван, већ ће бити третиран према процедурама и правилима која важе за све друге пројекте у САНУ.

Коментари4
b342e
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Posmatrac
U Srbiji svako ko nešto napise smatra da država treba da to finansira. Zašto neki izdavač ne stampa ovo osim ako ne procenjuje da je to nekomercijalna knjiga. Pa Srbija živi u kapitalizmu, neka tržište resi ovaj problem. Izgleda da neko hoće pare a ne zna gde da ih uzme. SANU treba da finansira samo ono sto je proizašlo iz te institucije. Zašto UNESCO ne finansira ovo ako smatra da je kapitalni projekat a ne srpski.
Prekobarac
Imamo mi u Srbiji na Knez Mihajlovoj toliko knjizara da je milina kada dodjem u Beograd da ih posetim i malo "prelistam". Interesuju me knjige o teoriji umetnosti i slikarstvu. Imate knjizare koje su takodje i izdavaci. Nije jeftino da se knjige stampaju ako je za njih ograniceno trziste ali su mi rekli da svi koji dolaze iz drgugih republika kupuju knjige kod nas jer su mnogo jeftinije. Ako je knjiga namenjena nekoj struci ili je napisana na "tehnickom jeziku" onda onda je tu vrlo mala mogucnost prodaje jer takva knjiga nije izdata za interest opste publike. Akademci koji bi hteli da izdaju knjige uvek su imali teskoce zbog troskova pa je zato drzavna pomoc tu neophodna.
Marko
Po toj logici, u Srbiji bi jedino imali Pink i Farmu. A sve i ide u tom smeru.
Бане
Где живе ови људи ја не знам. Не може то да са објави, то је Сорошев гласоноговорник прогласио за примитивни патриотизам и за мантрање. За њих су друг Тито и ендеха још увек звезде водиље.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

logo

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља