Крагујевац – Рачуница градоначелника Радомира Николића, по којој је број незапослених у Крагујевцу у последње четири године опао за око 5.000, изазвала је доста сумњичавих коментара на последњој седници Скупштине града. Како је могуће да приходи од пореза на зараде не расту ако је 5.000 људи нашло посао, питали су крагујевачки опозиционари, дебатујући о предлогу ребаланса буџета града за 2018, по коме ће планирани приходи на крају године бити скоро осам милијарди динара.

И како је могуће да се број незапослених толико смањио ако је са око хиљаду људи запослених у јавном сектору склопљен споразумни раскид уговора о раду, након чега су готово сви завршили на евиденцији крагујевачке филијале Националне службе за запошљавање, такође су питали крагујевачки опозиционари, наводећи да су реални буџетски приходи града, већ годинама, тек нешто већи од пет милијарди динара.

Подаци Националне службе за запошљавање иду у прилог рачуници градоначелника Николића – на такозваном бироу рада до пре четири године било је око 22.500 незапослених Крагујевчана, у овом тренутку их је око 17.600. Овдашњи опозиционари, међутим, тврде да у том периоду у Крагујевцу није отворено 5.000 радних места.

– Реално је отворено око 1.500 радних места. Остатак људи је отишао у иностранство или је избрисан са евиденције незапослених зато што није на време оверио картон, а неки су се пензионисали. Много људи одлази из Крагујевца у потрази за послом. Одлазе медицинске сестре, машински и грађевински радници, али и високообразовани. Највише њих иде у Немачку, али одлазе и у друге земље Европске уније. Да се 5.000 људи скинутих са бироа рада није запослило у Крагујевцу види се и по томе што не расту буџетски приходи од пореза за зараде – објашњава Обрад Турковић из Покрета за наш град.

Слично мишљење има и Душан Алексић из опозиционе групе грађана Заједно за Шумадију.

– Кад се усвајао буџет за 2018, рекао сам да ће град током године остати без знатног броја радних места, а да се нова неће отворити, или да ће плате бити ниже. То и пише у буџету усвојеном пре нешто мање од годину дана. Није у питању само мањи број радних места у јавном сектору. Овде су и приватне фирме у проблему. Нема нових инвестиција, број студената је све мањи, а то за собом повлачи гашење још радних места. Власт зна за те трендове, па је то и написала у буџету, у делу који сабира приходе од порезе на зараде – каже Алексић.

Статистички подаци, међутим, демантују овог крагујевачког опозиционара. Према подацима које смо добили у градској управи за привреду, број запослених у Крагујевцу је за само три године порастао за 5.000. На крају 2014. радило је 45.278 становника овог града, а на крају 2017. њих 50.541. Да ствар буде интересантнија, у Крагујевцу је за последњих пет година, према статистичким подацима, број запослених увећан за скоро 10.000, будући да је на крају 2012. у радном односу било 41.457 грађана.

У Крагујевцу живи око 175.000 становника, а пензионера, ученика и пољопривредника скупа има око 95.000. То значи да је у Крагујевцу око 80.000 радно способних становника. Ако је у овом тренутку запослено њих више од 50.000, испада да на „бироу рада” треба да буде око 30.000 људи. Евидентирано је, међутим, само 17.600 незапослених. Да ли то онда значи да у сивој или црној зони ради око 12.500 Крагујевчана? Или је можда толико људи напустило овај град у потрази за послом?