уторак, 22.10.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 20:14

Где нестају незапослени

Број запослених у Крагујевцу се за пет година увећао за скоро 10.000, али буџетски приходи од пореза на зараде не расту
Аутор: Бране Карталовићнедеља, 04.11.2018. у 20:00
У Крагујевцу има око 80.000 радно способних становника (Фото Б. Карталовић)

Крагујевац – Рачуница градоначелника Радомира Николића, по којој је број незапослених у Крагујевцу у последње четири године опао за око 5.000, изазвала је доста сумњичавих коментара на последњој седници Скупштине града. Како је могуће да приходи од пореза на зараде не расту ако је 5.000 људи нашло посао, питали су крагујевачки опозиционари, дебатујући о предлогу ребаланса буџета града за 2018, по коме ће планирани приходи на крају године бити скоро осам милијарди динара.

И како је могуће да се број незапослених толико смањио ако је са око хиљаду људи запослених у јавном сектору склопљен споразумни раскид уговора о раду, након чега су готово сви завршили на евиденцији крагујевачке филијале Националне службе за запошљавање, такође су питали крагујевачки опозиционари, наводећи да су реални буџетски приходи града, већ годинама, тек нешто већи од пет милијарди динара.

Подаци Националне службе за запошљавање иду у прилог рачуници градоначелника Николића – на такозваном бироу рада до пре четири године било је око 22.500 незапослених Крагујевчана, у овом тренутку их је око 17.600. Овдашњи опозиционари, међутим, тврде да у том периоду у Крагујевцу није отворено 5.000 радних места.

– Реално је отворено око 1.500 радних места. Остатак људи је отишао у иностранство или је избрисан са евиденције незапослених зато што није на време оверио картон, а неки су се пензионисали. Много људи одлази из Крагујевца у потрази за послом. Одлазе медицинске сестре, машински и грађевински радници, али и високообразовани. Највише њих иде у Немачку, али одлазе и у друге земље Европске уније. Да се 5.000 људи скинутих са бироа рада није запослило у Крагујевцу види се и по томе што не расту буџетски приходи од пореза за зараде – објашњава Обрад Турковић из Покрета за наш град.

Слично мишљење има и Душан Алексић из опозиционе групе грађана Заједно за Шумадију.

– Кад се усвајао буџет за 2018, рекао сам да ће град током године остати без знатног броја радних места, а да се нова неће отворити, или да ће плате бити ниже. То и пише у буџету усвојеном пре нешто мање од годину дана. Није у питању само мањи број радних места у јавном сектору. Овде су и приватне фирме у проблему. Нема нових инвестиција, број студената је све мањи, а то за собом повлачи гашење још радних места. Власт зна за те трендове, па је то и написала у буџету, у делу који сабира приходе од порезе на зараде – каже Алексић.

Статистички подаци, међутим, демантују овог крагујевачког опозиционара. Према подацима које смо добили у градској управи за привреду, број запослених у Крагујевцу је за само три године порастао за 5.000. На крају 2014. радило је 45.278 становника овог града, а на крају 2017. њих 50.541. Да ствар буде интересантнија, у Крагујевцу је за последњих пет година, према статистичким подацима, број запослених увећан за скоро 10.000, будући да је на крају 2012. у радном односу било 41.457 грађана.

У Крагујевцу живи око 175.000 становника, а пензионера, ученика и пољопривредника скупа има око 95.000. То значи да је у Крагујевцу око 80.000 радно способних становника. Ако је у овом тренутку запослено њих више од 50.000, испада да на „бироу рада” треба да буде око 30.000 људи. Евидентирано је, међутим, само 17.600 незапослених. Да ли то онда значи да у сивој или црној зони ради око 12.500 Крагујевчана? Или је можда толико људи напустило овај град у потрази за послом?


Коментари7
6c225
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Jovan Aleksic
Po opoziciji bi, izgleda, i one koji su se zaposlili u inostranstvu trebalo racunati u nezaposlene u Srbiji, da bi racunica bila "tacna".
Jeremija
Da li vi stvarno ne znate ili se šegačite? Pad nezaposlenosti je bio kratkotrajan zbog sezonskih poslova- berbe voća. Također, lažni i frizirani podaci.
Ivan grozni
Broj zvanicno zaposlenih je porastao zbog drugacije metodologije prema kojoj se kao zaposleni evidentira svako lice sa bilo kakvim prihodom, pa makar zaradio neko 5.000 dinara na nekom honorarnom poslu (pa ga nekoliko meseci onda drze kao zaposlenog). Naravno da nije "pravo" zaposleno 10.000 ljudi u proteklih 5 godina, jer bi se inace to odrazilo na povecanje prihoda od poreza na zarade a i u gradu bi se to itekako osetilo na svakom koraku. Sto se tice tih 30.000 fantomskih nezaposlenih, jedno polovina njih i nije u vise u Kragujevcu vec u inostranstvu, ali se nisu odjavili. Ostatak radi na crno, mulja nesto, radi po nekoliko meseci u Beogradu, ili prosto ne idu na biro.
vesna
sit gladnom ne veruje
Bosa S
Juce sam na fejsbuku vidjela staricu, iscrpljenu, bez cipela kako lezi na betonu. Ispod nje neke krpe na glavi marama. Niko to nije zasluzio. Srce puca od tuge. Zar nema socijalni program u Kragujevcu da pomogne ljudima beskucnicima? Zar nema niko da pomogne starim i bespomocnim?

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља