петак, 24.01.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:56

ДНК анализа није холивудски филм

Криминалци су све перфиднији, чак толико да подмећу биолошке трагове како би истрагу усмерили у погрешном правцу. – Неопходна обука за судије и тужиоце
Аутор: Мирослава Дерикоњићнедеља, 04.11.2018. у 23:30
ДНК лабораторија београдског института за судску медицину (Фото А. Васиљевић)

Криминал не мирује, а извршиоци кривичних дела иду у корак са најсавременијом технологијом, па чак и сами подмећу ДНК-а трагове не би ли истрагу усмерили на криви пут, мишљење је свих учесника прошлонедељног скупа „Форензичка анализа ДНК – примена ДНК доказа – изазови у пракси” у организацији Врховног касационог суда. Застарели начини анализе, а самим тим и немогућност прецизног вештачења, према речима председника ВКС Драгољуба Милојевића, за резултат може да има погрешну пресуду.

Због свега наведеног, нагласио је амерички амбасадор у Србији Кајл Скот, такође учесник скупа, неопходно је перманентно образовање судија, тужилаца и полиције.

– Сви гледамо серију ЦСИ – Место злочина, холивудску причу о науци и ДНК у служби борбе против криминала. Веровали или не, нешто од тога је реално, али тужиоци и судије знају колико је дуг пут од узимања ДНК-а и утврђивања истине до осуђујуће пресуде – казао је Скот.

Грешке
Истраживачи америчког Националног института за стандарде и технологију урадили су ове године највеће истраживање у вези са радом криминалистичких лабораторија. Према писању „Њујорк тајмса”, у истраживању је учествовало 105 лабораторија из Америке и три из Канаде. Свим лабораторијама дате су исте мешавине ДНК-а трагова и од њих је тражено да га упореде са биолошким материјалима двојице осумњичених за пљачку банке и једног који са спорним догађајем нема никакве везе. Чак у 74 лабораторије је начињена грешка током анализа и невина особа повезана са кривичним делом.

Начин рада запослених у ДНК лабораторији београдског Института за судску медицину ипак је по много чему другачији од рада форензичких стручњака које гледамо у америчким криминалистичким серијама. За разлику од америчких серија где се анализе генетичког материјала добијају за само неколико минута од притиска на дугме машине која га обрађује, запосленима у ДНК лабораторији за овај посао је потребно најмање неколико сати. Није, међутим, само време обраде генетског материјала једина разлика наших и истражитеља из америчких серија. Форензичари у серијама не греше. Пракса је, међутим, нешто друго.

Др Оливер Стојковић, професор хумане генетике на Медицинском факултету у Београду и шеф поменуте лабораторије, објашњава за наш лист да је „машина која избацује резултате ДНК анализе само плод маште сценаристе” и објашњава да је за овакав посао неопходно најмање пет до седам часова.

– Време трајања ДНК анализе је различито и зависи, на пример, од броја предмета који се анализирају, броја трагова које треба изоловати... Једном нам је достављена толико мала кесица са дрогом да смо са ње могли да узмемо само један узорак за анализу. Изолација тог трага траје између 30 и 45 минута, око два и по сата је умножавање гена и око 45 минута је потребно за финалну анализу у генетичком анализатору. Али то важи за идеалне услове, а ми релативно често „тапкамо у мраку”... Биолошки трагови које скидамо понекад су невидљиви голим оком, а некада су обилни и уочљиви. На основу искуства, можемо да претпоставимо да их има и на којим местима... Рецимо, ако добијемо информацију да је човек задављен, на омчи којом је то урађено тражићемо епителне ћелије особе која је задављена, а на крајевима тог ужета евентуалне трагове убице – открива др Стојковић.

Грешке у анализама, искрен је шеф ДНК лабораторије, постоје, али се лако открију понављањем поступка. Међутим, напомиње, чешће и много опасније су грешке у интерпретацији резултата анализе, односно када се један неубедљив резултат тумачи као сигуран доказ да је биолошки траг заиста пореклом од неке особе.

– ДНК анализе су апсолутно поуздане онда када је количина биолошког трага и степен његове очуваности адекватан за анализу. Ако су биолошки трагови недовољно обилни или су релативно пропали, онда су резултати непрецизни и нетачни. Када се генетичке анализе из таквих оскудних трагова понове, добијају се резултати који међусобно нису истоветни. Што су мање слични, анализа је мање прецизна, па самим тим и мање тачна. Вештак је дужан да о мери те прецизности обавести суд, који такав доказ треба да цени кроз пресуду. Када се ради анализа, пореди се најмање 15 тачно одређених генетских места из молекула ДНК. Сваки од тих параметара постоји у различитим варијантaма код различитих људи, али је њихова комбинација јединствена за сваког човека. Дешава се, међутим, да немамо свих 15 параметара и тада су наши резултати „делимични”, односно „непотпуни”. Или, понекад, број различитих варијанти показује да траг потиче од више особа. У таквим случајевима, анализа зависи од манира и спремности вештака да се упусти у „комбиновање”. Зато смо увели веома строге стандарде. Уколико имамо мање од десет параметара, онда нећемо ништа тврдити – објашњава др Стојковић.

Миодраг Мајић, судија Апелационог суда у Београду, казао је да се неретко уочава да судије и тужиоци не разумеју оно о чему вештаци говоре или наводе у својим извештајима. Зато је константна обука запослених у правосуђу неопходна.

– Осим различите области коју су изучавали правници и генетичари, доктори и други који се баве ДНК анализама, треба рећи да су судије и тужиоци различито васпитавани од научника. Правници су, наиме, „учени” да се баве апстрактним појмовима попут истине, неистине, а научници оперишу проблемом вероватноће од чега правници беже – навео је Мајић.


Коментари2
274db
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Zoran
Otisak prsta je i dalje zakon. Sta reci za DNK, kad nam 95% gena isti sa majmunom. Tu ces i majmuan lako da okrivis.
Братимир
У праву постоји појам „изван сваке сумње". Односно оптужени може да буде осуђен само ако се, изван сваке сумње докаже да је крив. Другим речима, ако ДНК вештачење не може дати 100% гаранцију да је то његов генетски материјал, онда се такав доказ изузима из доказног материјала и сматра се неважећим. На сличан начин се поступа и у случајевима грешке у мерењу, на пример мерењу брзине или растојања при вештачењу саобраћајних несрећа, када се минимална брзина кретања мора одредити са 100% сигурношћу, иначе се изузима као доказ.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља