петак, 30.10.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
недеља, 04.11.2018. у 23:30 Марија Бракочевић

Предузетништво као последња опција

Грађани и даље нису склони покретању приватног бизниса јер страхују од неуспеха, нестабилног тржишта, парафискалних намета…
Са једног од сајмова запошљавања: све више младих жели да започне свој бизнис (Фото А. Васиљевић)

Тек свака пета млађа особа у Србији је власник фирме или предузетничке радње. Сопствени бизнис најчешће започиње у тридесетим, за разлику од „колега” почетника из Европе, који у тим водама пливају као десет година млађи људи. И поред тога што је Влада Србије у један од фокуса своје политике поставила унапређење предузетништва и развој предузетничког духа усвајањем Стратегије за развој малих и средњих предузећа и предузетника, грађани и даље у великом броју, нису склони покретању приватног бизниса.

Најчешће страхују од неуспеха, нестабилног тржишта, парафискалних намета… То потврђују и подаци из света, па тако према Глобалном индексу предузетништва америчког Института за глобално предузетништво и развој, Србија заузима 74. место од 137 економија у свету. На европском континенту је на непопуларном 34. месту, од 38 економија. Иза ње су Русија, Албанија, Молдавија и БиХ. Од земаља из окружења Словенија доминира на 25. позицији у свету. И према изворима Светског економског форума, предузетништво у Србији није базирано на кључним елементима предузетничког система.

Једино чиме Србија располаже, по питању предузетништва, јесу образована популација, вештине радника и отвореност према свету. Стога, индекс предузетништва је на рангу од свега 0,4 од могућих 10, па је Србија по овом подиндексу 58. од 80 економија. Надлежни истичу да се ограничења, за унапређење предузетништва, огледају у недовољном расту привредне активности, неповољном асортиману производа из извоза, ниском нивоу инвестиција, недовољним издвајањима за науку, одливом високообразовног кадра…

Ипак, у Привредној комори Србије подсећају да су млади данас окренути предузетништву, да желе да започну сопствени посао, као и да је држава усвојила бројне измене и допуне законских решења, чији је циљ стварања повољнијег пословног амбијента за њихов рад.

– Прве три године су најтеже у пословању, али ПКС подржава овај сектор. Формиран је Савет за омладинско предузетништво, покренута је и кампања „Србија – земља успешних прича”, којом се промовишу примери добре праксе и успешне приче наших предузетника, организују се радионице… – истиче Бранислава Симанић, директорка сектора предузетништва у ПКС-у и подсећа да је држава усвојила бројне финансијске мере подршке за отварање нових стартап предузећа и радних места, мере које се односе на унапређење пословања и набавку производне опреме, ослобађање од плаћања пореза и доприноса за почетнике у пословању...

У Србији је регистровано више од 148.000 малих и средњих предузећа и око 255.000 предузетника, подаци су Агенције за привредне регистре. У тим секторима ради више од 1,3 милиона радника. Да међу њима новајлије у бизнису не би убрзо ставиле катанац на радњу или предузеће, у друштву мора да се створи нека врста мале предвидивости, почетне сигурности да ће почетник бити добро примљен од стране државе, сматра економиста Јуриј Бајец.

– Добра ствар је барем то што је држава почела активно да размишља да почетнике у пословању ослободи од плаћања неких пореза, али и даље постоје разлози за мањак предузетничког духа код нас. Један се крије у школском систему који не ствара људе који спремно улећу у тај свет. Јер, почети неки посао без средстава је малтене немогуће, исто као добити кредит у банци. Да би се то превазишло, банке би требало да буду спреме да финансирају нове идеје, али ни оне не воле да преузимају ризик – истиче Бајец.

Истраживања показују да је мотивација за улазак у предузетништво најчешће одређена економском нуждом, односно слабим шансама да се на други начин дође до посла. Др Зорица Мршевић, научна саветница Института друштвених наука, сматра да предузетништво ипак није за свакога, иако се вештине вођења бизниса могу научити.

– Познато је да је у просеку сваки трећи мушкарац у Србији успео у својој пословној намери, док је то случај са сваком десетом женом. Мушкарци који нису успели враћају се старим пословима, док даме немају ту одступницу – подсећа др Мршевић у свом раду „Жене предузетнице – могућности и ограничења”. Ипак, страх од неуспеха у започињању сопственог бизниса не треба доводити у везу са српским менталитетом, сматра она.

– И у многим европским земљама, па и у окружењу, већа атракција је имати државни посао, него приватни бизнис, тако да то не можемо повезивати са нашим поднебљем. Додуше, код нас је присутно и то наслеђе социјализма где се знају правила: радиш за државу где си комотнији, па тако саветујеш и своје дете, а уколико радиш за себе, знаш да те чека даноноћни рад где нема места за опуштање, нити радног времена – истиче Мршевићева, и подсећа да су посебно угрожене жене предузетнице, јер од укупног броја малих и средњих предузећа у Србији само петину чине женска предузећа.

Коментари17
d4d0b
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Rade
Drazava je najveci krivac sto mladi ljudi ne zele da otvore privatne firme u Srbiji. Tu mislim na poreze i doprinose, na naplatu potrazivanja od domacih pravnih lica, na naplatu kad treba da naplatite iz inostranstva(drzava Srbija zabranjuje promet u stranoj valuti), i mnogo drugih stvari. Jednostavno, kad se desi spor prilikom napate, koji dobije sudski epilog, to se ili ne resava ili traje godinama.. A za to vreme je taj mladi preduzetnik ztvorio svoju radnju, jer nema para da placa poreze i doprinose. Korupcija i javasluk se uvukla u svaku poru inspekcija bilo koje vrste. Kao primer cu da navedem firmu mog brata kome je stigao na naplatu porez i doprinosi SEST meseci nakon sto je zatvorio radnju(za sledecu godinu). Pravdali u se greskomu sistemu, ali je ipak morao da plati ceo iznos, zato sto oni to ne mogu da isprave.
Zoran
Vrlo je glupo u socijalnoj drzavi hrliti u privatnike i vrlo je glupo traziti socijalu u slobodnom kapitalizmu. Tako sam ja ubedio zenu da otvori privatnu ordinaciju u SAD posle 5 godina rada za bolnicu. Njena prva reakci ja bila: Ti si lud. A sto lud? Pa nije ovo Srbija. Ako ti ne ide posao, opet ce bolnica da te zaposli. To nije nikakav problem ovde, potrazis posao i nadjes. A ne da posao nije krenuo, nego nam i bolnica kod koje on aradila pomogal da otvorimo privatno jer se i njoj isplati. A to da uradimo u Srbiji...??? Hahahaha, pa nisam idiot. Tamo se ide na socijalu i drzavno. Eventualno i drzavno i privatno, al da se ordinacija ne vodi na mene.:)
Ivan Vujisic
Pri otvaranju preduzetnicke radnje pausalni porez se odredjuje na osnovu 7 pravila od kojih sedmo pravilo donosi neverovatno veliki prostor za korupciju a glasi: Остале околности које утичу на остваривање добити - од минус 50% до плус 100%, и то: - брисана ("Сл. гласник РС", бр. 80/17) - временски период обављања делатности - од минус 50% до плус 100% - ванредне околности које су од негативног утицаја на промет (велике елементарне непогоде и сл.) - до минус 50% - дужа болест предузетника која утиче на ефекте пословања - до минус 10% - дуже одсуство предузетника због трудничког боловања, породиљског одсуства, одсуства са рада ради неге детета и одсуства са рада ради посебне неге детета, које утиче на ефекте пословања - до минус 15%; Dakle, vremenski period obavljanja delatnosti moze uvecati porez za 100% pa nek mi neko jos prica bajku o razvoju preduzetnistva u Srbiji.
Срђан
Не мислим да је толико до избора или страхова или знања људи, колико до окружења у коме они треба да раде. А о томе, да испричам причу... Предузетник сам. Обавио посао, 6 месеци радио, цена петоцифрени износ у еврима. Дошло време за плаћање и... Србија се сматра земљом високог ризика од прања новца и две стране банке су одбиле да пошаљу новац на рачун у Србији. Траже да обезбедим текући рачун у ЕУ, а наш закон о девизном пословању забрањује да имамо текући рачун у иностранству. По земљи нам оргијају дилери и лопови, перу паре овде, купују некретнине и фирме. Држава неће да се обрачуна са њима, а то видимо из броја суђења за ово кривичлно дело - ЈЕДНО, у току. А код мене ће доћи првог по порез, који треба да платим од новца који нисам добио, и не видим начин да га добијем. Србија једноставно није повољно место за развој било каквог посла.
Staniša Mladenović
И лаици знају да су за привани бизнис неопходна средства. Није јасно који је мотив да комерцијалне банке одобравају кредите за привреду, уколико имају избор у сигурним зарадама са потрошачким кредитима, а Фонд за развој има има сличне услове: гаранција или залога готовине, коју углавном немају почетници у Бизнису, а прича о Развојној банци траје деценијама.Тако да је ово " прича за малу децу " или за младе " за лаку ноћ " пред одлазак у иностранство.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља