уторак, 20.11.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 08:35

Како су у Чачку забрањени ћирилица и шљивовица

понедељак, 05.11.2018. у 08:56
Повлачење српске војске у Првом светском рату (Фото Википедија)

ЧАЧАК - Јула 1916. године окупационе власти у Чачку претресле су књижаре тражећи читанке на ћирилици - без успеха.

Два дана касније, у поновљеном претресу, у књижари Миливоја Жиловића пронађене су и заплењене две ћириличне књиге.

У то време, службено писмо у Чачку била је искључиво латиница, печати окупационих власти имали су натписе само на немачком и хрватском - „Гемеиндеамт” и „Поглаварство општине” - а још маја исте године наређено је да се користи искључиво грегоријански календар.

Ови моменти забележени у студији историчара др Богдана Трифуновића - „Живот под окупацијом” - сведоче по којим је правилима живела читава, окупирана Србија између два новембра, 1915. и 1918. године.

„Желео сам да осветлим једно кратко поглавље у трајању Србије и Чачанског округа, током којег је велика историја напросто прогутала малог човека. Да утврдим како се тих година преживљавало у селу и граду, од чега се боловало или умирало...”, објашњава Трифуновић.

Зато је, каже, међу изворе уврстио и мемоаре српских аутора, али и аустроугарских официра, директних актера окупационог режима у Србији.

Др Богдан Трифуновић, докторант Института „Артес Либералес” Универзитета у Варшави, директор је Градске библиотеке „Владислав Петковић Дис” у Чачку.

Чачак је, иначе, напуштен 1. новембра 1915. године у 16.00 сати, без борбе и испаљеног метка са српске стране.

Команда војске одредила је др Венцеслава Стејскала, мајора српске војске чешког порекла, да према Женевској конвенцији преда чачанску болницу окупационој сили, што је он и учинио и то у униформи српског официра, коју је одбијао да скине све време окупације, иако је враћен у болницу, на посао.

Сутрадан, 2. новембра, аустроугарска војна команда места наредила је свим власницима да отворе дућане и кафане.

Чачански хотел „Крен” стављен је на располагање официрима окупатора и преименован у „Вирибус Унитис” (Сједињене снаге), а командант је тражио тројицу талаца, који „животима гарантују” да се војсци ништа неће догодити од стране становника.

Одређени су прота Сретен Михаиловић, трговац гвожђаријом Наум Трифуновић и неки Ристић. Тако су почели први дани окупације о којима ће Исидора Секулић касније у „Записима” рећи: „Кад један народ буде прегажен и смрвљен, настане нешто као преисторијско доба. . . Научили смо да све не значи ништа”.

Зло и наопако за сваку кућу био је улазак швапских таљига у авлију, у које су војници трпали све што затекну, а нарочито је упамћен цуксфирер Вајс из чачанске жандармерије, јер је непогрешиво налазио скривено оружје, бакар и храну.

Српска војска је отишла из земље и ко би сад могао помоћи, ако не Руси? Макар у жељама.

Већ прве окупационе јесени, аустроугарски официр и књижевник Шандор Фридрих Розенфелд бележи у Чачку да је „разговарао са неколико истакнутих мештана и био запањен колико људи мало знају о ратном стању”.

Рекли су му да Руси марширају преко Марне у Софију и да су већ ушли у Београд. Сви војници који су погинули у чачанском крају или умрли у Градској болници сахрањивани су на истом гробљу прекопута болнице, са централним спомеником и натписом „Es starb ein jeder fur sein Vaterland” („Умро је сваки за своју отаџбину").

А цивили нису могли да преболе колеру, дифтерију, маларију и глад. У недостатку робе и новца развила се трампа, иако забрањена. За килограм масти сељаци су тражили и добијали пет килограма шећера. Званични курс био је једна круна=два динара, килограм шећера коштао је 14 круна, док је власт објавила обавезан рад за сву децу старију од 12 година и казне од 50 до 100 круна за сваки незасејан хектар.

Од шљива су прављени пекмез и ракија, али ни једно ни друго није допало српских сељака.

Печење ракије 1918. године организовано је тако да су све каце за шљиве скупљане на једном месту у општинама и ту су их сељаци пунили, довлачећи шљиву. Лиферанти су пекли ракију, окупатор је узимао свој део, а сељаци ништа.

Власници шљивика добијали су годишње само 50 литара „љуте” за своје потребе, док је у крчмама била забрањена њена продаја.

Уместо ракије, гост је могао добити једну или две чашице коњака а крчмари су онда, шта би друго, бојили ракију и продавали је као коњак.

Ни у рату, или поготово не у рату, од шверца нема одбране. Чачански препродавци крили су вреће са храном у, ни мање ни више, соби председника Преког суда, знајући да ту нико неће тражити шверцоване намирнице.

Зато су председниковом посилном, војнику Шеферу из Чешке, свакодневно давали по тањир јела.

Велики рат био је погубан по становништво Србије. Ево чачанских бројки. Варош је 1910. године имала 5.671 становника (3.424 мушкарца и 2.247 жена), а 1916. године само 4.156 душа (1.654+2.502).

У Чачанском округу (срезови Чачак, Краљево, Гуча, Ивањица, Ушће, Рашка) за тих шест година број становника смањен је са 138.911 на 114.783.

Године 1916. у Округу је рођено 1.931 и умрло 2.436 мештана.

Последњи воз са аустроугарском војском напустио је Чачак 25. октобра 1918. године, али су у Овчар Бањи пругу минирали и оборили га Михаило и Војко Чвркић, браћа из Рожаца са Каблара.

Иако је окупатор све време одузимао оружје од народа, кад је војска Монархије одлазила по селима око Чачка трештало је као о Божићу.

Трифуновић је студију закључио поделивши становништво Чачка, по односу према окупатору, на три групе:

„Највећи део прихватио је реалност окупације, тражећи у веома неповољним условима што бољу прилику за преживљавање. Мањински део је оружаним отпором одговорио на насилно заузимање Србије и политику репресалија. Трећи део, вољно или не, учествовао је у окупационој власти, углавном држећи положаје у општинским канцеларијама или обављајући обавештајне услуге, јавља Танјуг.


Коментари10
026c3
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Felipe
"печати окупационих власти имали су натписе само на немачком и хрватском " Molim da mi neko objasni kako su ovi natpisi mogli biti na hrvatskom jeziku? Kao što je to poznato, tzv. hrvatski književni jezik je nastao na bazi dubrovačkog govora koji pripada istočnohercegovačkom dijalektu. Kakve veze može imati istočnohercegovački dijalekat sa nekakvim hrvatskim jezikom i kakve veze može imati Dubrovnik sa istorijskom Hrvataskom i hrvatskim narodom? Zna se dobro ko je po svim istorijskim izvorima naselio to područje. Ti natpisi su jedino mogli biti napisani na srpskom jeziku i latiničnom pismu. Ovo vam može potvrditi svaki slobodoumni istoričar i lingvista, uključujući i one hrvatske.
Danijel Petrić
Koliko vidim, Srbi su se uvijek ustrajno pokušavali oduprjeti pokušajima europeizacije! I dan danas....čim se pređe Drina ....to je neki drugi svijet!Drina je jednostavno i bila i ostala razdjelnica civilizacija. I zato nikako ne mogu da razumijem one Srbe koji danas guraju Srbiju u EU?! Takvo što ne bi donijelo sreću ni Srbima, a ni Europljanima i iskreno se nadam da se to neće nikada ni dogoditi.
Svetozar Pribičević
@Данијела- a stvarno o čemu Vi pričate? Upravo Srbija još tamo od balkanskih ratova forsira perfidan oblik fašizma a u kraljevini i Nedičevoj Srbiji i antisemitizam. To što Vi ne znate i što se to prebacuje preko plota i okrivljuje druge- drugi je padež.
Препоручујем 1
Данијела
За разлику од усташа, Срби су се увек одупирали и фашизму, немачком и сваком другом насиљу у првом светском рату, пре и после великог рата, а карактеристика горе побројаних је невероватна и зачуђујућа мржња према ћирилици, укидање српског писма за време окупација, као и паљење библиотеке у Бг, те спаљивање књига по Србији. Ипак и поред свих злочина које су ти кретени вршили, увек су били и биће европски губитници без обзира на краткотрајне периоде одвратних терора које су починили по целој Европи.
Препоручујем 30
dragance
Данас иста прича.
Драга Мирсин Сибничанин
У праву сте. Иста прича. У лажном миру враћена је окупациона латиница у Србију 90 одсто. Још ових сиротих десетак процената ћирилице да се затре, па да стање, што се писма тиче, буде у Србији исто као у време окупације у Првом светском рату.
Препоручујем 5
Драгољуб Збиљић
Милча еј потпуно у прави. По ћирилици се види шта смо ми Срби урадили сами себи. Пре сто година је почело у окупацији латиничење (и) Срба у Србији. Народ који је тада у Србији стопостотно свој језик писао својим, ћириличким, писмом, деловањем српске лингвистике и политичара, ми и данас у Србији поново имамо то исто окупационо писмо из првог светског рата. додуше, не баш сто одсто као између 1916. и 1918. у окупацији, али врло близу томе -- око 90 одсто у јавности у целој Србији. За процес самоокупациеје сада хрватском абецедом није више заслужан аустроугарски и било који други окупатор, него директно злоупотребљене српске научне институције Матица српска, САНУ и српски лингвисти који су и данас у Правопису српскога језика задржали то окупационо писмо из Првог светског рата као алтернативно и данас. Како је српски народ присилно у Југославији деценијама черечено на два писма, у пракси је морало да преовлада оно писмо које је смишљено фаворизовано преко институција државе и науке.
Милча Петринсћи
"У то време, службено писмо у Чачку била је искључиво латиница, печати окупационих власти имали су натписе само на немачком и хрватском - „Гемеиндеамт” и „Поглаварство општине” - а још маја исте године наређено је да се користи искључиво грегоријански календар." Да ли је у Србији ишта боље после толико година одласка мрских германско-мађарских окупатора, има ли ћирилице у Чачку најсрпскијем граду, а такође у свим друштвеним службама диљем Србије, у новинама, књигама, на фирмама предузећа и продавница? Мени се чини да су германско-аустроугарски окупаторин још увек у Србији или њихови копилански потомци.
Skender
Samo da vas utesim, Cacak je najcirilskiji grad u Srbiji, u ostalim mestima je jos gore. Drzite se, Cacani!
Препоручујем 11
Miloš
Čini vam se. Sad je još gore.
Препоручујем 25

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља