понедељак, 11.11.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:55

Очекује се смањење незапослености и раст зарада

Упутством за припрему буџета у 2019. години предвиђено је 30 милијарди динара више за реализацију инфраструктурних пројеката. -Највише средстава по основу субвенција за 2019. годину планира се за Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде
понедељак, 05.11.2018. у 11:54
(Фото А. Васиљевић)

Након рапидног смањења стопе незапослености у последњих пет година, побољшања на тржишту рада се настављају, како у погледу раста броја запослених, тако и у погледу раста зарада, саопштило је Министарство финансија.

Како се наводи, очекује се преливање остварених позитивних кретања у реалном сектору на тржиште рада у кратком року, што ће бити потпомогнуто растом страних директних инвестиција и предузетим мерама у правцу растерећења привреде, и у крајњој линији резултирати даљим растом броја запослених и приближавањем стопе незапослености једноцифреном нивоу.

Такође, очекује се да ће раст реалних нето зарада у приватном сектору пратити раст продуктивности у привреди.

Према подацима Анкете о радној снази, број запослених у првом полугодишту у односу на исти период претходне године већи је за један одсто, а стопа незапослености у другом кварталу износи 11,9 одсто.

Позитивна кретања на тржишту рада потврђују и подаци из Централног регистра обавезног социјалног осигурања (ЦРОСО), према којима је просечан број формално запослених у периоду јануар-септембар повећан за 3,8 одсто, наводи се на сајту Министарства финансија, преноси Танјуг.

Раст запослености у овом периоду у потпуности је резултат раста запослености у приватном сектору (6 одсто), док је у јавном сектору број запослених смањен за 1,2 одсто.

У оквиру јавног сектора највеће смањење запослености је забележено у јавним државним предузећима, али и у администрацији и образовању.

У августу 2018. године, просечна нето зарада износила је 49.773 динара, што је остварени реални међугодишњи раст од 4,1 одсто.

На раст зарада у овом периоду утицало је и повећање минималне цене рада по радном часу, са 130 динара колико је износила у 2017. на 143 динара почев од јануара 2018. године.

У периоду јануар-август 2018. године реална просечна нето зарада реално је повећана за 4,3 одсто.

Највише субвенција се планира за министарство пољопривреде

Највише средстава по основу субвенција за 2019. годину планира се за Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде у износу не мањем од 36,2 милијарди динара, пише у упутству за припрему буџета које је објавило Министарство финансија.

У ресорном министарству кажу да је у оквиру субвенција и буџетских кредита неопходно преиспитати све програме по основу којих се додељују субвенције и буџетски кредити.

„Приликом планирања средстава за субвенције и њихових намена посебно треба имати у виду све прописе који се тичу државне помоћи”, наводи се у документу министарства.

Када је реч о субвенцијама за привреду, за ову област су планирана средства у висини од 17,59 милијарди динара.

Према упутству за израду буџета за наредну годину, а које се тичу субвенција, у оквиру раздела Министарства грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре, субвенције намењене железничком и интермодалном саобраћају планиране су у укупном износу од 14,65 милијарди динара, преноси Танјуг.

„Путеви Србије” би према пројекцијама могли да добију 6,3 милијарди, од чега би 0,5 милијарди динара било за учешће Републике у Пројекту рехабилитације путева и унапређења безбедности саобраћаја, док би „Коридорима Србије” могло припасти 3,1 милијарда динара.

Субвенције које се тичу министарстава предвиђају да се за Министарство просвете, науке и технолошког развоја издвоји 0,9 милијарди динара и то за учешће у кредиту Међународне банке за обнову и развој (пројекат за унапређење конкурентности и запошљавања) који ће се реализовати преко Фонда за иновациону делатност.

У упутству за припрему буџета стоји да је у оквиру раздела Министарства рударства и енергетике потребно планирати субвенције за ЈП ПЕУ „Ресавица”.

За инфраструктурне пројекте 30 милијарди више у 2019.

Упутством за припрему буџета у 2019. години предвиђено је значајно повећање јавних инвестиција - 30 милијарди динара више за реализацију инфраструктурних пројеката.

Такође, предвиђено за буџета у 2019. предвиђено је смањење пореског оптерећење рада укидањем доприноса за осигурање од незапослености на терет послодавца и том мером смањује се пореско оптерећење просечне нето плате за један одсто, са 63,0 одсто на 62,0 одсто.

То је наведено у Упутству за припрему буџета у 2019. и пројекцијама за 2020. и 2021. годину, које је донео министар финансија Синиша Мали.

Уштеда за укупну привреду по том основу износи 11,9 милијарди динара, док се нето ефекат на фискални резултат процењује на око девет милијарди динара, објављено је на сајту Министарства финансија.

Циљ је растерећење привреде ради подстицаја расту и запошљавању.

Предвиђено је и смањење парафискалних намета укидањем појединих накнада, уз јединствено законско уређење те области, а процењени губитак прихода по том основу износи око две милијарде динара, преноси Танјуг.

Такође, планира се напуштање тзв. кризних мера које су биле на снази у оквиру програма фискалне консолидације.

Укинут је Закон о привременом уређивању начина исплате пензија уз повећање најнижих пензија до 5,0 одсто у односу на исплаћену пензију у септембру 2018. године.

Ефекти тих мера у 2019. су већи укупни расходи за пензије у износу од 40 милијарди динара.

Фазно се напушта и Закон о привременом уређивању основица за обрачун и исплату плата, односно зарада и других сталних примања код корисника јавних средстава у делу који је обавезивао јавна предузећа (републичка и локална) да уплаћују у републички буџет износ уштеде по основу смањења плата.

По том основу непорески приходи биће мањи за око 8,5 милијарди динара.

Макроекономским пројекцијама за период од 2019. до 2021. године предвиђена је кумулативна стопа реалног раста БДП од 11,9 одсто, заснована пре свега на повећању домаће тражње.

Тај извор раста је детерминисан како истрајним растом инвестиција, тако и растом личне потрошње услед повећања животног стандарда становништва.

Нешто нижа стопа у 2019. години последица је високо постављене базе у пољопривреди и грађевинарству оствареном производњом током 2018. године.

Оријентација фискалне политике у средњем року јесте одржање ниског дефицита, даље смањење јавног дуга, али и коришћење фискалног простора у циљу подршке привредном расту.

Растерећењем привреде, пре свега, кроз смањење пореског оптерећења рада, подстиче се раст и отварање нових радних места.

С друге стране, фискални простор омогућио је већу алокацију средстава за јавну инфраструктуру.

Како би се на најбољи начин превазишао инфраструктурни јаз односно побољшао квалитет и квантитет јавне инфраструктуре, потребно је и значајније побољшати систем управљања јавним инвестицијама.

Коначно, стабилизацијом јавних финансија отвара се простор за напуштање кризних мера које су биле примењене током програма фискалне консолидације у протеклом периоду.

Средњорочни правац фискалне политике поставља и оквир буџета у 2019. години.

Буџетом за 2019. годину обезбеђује се благо пореско растерећење рада, стварање повољнијег привредног амбијента одређеним променама код пореза на добит и укидањем појединих накнада кроз јединствено законско уређење тих прихода.

Простор опредељен за јавне инвестиције буџетом за наредну годину приближава се пожељном и потребном нивоу.

У републичком буџету средства опредељена за јавне инвестиције чине 2,9 одсто БДП-а, док на нивоу опште државе који укључује и инвестиције у локалну инфраструктуру опредељена средства чине 3,9 одсто БДП-а.


Коментари6
39dfd
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Београђанин
Мислим да је битно да се спомиње и број људи који је напустио Србију када се прича о смањењу незапослености.
Zoran
Sve manej cete d aimate nezaposlene, jer stanovnistvo stari. Od 1960 stanovnistvo pada, za pre nisma nasao statistiku. Ali recimo da je to tendencija od dolaska komunizma.
Slobodan Ratković
Srbija čak ne napreduje niti poževom brzinom,a kamo li da će u dogledno vrijeme nezaposlenost svesti,barem na evropski prosjek.Plate i penzije su mizerne i najniže u Evropi,a nekada najprofitabilniji proizvodni i poljoprivredni kapaciteti su kroz procese kriminalne tranzicije uništeni.I sve to ide na dušu srbskih nesposobnih,ili korumpiranih političara koji nisu kadri da projektuju čvrste,realne i moguće ekonomske,pa i političke ciljeve srbske ekonomske politike,barem za narednih deset godina.Umjesto toga Srbija i njen narod nestaju,kako u demografskom,tako i u ekonomskom,socijalnom,pravnom,suverenitetnom,integritetnom i svakom drugom pogledu.Ništa se ne dešava slučajno i uz postojeću nezainteresovanost naroda,tj,birača,kraj će doći vrlo brzo.I Srbiji zemlji sa zlatnom istorijskom tradicijom,i Srbima koji to stvarno jesu i po porijeklu,i po čestitosti.S.R.
Euronimous
hahahahah gde oval covek zivi? a) Srbija napreduje dobrom brzin (najboljom kojom moze) b) nemamo naj "mizernije" plate u Euvopi. c) samo oko 500.000 prima minimalac I najgore od svega "Srbiji zemlji sa zlatnom istorijskom tradicijom"...Kojom tradicijom? Da kukaju, da pljuju, bre vi Srbi ste glupi ko majmun, ni sami ne znate zasto mrzite Vlast hahahha! Jadna ta tradicija !
Препоручујем 7
Леон Давидович
Незапосленост ће се смањивати и зато што долазе све малобројније генерације , а све је више и оних младих који одлазе у иностранство. Како би данас запослили да имају на пример бројне генерације какве су биле из педесетих година када су пристизале за рад, када не могу обезбедити посао ни за овако малобројне генерације?
Mile
To se cuje i najavljuje od 1998, a u realnosti sve je gore i gore ?

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља