петак, 16.11.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 18:44

Фото-бомбинг српског језика

Није проблем што толико англицизама улази у српски језик, нове речи означавају појмове који треба да обогате нашу културу, страшно је шта означавају те речи и каква банална култура улази у наш језик и свакодневицу, каже проф. др Рајна Драгићевић
Аутор: Бранко Пејовићпонедељак, 05.11.2018. у 23:18
Рајна Драгићевић (Фото С. Јовичић)

Ужице – Фото-бомбинговао ми је селфи, па сам га анфрендовала на „Фејсу” и блокирала на „Инстаграму”.

– Под утицајем глобализације, све очигледнији је утицај енглеског језика на српски, као и на све друге језике. Реч која се у енглеском појави данас већ сутра ће се појавити у свим осталим језицима. Па добро, ми смо увек, и у Вуково време, били отворени према страним речима. Познато је да ни Вук није с много љубави уносио турцизме, а у његовом „Српском рјечнику” ипак има доста турцизама. Ми смо, заправо, своју неку величину и националну неоптерећеност увек показивали и тиме што смо се слободно односили према новим речима. Данас није проблем што толико англицизама улази у српски језик, нове речи означавају појмове који треба да обогате нашу културу, најстрашније је шта означавају те речи и каква банална култура на тај начин улази у наш језик и свакодневицу.

Овако је проф. др Рајна Драгићевић, управник Катедре за српски језик са јужнословенским језицима Филолошког факултета у Београду, одговорила на питања новинара о томе какав је њен став о новим речима у савременом српском језику. Чувена лингвисткиња је учествовала у раду међународног научног скупа „Језик, култура, образовање”, који је организован на ужичком Педагошком факултету. Представљена су 52 стручна рада, говорило је 76 стручњака из Србије, Словеније, Словачке, Чешке, Пољске, БиХ и Турске.

Она је напоменула да се пре 10–15 година овом проблематиком бавио Ђорђе Оташевић у докторату и закључио да највећи број нових речи у српском језику представљају деривати настали од домаћих творбених основа и афикса и да не треба превише да будемо забринути.

– То је за мене тада била важна информација – додала је професорка.

Данас, међутим, највећи број нових речи долази из енглеског језика.

– Реч фото-бомбинг, на пример, пре две-три године појавила се као реч године, а потом врло брзо и у српском језику. Она означава појаву када неко прави селфи (што је такође једна од речи које су се недавно појавиле у српском језику), али се неко појави и поквари га. То показује да живимо у нарцисоидном свету где је јако важно правити сопствене фотографије, па је страшно ако вам неко поквари ту самопромоцију – навела је један од примера проф. Драгићевић.

Све чешће се чује и реч бинџовати – када гледамо неколико епизода једне серије једну за другом или комплетну серију одједном – која је такође била реч године. Затим реч анфренд – када одлучите неког да одбаците, избришете као пријатеља на друштвеним мрежама.

– Све ово пратим зато што знам да ће се свака реч изабрана за реч године од стране врло значајних лексикографских кућа, као што је Оксфордски издавачки центар, који објављује Оксфордски речник, ускоро појавити и у српском језику. Стално очекујем да ће то бити нешто ново што оплемењује нашу културу, али те речи уносе једну антикултуру која нас потпуно урушава, на све могуће начине. Чак и не покушавамо да преводимо те речи, него је, заправо, јако важно да их задржимо у том облику енглеског језика – истакла је професорка.

Сматра Рајна Драгићевић да то нису ни англицизми, јер да би нека реч то била, мора по свом пореклу бити из енглеског, али морфолошки и фонолошки уобличена према законитостима српског језика:

– Те речи које уђу, а уопште се не прилагођавају, нису англицизми већ енглеске речи у српском језику. Таквих је све више и ако слушамо младе људе, ми ћемо чути неки језик који није ни српски не енглески, него енглески у српском. Или можда српски у енглеском, јер се тек понека наша реч појављује.

На питање да ли томе може да одоли српски језик, она одговара одрично, зато што је утицај глобализације огроман. Али могло би да се учини да тај утицај буде нешто мањи, а медији ту имају огромну улогу.

– Знам пример колико су се Турци трудили да реч селфи преведу на турски језик. И успели су у томе. А ту мора учествовати и држава. Језички стручњаци треба да имају апсолутну подршку државе, треба да постоје лектори у свим медијима, добра лекторска служба која треба да промовише оно што језички стручњаци предложе. У противном, остаће међу четири зида то што језички стручњаци предложе – истакла је ова професорка, закључујући да језик треба чувати и бринути о њему.

Коњ, Бог, кућа

Позната лингвисткиња је на овом међународном скупу говорила о Вуковом „Српском рјечнику”, будући да је ово година јубилеја – два века од објављивања првог издања 1818. у Бечу.

– Вуков „Рјечник” је заиста, како је рекао наш велики академик Павле Ивић, најзначајније појединачно дело у целокупној српској култури. Од тог дела почиње оно што се зове савремени српски језик. Проф. Душко Витас је сачинио корпус од свих српских речи у „Рјечнику”. Семантички сам анализирала најфреквентнију лексику када се узме у обзир буквално свака српска реч у тој књизи. То до сада није било истраживано и дошла сам до закључка да су најфреквентније именице: човек, вода, коњ, дан, људи, дим, планина, Бог, кућа и песма. Ове именице су најчешће и у српским народним песмама и пословицама. Те речи су, заправо, чворишта српске културе – истакла је Рајна Драгићевић.


Коментари108
b63a1
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

pavle
Nije strašno što anglicizmi ulaze u naš jezik ako takve izraze nemamo. Strašno je što se koriste posrbljeni anglicizmi za izraze koji u srpskom jeziku postoje i što ih sve više koriste voditelji emisija na televizi i radiju. Pre neko jutro voditeljka zapela na "blurovanju" lica nasilnika iz tramvaja umesto da upotrebi srpski izraz "zamagljeno". Ako želi da dokaže kako zna engleski neka onda bude voditeljka BBC-u ili nekoj slicnoj televiziji. A da ne kazemo koliko takve izraze koriste druge javne licnosti, muzičari (kada čujem izraz stejdž, ili "stejdževa" muka me uhvati). Ljudi,vratimo se svom jeziku. Da, treba da koristimo engleski ali ne pravimo se baš Englezi i tamo gde mu nije ni vreme ni mesto.
лингвист овдашњи
@ Кебара Поштовано мушко према тобожњем имену, а женско према наводном презимену, Не знам која Вас је поплава или мећава донела у ове наше крајеве, али бисте, у најмању руку, могли да се држите елементарних логичких правила: ако већ упозоравате на мој тобожњи ниски стил, не бисте смели да користите своје (по прилици, завичајне) кроатизме (знатижеља) или ону последње наведену фразу, каквом су Вас вероватно частили током детињства. Никад никоме нисам замерао на стилу, све док се не изроди у директно вређање. Такозваном класичном философијом углавном се не бавим, него пратим увиде мислилаца који су поставили основе данашње логике, семантике и лингвистике. Кебара није приметила да сам реаговао искључиво на садржај написа. Најзад, када бих (за разлику од опадача) исписао своје стварно презиме (на -ИЋ), онда бих о цењеној професорки, која се покаткад осрамоти иступима у штампи, могао да наведем и извесне околности које би излазиле изван оквира стручне расправе.
Разводњавање идентита?
Не само да је све мање ћириличног писма, после његовог комунистичког релативизовања, већ је у Београду и Србији све мање и српског језика. Цели делови града, предузећа итд. добијају енглеске називе. Например на месту Земунског аеродрома, чије је чувене хангаре пројектовао велики научник Милутин Миланковић, који је српски писао искључиво ћирилицом, данас се налази насеље Air Port City Belgrade. Ту су затим YU Bussines Center (YUBC), Belgrade Waterfront, Sky line . . . Па тржни центри Schopping Centar ? "Ušće", Delta City, Zira Schopping Center, Belmax Center, Immo Outlet Center, Delhaize (Shop&Go). . , па бројни хотели, например Square Nine Hotel Belgrade . . . На улазу у Калемегдан, у пантеон српских великaна, однедавно се налази модернистички уљез Raiceva Schopping Center, који носи презиме српског историчара и свештеника Јована Рајића. Зашто у војнонеутралној земљи на продавници ОДБРАНЕ у Узун Мирковој улици пише Military shop? А нема рускоg превода Военный магазин? Итд. итд.
bezazlene ispravke
Тек две безазлене исправке - најпре, SHOPPING се пише без Ц, а, друго, Рајићева улица је назив добила према Танаску Рајићу, из Страгара, тобџији у Боју на Љубићу (док се Улица Јована Рајића налази на Црвеном Крсту). Узгред, у целокупној Кнез-Михаиловој преостало је свега 5-6 фирми исписаних ћирилицом.
Препоручујем 2
Коста
Срби би волели да буду нешто друго, а нису у стању. Воле да се ките енглеским "брендовима", натписима, и да јеик пуне енглеским изразима, а натуцају енглески. Од свих Срба које сам срео, 99% лоше говоре енглески, укључујући и оне који су ми рекли да су "професори" енглеског језика. По ономе што читам, како се признаје, Срби нису ни српски саваладали или уредили. Тешко је рећи шта је то што данас чини српски само српским. Српска лингвиситка је уникатна на свету, и не баш тако ретко предмет подсмеха, јер НИКО не ради као што ради српска лингвистика.
Препоручујем 3
Рајнин студент
Као и увек - осмеле се да проговоре само они који везе с језиком немају. Прилив страних речи нормална је појава, која спада у универзалне лингвистичке процесе. Нико од нас није изолован на кугли земаљској, а језик се непрестано и динамично мења у контакту с другима, он прати време и културне тенденције. Језички шовинисти (попут већине острашћених критичара овог чланка) нису свесни да је језик систем који има своје иманентне законитости, да се њиме не може вештачки управљати и да се он не може сабијати у уске калупе какве му неспретно намећу најгласнији лаици-осуђивачи. Очигледно је да скоро нико није схватио суштину овог чланка - она је мање језичке, а више културолошке природе. Али то се не да објаснити слепој маси. Као ни чињеница да научни дискурс нужно обилује интернационалим терминима (што су, видим, неки замерили професорки). Рајна је изузетан стручњак и предавач. Кад бисте посетили понеко њено предавање, можда бисте и видели даље од свог носа и излизаних незналачких флоскула.
Beogradjanin Schwabenländle
Да посетим њено предавање ? То би била опасност за чистоћу мог српског језика, после многих година проведених у Истри и касније у Немачкој, не хвала. Само бих желео да знам шта Вам значи то " флоскула " ?
Препоручујем 3
Beogradjanin Schwabenländle
" сематички сам анализирала најфренквентнију лексику када се ... " даљи осврт није потребан, нарочито када се ради о особама које " желе " да нам сачувају језик.
Глупости
То је научна терминологија.
Препоручујем 0

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља