петак, 14.12.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 15:20

Рекламе су непријатељ уметности

Оне задају суви естетски тон који нема живот. Велики камермани су постали део индустрије, а не велики уметници и у томе је проблем, рекао је Емир Кустурица
Аутор: Борка Голубовић-Требјешанинпонедељак, 05.11.2018. у 20:00
Аница Добра и Анастасија Климушкина, најбоља глумица фестивала, награђена за ролу у руској представи „Слон” (Фотографије Кустендорф)

Дрвенград, Мокра Гора – Давнашња жеља редитеља Емира Кустурице да свако годишње доба на Мећавнику дочека са једним фестивалом одавно је постала дубока прошлост. Дрвенград је током протекла два дана био стециште позоришних уметника који су се окупили на трећем Јесењем позоришном фестивалу са жељом да преиспитају границе између позоришта и филма уколико оне уопште постоје. Отуда и слоган овогодишњег позоришног фестивалског издања „Позоришни Кустендорф” који је уједно постао и интернационалан. У прилог томе фестивал су отворили Емир Кустурица и Кирил Тјурдењев, генерални директор НИС-а који у духу кампање „Будућност на делу” подржавајући овај фестивал подржавају будућност младих талената.

– Иво Андрић је написао како нико не зна шта значи живети на ивици између два света, нико не уме разумети и један и други свет и покушати, а не моћи, да измири та два света. Нико не зна шта значи постати у исто време и мученик и мучитељ у истој личности и шта значи имати два завичаја и изгубити и један и други и бити странац где год кренеш. Велики песник Рилке је написао да када једном изгубиш свој дом, никада га више нећеш наћи. Мећавник је демантовао на неки начин и Андрића, што је готово немогуће, и Рилкеа, пошто је мој дом који је изгубљен у Сарајеву, заправо заснован на тој ивици између тих светова – рекао је Кустурица, уз подсећање да је у овом аутентичном простору до сада реализовано чак 25 фестивалских издања: Кустендорф, Бољшој, Јесењи позоришни. Организатори „Позоришног Кустендорфа” угостили  су протеклих дана уметнике из Сомбора, Новог Сада, Београда, али и Лођа и Јарославља. Поред надахнутих сценских искорака студената са три академије из Србије и једне из Јарославља који су у такмичарској селекцији извели четири представе у избору селектора Милана Нешковића права фестивалска посластица била је радионица Емира Кустурице, која би младим уметницима могла да буде и својеврсни буквар, односно водич за студенте.

– Модеран филм поклопљен је силом холивудских глупости које су врло успешне. Срећна околност је у томе што филм кроз Нетфликс може да уђе у сваку кућу, али не можемо да очекујемо да Нетфликс тражи паметне филмове. Холивуд тридесетих и четрдесетих година стварао је огромна уметничка дела, да би данас завршио у веровању да је тржишни бог. У таквој ситуацији позориште има велику слободу да са мало новца направи велику катарзу. Данашњи српски филм трпи највише зато што се не бави егзистенцијом. Има страшних драма и комедија код нас, али је мозак негде преусмерен и није довољно фокусиран на људску егзистенцију, рекао је Кустурица уз савет младим колегама да инсистирају на егзистенцији и судбини.

Човек може да буде потресен, приметио је Кустурица, само ако драмско дело донесе искрену и снажну судбину. Ако немамо судбину извезену у времену и простору, немамо ни са чиме да се идентификујемо. Зато су судбине најпотреснија димензија нашег рада. Проблем је што млади глумци остваре две - три улоге и ако примете да су фотогенични, окрену се рекламама.

Награда за најбољу режију Растиславу Ћопићу за представу "Пошто гвожђе"

– Највећи непријатељ уметности су рекламе. Рекламе су као брза храна, ефектне фотографије које убијају мизансцен. Оптички свет модерног гледаоца је упропашћен рекламама. Оне задају суви естетски тон који нема живот, а велики камермани су постали део индустрије, а не велики уметници и у томе је проблем. Тржиште као велика пијаца прави неред, нагласио је Кустурица и додао:

– Живимо у свету где је све пракса и све везано за тржиште и новац. Тржиште ствара велики неред, не дозвољава да се развију теорије и идеологије. Позориште може да живи изван тежине у којој ми живимо и у коме нема правила. Да бисмо дошли до нове естетике, морамо да добијемо нову идеологију. Није ни лево ни десно, без идеологије нема праве уметности. Мој живот извезен је срећним околностима. Дошао сам у Сарајево као једини који је завршио престижну академију, направио ТВ драму и велики џумбус због инцеста у тој причи. Мој развој је ишао стазом којом наводим младе људе, а то је да је остварени смисао за људску егзистенцију и људске судбине био параметар за тај успон.

Сви моји филмови, приметио је Кустурица, били су израз тезе да је потврда човечности и људскости на граници између светова. Жртвовање за те филмове је текло паралелно са нечим што је била велика фрактура и лом не само у држави која је нестала, него и у души која је то трпела.

– Филмови су ми спасили главу. Запалили су ми кућу, срушили је, отели ми све што сам имао па сам још био крив што сам то што јесам и што нисам изговарао што је требало, а схватио сам да једина одбрана од свега тога може бити филм и тада сам радио можда најкомплекснији и најупечатљивији филм, „Подземље” у каријери, а онај који је највише емоционално утицао на мене је „Дом за вешање”. Не можемо да споримо да је друг Тито био способан, али као и сви балкански политичари сматрао је да је после њега потоп. Све добро што се дешавало у рокенролу, нови талас, документаристички приступ филму у БиХ, односно црни талас у Србији стварано је у односу према властима и одступу од те власти. Не знам како човек данас може да освоји ту слободу јер ни њена дефиниција не постоји. Све се фокусирало на лову, а човеку лова треба. Да баш жртвује свој живот и уметност због лове, то не иде. Млади данас живе без идеологије, са лажном левицом, а највећи борци за левичаре су најбогатији Американци што је парадоксално, што значи да је то механизам за овладавање светом, констатовао је Кустурица, уз тврдњу да таленат увек нађе свој пут.


Коментари0
32f49
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља