недеља, 25.08.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 10:29

У Женеви откривена спомен плоча Јовану Дучићу

уторак, 06.11.2018. у 09:02
Јован Дучић за својим радним столом у посланству у Риму (Фото Википедија)

ЖЕНЕВА - У Женеви је свечано откривена спомен-плоча посвећена Јовану Дучићу, великом српском писцу и дипломати, који је у овом граду провео седам година живота.

Иницијативу за постављање овог обележја покренула је Амбасада Републике Србије у Швајцарској, желећи да остави трајан спомен на време које је славни српски песник и дипломата провео најпре на студијама у Женеви, од 1899. до 1906. године, а затим и у својству сталног делегата Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца при Друштву народа, 1925. године.

Спомен-плоча, постављена на адреси на којој је Дучић живео у време студија, у непосредној близини Женевског универзитета, дар је Министарства културе и информисања Републике Србије Граду Женеви и на њој пише:

„Овде је у време својих студија живео Јован Дучић (1874-1943), кнез српске поезије, писац, путописац и дипломата. У спомен на великана српске књижевности, Министарство културе и информисања Републике Србије, новембра 2018. године”.

Пред великим бројем грађана Женеве, представника Града и угледних званица, присутнима су се обратили члан Градског већа Женеве Реми Пагани, који је захвалио на овом вредном поклону у спомен на некадашњег славног становника Женеве, затим амбасадор Србије у Швајцарској Снежана Јанковић, академик Милован Данојлић и писац и преводилац Слободан Деспот.

Амбасадор Снежана Јанковић је, говорећи о значају Јована Дучића у српској књижевности и утицају година проведених у Женеви на његово стваралаштво, које су му омогућиле додире са светским књижевним и филозофским правцима, истакла да овим чином дајемо мали допринос чувању успомене на великана наше књижевности, али и подсећамо на дугу традицију културних веза између Србије и Швајцарске, у којој су део свог образовања стекле и многе друге знамените личности наше земље.

Она је захвалила Граду Женева на разумевању историјског и културолошког значаја постављања ове спомен-плоче за Србију, за српски народ у Швајцарској и за културну сарадњу између наших двеју земаља.

Академик Милован Данојлић говорио је о значају Дучићевог боравка у Женеви на размеђи векова, истакавши да је он оставио посебно велики печат у Дучићевом стваралаштву и животу.

Овај песник који долази из мале земље дао је велики допринос светској поезији, а спомен-плоча остаје као трајно сведочанство о Дучићевом двоструком боравку у Женеви.

На крају свечаности, преводилац Дучићевих дела Слободан Деспот прочитао је део путописа „Прво писмо из Швајцарске” и „Песму жени” на француском језику, коју су званице из Женеве претходно имале прилике да чују у оригиналу, на српском језику, преноси Танјуг.


Коментари19
a5697
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Darko Aćimović
Ko god da je idejni tvorac ideje da se blistavi um ne zaboravi, skidam kapu! Dučić je jedan od retkih koji je uspeo da me oduva i lansira u najveće visine vasione i opet spusti lagano na zemlju poput pera. Nameravam da pročitam celokupno delo i da uradim prikladnu sliku većeg formata posvećenu ovom geniju! Blago Cara Radovana je traktat koji bi svaki slikar i pesnik trebao da stavi poput biblije na svoju policu. Amin
Дечак
Овај Козаковић не схвата да цела Србија данас више користи латиницу но ћирилицу. И да је то наша предност и потреба. Удави нас својом уускогрудношћу. А што се тиче текста на Дучићевој плочи, боље би било да није поменуто министарство.
Милорад Ч
Bosa S@ Скоро сви Срби у НДХ су живјели на селу. Тешко да се иједан Србин на селу тада потписивао латиницом, ако можда понеки у граду и јесте.
Bosa S
Kako su se potpisivali Teslini rodjaci iz Smiljana?
Препоручујем 1
Милорад Ч
Бранко Срб Козаковић@ Е јесу вам аргументи. Велика већина румунског народа је традиционално писала ћирилицом, али су се опредијелили за латиницу. Имају једно писмо као и сви остали.
Милорад Ч
Бранко Срб Козаковић@ Порука је да никаква традиција не може бити, нигдје друго није била, разлог да један језик има више од једног писма. Како то само дјелује на јединство нације. А овде је ријеч и о грубим фалсификатима. Латиница међу Србе није дошла из Крајине, него директно из Београда уз одговарајући допринос и београдских интелектуалаца поријеклом из Крајине. Србохрвати нису смишљени у Крајини. Зар није још Скерлић пропагирао латиницу.
Препоручујем 4
Бранко Срб Козаковић
Нисам разумео поруку?.. Свеједно, оно што ме је дуго изненађивало, а Bosa то потврђује, Срби са тих страна нису ћирилизовани и грчевито бране гајевицу. Памтим непријатни разговор са једним младим и угледним човеком који је дошао "на трактору" у збегу после Олује, који пише гајевицом, и који је то бранио оштро.. Чак и када сам га суочио са тим да су Срби, његови, тамо страдали због тога и да је ћирилица бивала систематски затирана и забрањивана, он је то одрицао?! И, није то једини случај.. У осталом, међу Крајишницима је гајевица заступљена у високом степену - неки је сматрају својоим писмом, а мањи део се правда навиком.. Обрни-окрени, ћирилице-вуковице има више у Вуковару но међу свим Србима! Зато су ми коментари попут Bosinog мучни.. - пример самозатирања. Не само да усваја туђе већ га и присваја.
Препоручујем 5
Љиљана Ћуић
Да је на срБском језику и азбучном писму УНЕСКО све латинично сврстава у хрватску културну баштину Предали смо Јована Дучића Хрватима.Да ли би се Јован Дучић радовао?
Бранко Срб Козаковић
@BosaS, Што се Срба римокатолика тиче, они се нису служили савременом хрватском редакцијом латиничког писма - гајевицом - већ неким обликом латинице (неуједначене) која се користила на тим просторима пре Гајеве реформе. На страну што ти Срби и нису имали јаку националну свест и што су се лако утопили у хрватско етничко биће - као и Крајишници који посташе Срвати. Дакле, не постоји српска традиција на гајевици и нема разлога да Срби пишу писмом које је симбол павелићевско-брозовског културоци. Али, судећи по Вама и вашима, као и Србима овде, можемо најпре говорити о српском аутокултуроциду. Те југословенситичке мантре о "богатству двоазбучја" оставите за Босну и Хрватску, у Србији то није и не сме бити случај. У осталом, Србе је у Јасеновац слао и Павелићев закон о ћирилици, па је Ваша жалопојка заправо сабласна. Ако ћемо говрити о два писма, Срби имају облу глагољицу (не угласту, хрватску - *кроатицу) којом су се служи на почетку писмености, и вуковицу - савремену редакцију ћир. писма.
Препоручујем 4
Bosa S
O tome ja stalno pisem. Ne samo to, nego smo i zrtve Jasenovca, Srbe iz Bosne i Hrvatske koji su se potpisivali latinicom, proglasili Hrvatima. Sami smo umanjili i odrekli se nasih zrtava i naseg nasljedja. Dio nase istorije i kulture i kulturne nastine su dva pisma: latinica i cirilica.
Препоручујем 3

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља