недеља, 17.02.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 14:32

У Женеви откривена спомен плоча Јовану Дучићу

уторак, 06.11.2018. у 09:02
Јован Дучић за својим радним столом у посланству у Риму (Фото Википедија)

ЖЕНЕВА - У Женеви је свечано откривена спомен-плоча посвећена Јовану Дучићу, великом српском писцу и дипломати, који је у овом граду провео седам година живота.

Иницијативу за постављање овог обележја покренула је Амбасада Републике Србије у Швајцарској, желећи да остави трајан спомен на време које је славни српски песник и дипломата провео најпре на студијама у Женеви, од 1899. до 1906. године, а затим и у својству сталног делегата Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца при Друштву народа, 1925. године.

Спомен-плоча, постављена на адреси на којој је Дучић живео у време студија, у непосредној близини Женевског универзитета, дар је Министарства културе и информисања Републике Србије Граду Женеви и на њој пише:

„Овде је у време својих студија живео Јован Дучић (1874-1943), кнез српске поезије, писац, путописац и дипломата. У спомен на великана српске књижевности, Министарство културе и информисања Републике Србије, новембра 2018. године”.

Пред великим бројем грађана Женеве, представника Града и угледних званица, присутнима су се обратили члан Градског већа Женеве Реми Пагани, који је захвалио на овом вредном поклону у спомен на некадашњег славног становника Женеве, затим амбасадор Србије у Швајцарској Снежана Јанковић, академик Милован Данојлић и писац и преводилац Слободан Деспот.

Амбасадор Снежана Јанковић је, говорећи о значају Јована Дучића у српској књижевности и утицају година проведених у Женеви на његово стваралаштво, које су му омогућиле додире са светским књижевним и филозофским правцима, истакла да овим чином дајемо мали допринос чувању успомене на великана наше књижевности, али и подсећамо на дугу традицију културних веза између Србије и Швајцарске, у којој су део свог образовања стекле и многе друге знамените личности наше земље.

Она је захвалила Граду Женева на разумевању историјског и културолошког значаја постављања ове спомен-плоче за Србију, за српски народ у Швајцарској и за културну сарадњу између наших двеју земаља.

Академик Милован Данојлић говорио је о значају Дучићевог боравка у Женеви на размеђи векова, истакавши да је он оставио посебно велики печат у Дучићевом стваралаштву и животу.

Овај песник који долази из мале земље дао је велики допринос светској поезији, а спомен-плоча остаје као трајно сведочанство о Дучићевом двоструком боравку у Женеви.

На крају свечаности, преводилац Дучићевих дела Слободан Деспот прочитао је део путописа „Прво писмо из Швајцарске” и „Песму жени” на француском језику, коју су званице из Женеве претходно имале прилике да чују у оригиналу, на српском језику, преноси Танјуг.


Коментари18
a2662
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Дечак
Овај Козаковић не схвата да цела Србија данас више користи латиницу но ћирилицу. И да је то наша предност и потреба. Удави нас својом уускогрудношћу. А што се тиче текста на Дучићевој плочи, боље би било да није поменуто министарство.
Милорад Ч
Bosa S@ Скоро сви Срби у НДХ су живјели на селу. Тешко да се иједан Србин на селу тада потписивао латиницом, ако можда понеки у граду и јесте.
Bosa S
Kako su se potpisivali Teslini rodjaci iz Smiljana?
Препоручујем 1
Милорад Ч
Бранко Срб Козаковић@ Е јесу вам аргументи. Велика већина румунског народа је традиционално писала ћирилицом, али су се опредијелили за латиницу. Имају једно писмо као и сви остали.
Милорад Ч
Бранко Срб Козаковић@ Порука је да никаква традиција не може бити, нигдје друго није била, разлог да један језик има више од једног писма. Како то само дјелује на јединство нације. А овде је ријеч и о грубим фалсификатима. Латиница међу Србе није дошла из Крајине, него директно из Београда уз одговарајући допринос и београдских интелектуалаца поријеклом из Крајине. Србохрвати нису смишљени у Крајини. Зар није још Скерлић пропагирао латиницу.
Препоручујем 4
Бранко Срб Козаковић
Нисам разумео поруку?.. Свеједно, оно што ме је дуго изненађивало, а Bosa то потврђује, Срби са тих страна нису ћирилизовани и грчевито бране гајевицу. Памтим непријатни разговор са једним младим и угледним човеком који је дошао "на трактору" у збегу после Олује, који пише гајевицом, и који је то бранио оштро.. Чак и када сам га суочио са тим да су Срби, његови, тамо страдали због тога и да је ћирилица бивала систематски затирана и забрањивана, он је то одрицао?! И, није то једини случај.. У осталом, међу Крајишницима је гајевица заступљена у високом степену - неки је сматрају својоим писмом, а мањи део се правда навиком.. Обрни-окрени, ћирилице-вуковице има више у Вуковару но међу свим Србима! Зато су ми коментари попут Bosinog мучни.. - пример самозатирања. Не само да усваја туђе већ га и присваја.
Препоручујем 5
Љиљана Ћуић
Да је на срБском језику и азбучном писму УНЕСКО све латинично сврстава у хрватску културну баштину Предали смо Јована Дучића Хрватима.Да ли би се Јован Дучић радовао?
Бранко Срб Козаковић
@BosaS, Што се Срба римокатолика тиче, они се нису служили савременом хрватском редакцијом латиничког писма - гајевицом - већ неким обликом латинице (неуједначене) која се користила на тим просторима пре Гајеве реформе. На страну што ти Срби и нису имали јаку националну свест и што су се лако утопили у хрватско етничко биће - као и Крајишници који посташе Срвати. Дакле, не постоји српска традиција на гајевици и нема разлога да Срби пишу писмом које је симбол павелићевско-брозовског културоци. Али, судећи по Вама и вашима, као и Србима овде, можемо најпре говорити о српском аутокултуроциду. Те југословенситичке мантре о "богатству двоазбучја" оставите за Босну и Хрватску, у Србији то није и не сме бити случај. У осталом, Србе је у Јасеновац слао и Павелићев закон о ћирилици, па је Ваша жалопојка заправо сабласна. Ако ћемо говрити о два писма, Срби имају облу глагољицу (не угласту, хрватску - *кроатицу) којом су се служи на почетку писмености, и вуковицу - савремену редакцију ћир. писма.
Препоручујем 4
Bosa S
O tome ja stalno pisem. Ne samo to, nego smo i zrtve Jasenovca, Srbe iz Bosne i Hrvatske koji su se potpisivali latinicom, proglasili Hrvatima. Sami smo umanjili i odrekli se nasih zrtava i naseg nasljedja. Dio nase istorije i kulture i kulturne nastine su dva pisma: latinica i cirilica.
Препоручујем 3
Петар,ЗАГРЕБ.
Може бити како каже г.Миоковић,али важније је питање како гледамо сами себе и како се понашамо између себе. Е,ту се крије разлог наше пропасти.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља