среда, 20.11.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:47

Око 15.000 лифтова зрело за замену, проблем и кадар и средства

уторак, 06.11.2018. у 15:37
(Фото Тома Јањић)

У стамбеним јединицама у Србији има око 25.000 лифтова, од којих је чак 15.000 „зрело” за замену, за шта је потребно око 450 милиона евра, речено је данас на састанку на тему „Проблематика лифтова у стамбеним зградама у Београду” одржаном у Привредној комори Београда, преноси Танјуг.

Проблем представљају и године „стажа”, односно чињеница да су лифтови у просеку стари 44 године, а просечно употребно време једног лифта је 25 година.

Циљ данашњег састанка био је да се сагледа тренутно стање лифтова у Београду, укаже на потенцијалне опасности по безбедност корисника и донесе стратегија њихове замене.

Половина од укупног броја лифтова је у главном граду Србије, рекао је в. д председника Привредне коморе Београда Аца Поповић истичући да су проблематични лифтови који су рађени пре 40 или 50 година.

Са безбедносног аспекта то је важна ствар, нагласио је Поповић.

– Надам се да ће модел који усвојимо и помоћ државе, пре свега кроз сарадњу са кредитним установама у будућем периоду помоћи да обезбедимо сервисирање, замену и одржавање лифтова тако да се гарантује сигурност грађанима – рекао је Поповић.

(Фото: Зоран Кршљанин)

                                                                           (Фото: Зоран Кршљанин)

Он је навео податке да ЈП Градско стамбено одржава 6.500 лифтова, војно стамбено око 2. 000, а око 3.000 власника станова уговорило је са приватним фирмама одржавање лифтова.

– Близу 2.000 лифтова се уопште не одржава, а користи се, или се ад хок одржава и они више немају атесте да би радили – рекао је Поповић.

Он је навео да је у Београду око 7.000 лифтова спремно за комплетну замену.

– Свако даље одлагање проблема довешће нас у ситуацију да се овај број само увећава. То је велика инвестиција и морамо бити свесни да смо откупом станова постали власници и свих заједничких простора, као и лифтова који морају да се одржавају – рекао је Поповић.

Он је нагласио да проблем представљају и кадрови, односно то што су многи који раде у овој струци на заласку каријере, а недостаје млађе радне снаге пре свега у области грађевинарства, машинства, заваривања.

Како је навео, треба размотрити могућност да се у неким школама које су раније школовале овај кадар појачају одељења.

Када је реч о трошковима замене лифтова, Поповић каже да замена лифта који покрива 29 стамбених јединица у објекту кошта око 30.000 евра.

То значи да би у Београду трошкови по једном стану износили око 1.000 евра.

Љубан Тодић из ЈП Градско Стамбено указује да је просечно употребно време једног лифта 25 година, а да су лифтови у нашој земљи стари више од четири деценије.

– Ово није само економско, већ пре свега и социјално питање будући да у вишеспратницама живе и стари, немоћни људи, особе са инвалидитетом, мала деца..– рекао је Тодић.

Процењено је да у Србији у стамбеним јединицама има 25.000 лифтова од чега је половина у Београду, а за замену је „спремно” 15.000 лифтова, навео је он.

„Што се тиче цене, просечно је по лифту потребно око 30.000 евра што је укупно неких 450 милиона евра, колико је потребно укупно за замену лифтова”, рекао је Тодић.

Осим финансијског аспекта, Тодић указује и на проблем кадровских могућности, односно недостатак сервисера и инсталатера лифтова.

„Почетком деведесетих се школовала последња генерација лифт монтера. Ипак је реч о специфичној справи која захтева машинце, познавање машинства, електротехнике, аутоматике и најцелисходније решење би било отварање бар два одељења у школама у Београду за лифт монтере”, објашњава Тодић.

Како каже, они би одмах имали посао по завршеном школовању будући да фирме које се баве одржавањем такође имају велике потребе да запосле нове кадрове.

„То је можда и већи проблем од финансирања, јер чак и да нађемо средства не би имао ко то да уради”,, рекао је он истичући да је за решавање питања финансија потребно да се укључе банке, осигуравајућа друштва...

„Постоје и претприступни фондови ЕУ и видећемо можемо ли да аплицирамо”, рекао је Тодић.

Он међутим истиче да не значи да су сви лифтови који су зрели за замену и небезбедни будући да се ипак обраћа пажња на одржавање и безбедносне елементе.

Проблем је, каже, то што они отказују и што се троши новац на поправку, уместо на замену лифта.

Декан Машинског факултета у Београду Радивоје Митровић каже да је узрок проблема неправовремено реаговање и навео да би проблем са кадровима могао да се реши преквалификацијама и доквалификацијама.

Он је навео пример да су многе земље имале сличне проблеме, међу њима и Чешка која је успела да у оквиру претприступних преговора реши ово питање.

Како каже, они су своју индустрију мотивисали да реше у највећем делу проблем замене лифтова четири године по уласку у ЕУ.

Данашњи састанак истовремено је био и иницијални састанак за формирање тела у оквиру ПКС-Привредне коморе Београда које би се у континуитету бавило овом проблематиком.

Учествовали су представници Министарства привреде, Секретаријата за комуналне и стамбене делатности града Београда, Машинског факултета у Београду, ПКС-Привредне коморе Београда и неких предузећа која се баве овом делатношћу.


Коментари13
777a1
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

paja patak
ko je lud da svog sina ubaci za male pare medju liftadzije, da krivicno odgovaraako se nesto desi? zasto u tekstu ne pise koliko fizikalije ima monter, koliko spratova jedan serviser predje u toku dana, koliko stanara, profesionalnih upravnika, skupstina zgrada, poslovodja, sefova, direktora, nadzornih organa, referenata, tehnickih direktora, pregledaca, unutrasnje kontrole, pa ljudi sa vezama sto rodbinskim, sto na polozajima itd pritiskaju tog mucenika da osposobi lift za koji ni ne postoje de
Panta SD
Nasi izabrani upravnici zgrada nemaju jos uvek zakonske mogucnosti da od nekih stanara iscupaju 400 dinara za ciscenje i odrzavanje zgrade . Ova prica o zameni liftova mi deluje iz te perspektive kao svemirski brod. Na zapadu vidim liftove koji imaju 200 godina ali oni verovatno se svakodnevno zalivaju nekim eliksirom mladosti pa nema mesta prici da su morali vec desetak puta biti sahranjeni .
Ристић Милан
Боли глава чим се надлежни забрину за безбедност грађана као и са 4 зимске гуме што нема ни у Словенији. 1973 год.сам завршио занат и то смер Лифтмонтер у Електротехничкој школи "Раде Кончар" и знам да при нормалној употреби све што може да вам се деси да ако лифт стане сачекате мајстора.
Marko
Da li je moguce da trebate ici u skolu da bi naucili kako se montira lift? Zar nije dovoljno imati kurseve za montere?
Ристић Милан
Дуго већ не постоји школа за лифтмонтера већ курсеви,зато и има толико лифтова за замену.Некада је рађен редован ремонт лифтова а данас се само стављају закрпе.
Препоручујем 9
Opacic
Zivot u ovakvim betonskim zgradama sa mracnim zagusljivim hodnicima liftovima strave i uzasa je ne samo nezdrav nego i nehuman narocito za malisane

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља