уторак, 20.11.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:47

Ка­ко ће­мо обе­ле­жи­ти сто­го­ди­шњи­цу осни­ва­ња Ју­го­сла­ви­је

среда, 07.11.2018. у 08:46
Иван Тисов: Проглашење Краљевине СХС, 1926. (Фото Википедија)

Ових да­на у Че­шкој и Сло­вач­кој ве­ли­чан­стве­но се сла­ви сто­го­ди­шњи­ца осни­ва­ња Че­хо­сло­вач­ке (28. ок­то­бар 1918. го­ди­не).  Без об­зи­ра на то што је та др­жа­ва два­ју на­ро­да не­ста­ла пре пет­на­ест го­ди­на, обе др­жа­ве сла­ве дан ка­да је, на­кон па­да Аустро­у­гар­ске мо­нар­хи­је, ство­ре­на Че­хо­сло­вач­ка др­жа­ва. Про­сла­ва с раз­ло­гом тра­је по не­ко­ли­ко да­на јер су пре сто го­ди­на Че­си и Сло­ва­ци до­би­ли не­за­ви­сну др­жа­ву. 

Шта да се пла­ни­ра код нас? Хр­ва­ти, Сло­вен­ци, као и на­ро­ди Бо­сне и Хер­це­го­ви­не, Вој­во­ди­не, Ба­ра­ње и Сла­во­ни­је рас­па­дом Аустро­у­гар­ске ује­ди­ни­ли су се (1. де­цем­бар 1918. го­ди­не) у не­за­ви­сну др­жа­ву Ју­жних Сло­ве­на са Ср­би­ма из Ср­би­је и Цр­но­гор­ци­ма. Мно­го го­ди­на ка­сни­је, Сло­вен­ци, Хр­ва­ти, Цр­но­гор­ци и но­во­на­ста­ли на­ро­ди (Ма­ке­дон­ци и Бо­шња­ци), из­ла­зе из те ју­жно­сло­вен­ске за­јед­ни­це и осни­ва­ју сво­је др­жа­ве. Оту­да ве­ћи­на ју­жно­сло­вен­ских на­ро­да, сем Ср­ба и Цр­но­го­ра­ца, пу­но ду­гу­је рас­па­ду Аустро­у­гар­ске и осни­ва­њу ју­жно­сло­вен­ске др­жа­ве ко­ја их је шти­ти­ла све до свог рас­па­да. 

Обе­ле­жа­ва­ње сто­го­ди­шњи­це у свим бив­шим ју­го­сло­вен­ским ре­пу­бли­ка­ма (са­да не­за­ви­сним др­жа­ва­ма) при­ли­ка је да се ис­так­не зна­чај об­је­ди­ња­ва­ња на­ших на­ро­да, али и да се уоче про­бле­ми ко­ји су на­ста­ли од са­мог по­чет­ка ка­да је пре­моћ Кра­ље­ви­не Ср­би­је, уз по­др­шку стра­них си­ла, до­шла до из­ра­жа­ја. Не тре­ба да­нас за­бо­ра­ви­ти ни са­гле­да­ва­ње гре­ша­ка ко­је су на­ста­ле у со­ци­ја­ли­стич­ком пе­ри­о­ду Ју­го­сла­ви­је и уло­гу моћ­них си­ла у рас­па­ду Ју­го­сла­ви­је. За­то је реч „про­сла­ва сто­го­ди­шњи­це” пре­ја­ка за обе­ле­жа­ва­ње те зна­чај­не го­ди­шњи­це, по­го­то­во ка­да се има на уму ка­ко се од­и­гра­ло не­дав­но це­па­ње за­јед­нич­ке др­жа­ве. 

Кад од­не­дав­но раз­дво­је­ни Че­си и Сло­ва­ци схва­та­ју да им је за­јед­нич­ка др­жа­ва на­ста­ла пре сто го­ди­на до­не­ла сло­бо­ду, за­што да­нас раз­је­ди­ње­ни Ју­жни Сло­ве­ни не би мо­гли са­гле­да­ти ва­жност об­је­ди­ња­ва­ња ко­је је ве­о­ма ду­го шти­ти­ло њи­хов оп­ста­нак. 

 

Рај­ко Игић, aкадемик, Сом­бор/Чи­ка­го

 

 

 


Коментари99
f147e
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

apis
NECEMO!!!!! neka je ujaci obelezavaju jer im je sluzila kao privremeno bus-skloniste ili privremna stanica.
buki
Iver@ Toliko ste drski i nevaspitani da sam razmišljala da li da potrosim i minut na odgovor nekome ko to ne zasluzuje. Pre nego sto nekog optuzite za laz proverite činjenice. Deca poljoprivrednika nisu bila isto tretirana kao deca radnika, jer 1968 god nisu bila socijalno osigurana i placali su bolničko lečenje. Preciznije, nije postojala mogucnost za osiguranje, da ne bi neko dosao na ideju kako otac nije platio porez, pa mi knjizica bila neoverena.
ilija vujnovic
Невероватно! Славити пропаст? Идеја сама по себи јесте племенита, али се показало да је то пропаст српске државе. То су рекли неки велики људи: "Стварање Југославије је гробница српске државе" -Парафразирам...
buki
@Leon Davidovič Nije stradanje samo kada se izgubi zivot, izgubiti nacionalni identitet je takodje jedan vid stradanja. Sigurna sam da ce proci bar jos 20 godina, pre nego sto i poslednji Srbin shvati da odredba JUGOSLOVEN nije nacionalna.
Леон Давидович
А ко је увео то име Југословен ако није краљ Александар. На попису 1931. становништво се изјашњавало по верској припадности,а не националној. Међутим Срби су увек знали да су Срби и нису губили национални идентите због југословенства. Југословенима се проглашавао мањи део народа, то су често били мешовити бракови, политичка убеђења и слично.Срби у Југославији су се надали ако у неком делу земље падну у немилост помоћи ће им Срби из других области. То се није догодило тако да у том погледу Југославија није била од користи Србима јер у доба распада Срби нису помогли угроженим Србима. Али то није ни због Југославије ни због Југословенства већ зато што су Срби такве политичаре имали на власти.
Препоручујем 1
бграђанин
Ако ми модератор дозволи ову мисао, највећа корист нашега искуства Југославије доћи ће до изражаја у неком од следећих ратова. (Глупе тврдње да ратова неће бити, противе се елементарном расуђивању и дијалектици историје)

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Погледи /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља