уторак, 19.02.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:36

Српски сејм у Немачкој

Лужички Срби су у недељу гласали за свој аутономан парламент и намеравају да предложе нови споразум о културној и образовној аутономији
Аутор: Биљана Митриновићсреда, 07.11.2018. у 17:51
(Фото Сербски институт, Будишин)

Лужички Срби одлучили су да формирају свој аутономни парламент и користећи право на самоопредељење изборе се за права која остварују друге етничке заједнице у Европи, па и Немачкој. У недељу су на референдуму гласали за Српски сејм – демократски изабран легитимни парламент.

Европска слободна алијанса, чија је чланица Лужичка алијанса, саопштила је у понедељак на својој фејсбук страници да је циљ одржаних избора да омогући Лужичким Србима право на самоопредељење у културним и образовним питањима, као и испољавање воље да преузму одговорност и учествују у креирању своје будућности.

Како сам изборни процес не би био доведен у сумњу, они су навели да су избори одржани под међународним надзором и да их је надгледало осам посматрача. Следећи корак је одржавање конститутивне седнице 17. новембра, када ће у Шлајфеу бити изабран први демократски и тајним гласањем изгласан парламент. Чланови лужичкосрпског сејма имају намеру да потом започну преговоре за признавање парламента као јавног тела и да предложе нови споразум о културној и образовној аутономији.

Иницијатива „Српски сејм” ради на формирању парламента словенске мањине у Немачкој још од 2011, како би могли да обезбеде већу самосталност у области културе, образовања, као и добијању загарантованог права употребе свог језика. Лужичкосрпска мањина до сада није могла да утиче на садржај уџбеника, а, како тврде, Лужички Срби се у садашњим уџбеницима готово не помињу. Оснивањем Српског сејма желе да привуку пажњу питањима која су им значајна не само у оквиру Немачке већ и у ЕУ.

Лужичка алијанса окупља око 60.000 Лужичких Срба и делује у немачким покрајинама Саксонији и Бранденбургу, области која је кроз историју позната као Лужица. У питању је област југоисточно од Берлина према пољској и чешкој граници, која се дели на Горњу и Доњу Лужицу. Лужички Срби су данас практично збијени у долину реке Шпреје, иако су некада заузимали неколико пута већи простор. Има их и у енклавама у источној Немачкој ван ове регије, рецимо у Шпревалду, на лужичкосрпском Блота (на нашем Блато), који је нешто северније од Лужице, у правцу Б­ерлина. Припадају западнословенској групи народа, а конфесионално су већином протестанти и католици.

Лужички Срби, иако сведени на малобројну етничку заједницу вишевековним прогонима, покрштавањима и обесправљивањама, и данас су подељени. Старија организација Лужичких Срба „Домовина” оптужила је пре неколико година Лужичку алијансу за сепаратизам, уз оцену да се крупне промене на пољу аутономије могу остварити само у сарадњи с властима.

Још у десетом веку целокупан простор источно од Лабе (немачки Елбе) био је насељен искључиво словенским – српским живљем, а на левој обали је било мешано словенско-германско становништво. Непријатељство различитих германских племена и народа према овом народу сеже у дубоку прошлост и против њега су вођени велики ратови који су Лужичке Србе свели данас на неколико десетина хиљада припадника. И данас на простору источно од Лабе стотине топонима имају српско значење и корен речи, а на старим картама готово сви топоними су такви, неки су касније преименовани а неки само прилагођени немачком језику и изговору, нпр. Лаба је постала Елба, Липница – Лајпциг, Бранибор – Бранденбург...

Већ у 12. веку креће колонизација и Германи почињу да се насељавају на њиховим територијама. Било им је забрањено да живе у градовима, осим у предграђима и подграђима, где су могли да обављају занатске послове, али су све до 16. века имали и даље своје жупане, судије и заступнике на земаљским судовима. Нису имали сва права, али су могли да ступају у цехове.

Део Лужице који се налази у По­љс­кој има свој центар у граду Жарову, на пољском Жари, али су тамошњи Лужичани скоро потпуно стопљени с већинским народом. То је мали број њихових припадника пошто су Пољаци после Другог светског рата већину протерали заједно с Немцима.

Знаменити Лужички Срби су филозоф Готфрид Вилхелм Лајбниц, који је оставио дубок траг у математици и физици, војсковођа генерал Павле Јуришић Штурм, велики пријатељ краља Петра и његов први ађутант. Командовао је непобедивом Дринском дивизијом у Првом ­ба­лк­анском­ рату, а са њом је био и у Кумановској бици, када је добио чин генерала. Током Првог светског рата командовао је Трећом армијом на Церу и Колубари.


Коментари13
f5eaf
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

dragan duric
Hvala autoru za ovaj predivan tekst. Najdirljiviji je zadnji pasus. Citao sam dosta o nasem vojskovodji Jurisicu. Veliki je to bio covek I vojnik. Desna ruka Kralja petra za vreme bitaka u Velikom ratu. Pored Cera I Kolubare, mislim da je ucestvovao I na Mackovom Kamenu(bitka na Drini negde pise).
Dijaspora
Luzicki Srbi ne zele da im Srbi pomaze. Oni ne zele nit da im Cesi i Poljaci pomaze. A Donji Luzicki Srbi su manjina u manjini. Kad bi bilo vise njih izbio bi rat izmedju Gornjih i Donjih kao u Jugoslaviji jer Gornji diktiraju sve. Mrznja je velika, al su u Donjoj Luzici premalo da bi nesto mogli promeniti. Neki Srbi su vec studirali luzickosrpski u Lajpcigu.
Брљин и Зелена Гора
Браво за чланак на тему која се у нас тако ретко среће. Однос Германа према Лужичким Србима, кроз историју освајања, прогањања и понемчавања, дефинисао је и мржњу према свему српскоме. Ко је тамо био и упознао људе, могао је да осети да Немци имају психолошку дистанцу према Лужичким Србима, а да се чак и они чија су презимена на -ић (-iz) труде да забораве порекло. Било би пожељно да Политика да простора нашим историчарима да нам осветле проблем.
yrraf
Želim im puno sreće u očuvanju sopstvenog identiteta i iako nas dele vekovi i kilometri, nekako mi drago da tamo negde na severu ima makar i tako mala zajednica koja ima isto ime i poreklo kao mi. Da je pameti mogla bi i država Srbija da ih podrži, kako finansijski tako i politički. Da ode neki političar da ih poseti, pokrene pitanje njihovih prava u EU i SE. Da se dovedu neka deca da posete Srbiju, da neki KUD nastupi tamo. Bio bi to lep gest, a u isto vreme i dobar politički potez i svojevrstan pritisak na Nemačku oko Kosova. Da malo ispreskačeš njihove "poslanike" kad krenu o priznanju Kosova. Isto se treba raditi i za Srbe u Albaniji. Mi konstantno puštamo da drugi problematizuju položaj svojih manjina ovde a mi svoje ljude puštamo niz vodu. Ovih lužičkih Srba je više u Nemačkoj nego npr. Hrvata u Srbiji a kakva su im prava zagarantovana?
Zoran Jevrem
yrraf, moram da vam malo jasnije pretstavim sliku svega sto se tice Luzickih Srba.Radio i ziveo sam u Nemackoj, poznajem Lajpzig dobro - i mogu Vam reci: Kao prvo Luzickisrbi bi trebali da pozovu neku licnost - iz Srbije, oni bi morali da POCNU, jer svaki potez Srbije bi Nemacka - odmah tumacila kao mesanje Srbije u suverenost drzave Nemacke i to nebih nikako preporucio nama Srbima!!! Posle decenija zivota u Nemackoj, i rada u Lajpcigu, ja NIKADA nisam - cuo da ista i iko od Luzicana rec o Srbima i Srbiji kaze!!! Neverujem da oni osecaju bilo kakvu vezu sa nama Srbima!
Препоручујем 10
Sotir Gardačić
Prusi i austrijanci su poreklom Sloveni!

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља