петак, 15.11.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 18:46

Рад лобиста само по закону

Доношење закона о лобирању је још једно настојање државе да обезбеди системску борбу против корупције, каже министарка правде Нела Кубуровић
Аутор: Дејан Спаловићсреда, 07.11.2018. у 20:15
За остварење интереса потребан је договор и прави човек на правом месту (Фото Пиксабеј)

Мењање прописа испод жита и утицање појединих неформалних група на кључне инвестиционе одлуке могло би да буде знатно отежано уколико посланици усвоје закон о лобирању, који се налази у скупштинској процедури. Стручњаци сматрају да ће се његовим доношењем створити правни услови да се смањи утицај на министре и чланове разних тендерских комисија које доносе одлуке.

Закон о лобирању – један од кључних антикорупцијских закона, који неколико година чека на уређење ове области – могао би, уколико се дословно буде примењивао, да смањи корупцију у друштву. Усвајање закона о лобирању предвиђено је и Акционим планом за поглавље 23 и представља једну од препорука институције Савета Европе – Групе држава за борбу против корупције (ГРЕКО).

Министарка правде Нела Кубуровић каже да је регулисање лобирања усмерено на спречавање могућег непримереног утицаја лобиста на формирање јавних политика, али и на подизање поверења грађана у процес доношења одлука, односно на утврђивање правила у вези са обављањем лобирања. Предлогом закона о лобирању успоставља се нормативни оквир за обављање ове делатности у Србији и штити се јавни интерес.

– Доношење закона о лобирању јесте још једно настојање државе да обезбеди системску борбу против корупције. Основни циљ који треба да се постигне доношењем овог закона јесте успостављање јасног нормативног оквира за обављање делатности лобирања у Србији, чиме ће се отклонити недостаци у нашем правном систему кад је реч о процесу доношења закона и других прописа. Законским уређивањем лобирања у највећој мери се штити јавни интерес, будући да се повећава јавност рада Скупштине, органа државне управе, аутономне покрајине и јединица локалне самоуправе у поступку доношења прописа и ојачавају интегритет и одговорност јавних функционера и других лица запослених у институцијама јавне власти – каже за „Политику” Нела Кубуровић.

Министарка правде истиче да додатни разлог за усвајање овог закона проистиче и из међународних уговора које је наша држава потврдила, као и препорука Групe земаља Савета Европе за борбу против корупције. Закон о лобирању треба да кроз активну улогу Агенције за борбу против корупције и доследну примену закона од стране носилаца јавне власти, али и одговорну улогу будућих лобиста, отклони сваку могућност деловања одређених интересних група на доносиоце одлука да креирају јавну политику у интересу појединаца, а не целог друштва, додаје Кубуровићева.

Наводи да се приликом утврђивања услова за обављање лобирања водило рачуна о потребном нивоу професионалних квалификација, али и о етичким показатељима. Да би неко био лобиста потребно је да, осим високе стручне спреме, има и специфична знања о лобирању, која може стећи похађањем посебне обуке. Предлогом закона промовише се транспарентност лобирања, која долази до изражаја у успостављању јавног регистра лобиста, а он омогућава постојање прегледних и јавно доступних информација о идентитету и интересу свих оних који утичу или желе да утичу на органе власти у процесу припреме и усвајања приписа.

Председник Транспарентности Владимир Гоати подржава доношење овог закона и наводи да би једна од препрека требало да буде да се лобистима онемогући конфликт интереса и да, уз тај посао који обављају и за који су плаћени, не обављају неке друге послове за себе лично. Сматра да је важно да се коначно изађе из тамне зоне утицаја, где јавност не зна ко је лобирао за усвајање неког закона и очекује да ће нови закон ставити тачку на неформалне центре моћи који имају утицај приликом креирања неких закона.

– Лобирање је клизава материја, али је добро да ће се нешто што већ неформално постоји увести у законске токове. Лоби значи ходник, али лобирање не треба да подразумева да се одлуке доносе у њему, већ да постоји систем у којем ће лобисти законито да се боре за неки интерес, да штите одређене групе и да то постане јавно – каже Гоати.

У Америци, рецимо, лобисти јавно траже да буду примљени код посланика Конгреса или Сената и то често може бити корисно, јер дају аргументе којих посланик можда није био свестан, као што и противници истог закона могу да укажу на друге разлоге. Одбацује спекулације да је лобирање резервисано за повлашћење друштвене слојеве, концерне или тајкуне, указујући да управо маргиналне групе могу преко лобиста да пренесу поруку и да се њихов глас чује.

Немања Ненадић, програмски директор Транспаретности Србија, сматра да је добро што ће бити уведен регистар и контакт са лобистима и наглашава да је одлична одлука која бившим функционерима забрањује лобирање две године по одласку са положаја. Каже да ће лобиста имати обавезу да пријави да је разговарао са послаником, али је занимљиво да се то не односи и на неформалне разговоре. Ненадић подсећа да је европска комисија у фебруару 2018. у Стратегији проширења на западни Балкан констатовала да земље региона показују елементе „заробљених држава”.

– Добро је да Србија добије један овакав закон, али су домети које можемо очекивати од актуелног текста, уколико не буде битно побољшан, веома ограничени. Оно што су показала искуства неких земаља из суседства, колико сам имао прилике да чујем, јесте да је након доношења закона био веома мали број регистрованих лобиста, што указује, са великим степеном вероватноће, да се утицаји на доношење одлуке органа власти одвијају на неком другом месту – каже Немања Ненадић.


Коментари2
680f6
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Bane L.
Hoće li neko od pametnih da mi napokon objasni razliku između lobiranja i korupcije?
stanislavsr
Gospođo ministarka, ovim zakonom samo legalizujete korupciju onako kako su to odavno uradili u "demokratskoj" Americi.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља