петак, 16.11.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 10:03

За лизинг раднике исти услови рада као и за запослене код послодавца

Из закона о агенцијском запошљавању, чији је нацрт објављен, биће изузети они који раде преко омладинских задруга и фирми које пружају услуге предузећима, као што су хигијеничари и радници обезбеђења
Аутор: Марија Бракочевићсреда, 07.11.2018. у 23:26
Убудуће пред законом сви исти (Фото А. Васиљевић)

Сви радници који раде преко Агенције за привремено запошљавање, односно на лизинг, убудуће ће имати уговор о раду и исте услове рада као запослени код послодавца, а фирма у којој су ангажовани моћи ће да изнајми највише 30 одсто такве радне снаге, од укупног броја запослених, под условом да послодавац за то добије сагласност министарства. То, између осталог, пише у Нацрту закона о агенцијском запошљавању које је недавно објавило Министарство за рад, узгред позивајући представнике јавних служби, привреде и синдиката, да се у наредне две седмице, до 23. новембра, укључе у јавне расправе о нацрту закона. Разговори ће бити организовани у Крагујевцу, Новом Саду, Нишу, Београду и Новом Пазару. Уколико овај документ буде и коначан, радници ангажовани преко агенције имаће са њом уговор о раду на одређено или неодређено време, али не и друге уговоре о радном ангажовању. Из закона ће бити изузети они који раде преко студентских и омладинских задруга и фирми које пружају услуге предузећима, као што су хигијеничари и радници обезбеђења.

Да је нацрт закона позитиван помак у односу на претходни период када радник на лизинг није уживао заслужену радно-правну заштиту државе, сматра Ранка Савић, председница Асоцијације слободних и независних синдиката.

– Досад су ови радници могли да буду ангажовани преко уговора о привременим и повременим пословима који им, између осталог, не омогућава да остваре право на боловање или годишњи одмор. Сада се ситуација мења, али ћемо се залагати да нови закон предвиди да такви радници, а процењује се да их је у Србији око 400.000, имају исте услове рада као запослени код послодавца. Инсистираћемо на томе да се ограничи број запошљавања ових људи на 10 одсто, изузетно 20 одсто таквих запослених унутар неке фирме, у односу на укупан број радника – подвлачи Савићева. Као велики проблем истиче и то што се овај закон не односи на оне који раде преко омладинских задруга и фирми које пружају услуге предузећима.

– Није јасно дефинисано по чему се омладинска задруга разликује од агенције за запошљавање, а то отвара простор за злоупотребе. Ако тако остане, онда ће агенције своје пословање засигурно преусмерити на систем рада тих задруга, где ће поново ангажовати радну снагу на лизинг, па ће такво изнајмљивање радне снаге и даље функционисати. На исти начин из нацрта су изузете и фирме које ангажују хигијеничаре и обезбеђење. Пошто нису регистроване као агенције за запољшавање, онда гро тих људи, који су изнајмљени, неће и даље бити заштићен. Зато ћемо инсистирати да се држава позабави и њиховим статусом, јер их је превише – подсећа Ранка Савић.

Постојање рада на лизинг на нашем тржишту рада омогућила је ратификација конвенције Међународне организације рада о приватним агенцијама за посредовање и запошљавање, коју је Скупштина Србије усвојила почетком 2013.


Коментари10
bb5a7
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

vlastimirka vlastic
DEFINICIJA STUDENTSKE ZADRUGE JASNA KAO DAN ..SVI KOJI IMAJU STATUS STUDENTA UZ LIMITE GODISNJE ZARADE.. DEFINICIJA OMLADINSKE ZADRUGE ...SVI KOJI SU DO 21 GOD ZIVOTA DEFINICIJA AGENCIJE -SPREGA DRZAVE I TZV AGENATA ZA ZAPOSLJAVANJE SA STRANIM UGLAVNOM FIRMAMA .. DAJTE PRAVO FIRMAMA DA PLANIRAJU RADNU SNAGU PO POTREBI A NE PO POTREBI DRZAVE .. PUSTITI POSLODAVCIMA MOGUCNOST TACNOG PLANIRANJA POVREMENE RADNE SNAGE.. OGRANICITI FIRME MAX 12 % RADNE SNAGE PREKO AGENCIJE.. A AGENCIJE SE OD JEDNE NAPRAVI 25 KOM .. MOZE LI ONDA DA SE ZEMLJORADNICKA ZADRUGA BAVI IZNAJMLJIVANJEM STOKE I RADNE SNAGE..
Dimitrije
Privremeno i povremeni poslovi tzv , PP poslovi su placeni u Posti Srbije 120 dinara na sat. Nije jasno samo kako se to moze kada je propisana min, cena rada 143 din/h. Ko ovde uzima, narodski receno krade novac? Voleo bih da nazovete nekog ovlascenog iz Poste i da ga pitate kako je ovo moguce. Vas list cenim kao jedine prave novine u Srbiji, ali bih voleo da se malo posvetite istrazivackom novinarastvu. Kapaciteta za to imate. p.s. Ukoliko neko iz Poste Srbije kaze da ovo sto sam napisao nije istina ( da postari na pp poslovima imaju 120 din/h ) spreman sam da vam putem mail-a , vibera ili kao fotokopiju poslati taj dokument na uvid.
Деда Макса
У држави јефтине радне снаге, као што је Србија, требало би потпуно укинути било какве посреднике у запошљавању, агенције које изајмљују раднике, као и агенције које пружају услуге (на пример хигијеничарске и послове обезбеђења објеката) уколико најнижа плата запосленог, или хонорар на месечном нивоу не прелази барем три просечне плате. Уколико, пак, прелази износ од три просечне плате, агенцијску маржу требало би законом одредити да буде највише 10% од износа плате или хонорара. Иначе, створиће се (ако се већ и није створио) неодржив систем у коме се од ионако мизерне плате запосленог откида лавовски део који иде посреднику, одабраном не на слободном тржишту, него у партократско-коруптивним и монополистичким "диловима".
Trifun
"Lizing radnici" su najobespravljeniji deo naseg drustva.Njihov polozaj je gori nego u vreme najcrnjeg kapitalizma i tkz."prvobitne akumulacije".Oni godinama rade u istoj firmi na istim poslovima,ali nemaju pravo na godisnji odmor,na drzavni praznik i sl.Mogu da odsustvuju samo na svoju stetu(neplaceno).Oni su mnogo manje placeni nego njihove kolege koje rade na istim poslovima i u istoj firmi,ali koje su imale srecu(vezu) pa su primljeni "za stalno"..I sve se to desava u javnim preduzecima,drzavnim firmama,pred ocima sindikata,koje bas briga za "lizing radnike".Sindikati se "slihtaju" stalno zaposlenima,koji su inace zasticeni kao "beli medvedi" i direktorima preduzeca po sistemu"ne diraj me-ne diram te",koje opet direktori korumpiraju(da ne bi "talasali") visokim platama,automobilima,telefonima,sekretaricama i sl..
Саша Микић
Нажалост ''лизинг'' радници нису наш изум, нити су само појава код нас. То је изум новог, како га ја називам, ''капитализма мултинационалних компанија''. На Западу такви радници се у новије време зову ''прекаријат''. Узгред буди речено, чини ми се да се једино код нас задржао појам ''радник на неодређено време'', јер у капитализму западног типа одавно радници склапају уговор о раду са ограниченим временом трајања.
Препоручујем 1
Preda
Marija , izraz " leesing " se ne primenjuje na zivu radnu snagu.
Братимир
Томо, српски радници углавном раде за робовласнике (капиталисте/инвеститоре) са запада, па се за радничка права треба обратити њима. Као што Пољаци и Чеси никада неће јести исту Шителу (Нутелу) као Немци, тако никада неће имати ни иста радничка права и стандард као у Немачкој. Јер за права се треба изборити штрајком, а некада и оружјем. На жалбе и кукумавкање капиталисти неће пасти. Ми смо хтели капитализам, добили смо турбо капиталисте и преваранте и то оне најокрутније, баш као и остатак источне Европе. Источна Немачка се пре више од 25 година ујединила са најјачом економијом Европе, а до данас је разлика између источне и западне Немачке као небо и земља. Наравоученије: У Србији неће бити боље ни за 50 година, па макар нас сутра примили у Унију. Погледајте Бугаре и Румуне, сви побегоше у Немачку и Енглеску. Оста земља пуста.
Препоручујем 1
Саша Микић
@Preda Правилно је ''leasing''. Израз који сте ви навели има сасвим друго значење. Што Братимир рече могу да само сажмем у ''ново доба, нови обичаји''.
Препоручујем 2
Прикажи још одговора

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља