понедељак, 19.11.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 12:05

Позориште је борба против равнодушности

Ужички фестивал је створен на завереничком дослуху између публике и сцене, усијаном храброшћу оснивача и селектора, рекла је Вида Огњеновић
Аутор: Бранко Пејовићсреда, 07.11.2018. у 21:31
Из представе „Корешподенција” (Фото С. Јовичић)

Ужице – Право позориште је, пре свега, перманентна борба против равнодушности која је његов смртни непријатељ. Ово је, у пригодној беседи којом је прексиноћ у Ужицу отворила 23. Југословенски позоришни фестивал „Без превода”, уз остало поручила књижевница и редитељка Вида Огњеновић. Тачно две деценије након што је представа „Како засмејати господара” по њеном тексту победила на ужичком фестивалу, Вида је у препуној сали Ужичанима честитала ову позоришну смотру, назвавши је светковином театарске смелости, слободног замаха игре и врхунских домета.

– Јесте ли приметили како је град задобио неки мистични сјај, то је од светлости позорнице. И од вечерас ће ова сала бити епицентар вулканских аплауза, а иза ове завесе већ све трепти од глумачке треме и жестоког залета да се што брже обори рампа између сцене и гледалишта... Скептици кажу да позориште не мења свет. Мењати свет је револуционарна фраза. Можда театар не мења свет као што га мењају излазак и залазак сунца, али мења човеков светоназор који те промене препознаје и тумачи – истакла је она.

Ужички фестивал, по речима Виде Огњеновић, створен је на завереничком дослуху између публике и сцене, усијаном храброшћу оснивача и селектора, који га већ 23 године проводе без узмака кроз многе невоље, сумње и препреке. Бране га и хране смелим идејама, својом непоколебљивошћу и нама драгоценим позоришним лудилом.

– Овај фестивал ће ускоро прославити четврт века. Тиме ће порећи сваку скепсу и ужегли малограђански страх од ремећења млаког мира и јалове послушности, као што све то својим делом мајсторски пориче велики песник, драмски писац и прозаиста Љубомир Симовић, иначе стамени потпорни стуб овог фестивала. Нека се зато фестивалска завеса вечерас с поносом подигне у његову част – рекла је књижевница, поздрављена бурним аплаузом публике.

А дуготрајне аплаузе добила је и прва представа виђена на овој позоришној смотри – „Корешподенција” Звездара театра, по тексту Борислава Пекића и драматизацији Борислава Михајловића Михиза, у режији Горчина Стојановића. Мада је радњом путовала далеко кроз време, све до средине 19. века у доба европске револуције и ступања грађанског сталежа на позорницу, ова савремена „Корешподенција”, сва у преписци Београд–Беч и у декору циркуса и бордела, актуелношћу је освајала: новац је тај којим се купују све вредности и осећања, трајање фирме важније је од људских судбина у њој.

Три генерације чланова трговачке цинцарске породице Његован се и те како разликују, али и кад, покренут снажним осећањима, најмлађи запостави фирму умеју да га врате у колосек, јер циљ је један: чување богатства по сваку цену. „Трговац нема националност, има само свој рачун. Све на свету има свој рачун”, казују актери у комаду, упечатљиви у својим ролама: Бранислав Лечић као Симеон Лупус, Аница Добра као Милица, Славко Штимац као Хаџија, Јоаким Тасић као млади газда, Бранко Видаковић у улози Гарашанина и других, те Јелена Ступљанин као Јулијана Толнај.

– Имао сам срећу и задовољство да радим сва три значајна српска комада која се баве 1848. годином и дешавају се или у Бечу или у Београду на релацији спрам Беча, а то су Стеријини „Родољупци”, „Маска” Црњанског и „Корешподенција”. Претпостављам да то није случајно, то јесте та тема и тај свет – изјавио је Горчин Стојановић у разговору после представе.

По тумачењу Бранислава Лечића, господу циркус привлачи јер крије радост, опуштање, слободу, потребу човека за контактом са атавистичком природом. – Деда у овој представи, уз разумевање потребе да унук осети слободу, опет га доводи у ред и приводи у грађанско друштво. Тако чува породицу, а чува и државу, што је међусобно повезано. Е сад, што се ми заборавимо и за породицу и за државу то нам нико није крив. Али овај комад са Пекићевим пером, мислима и реченицама управо нас подсећа на то шта је важно у животу – рекао је Лечић.


Коментари0
28197
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља