недеља, 18.11.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:35

Председник САНУ најавио оставку

Биће ми велико задовољство да отворим политички простор да на моје место дође човек коме ћете више веровати и који ће успешније водити академију, рекао је Владимир Костић незадовољан резултатима гласања за пријем нових чланова
Аутор: Милица Димитријевићчетвртак, 08.11.2018. у 14:35
Владимир Костић (Драган Стојановић)

На изборној скупштини Српске академије наука и уметности од понуђених 18 изабрано је 16 редовних чланова (из постојећег дописног чланства), од 26 кандидата за нове, дописне чланове одабрано је 14, као и сва четири предложена инострана члана, али је утисак изборног дана тај што је након прочитаних резултата и честитке упућене изгласаним колегама Владимир Костић, председник  Српске академије, рекао да ће током сутрашњег дана свим одељењима ове институције понудити оставку јер му је исходом гласања послата јасна порука.

– Сви који седите овде свесни сте напора који је уложен и принципа за које сам се залагао. Човек сам који покушава, са променљивим успехом, да у последњих педесет година држи своју реч. Добро знате да никоме од вас нисам поменуо ниједно име током предизборног процеса, али ради се о чињеници да очигледно имамо потпуно различита схватања о угрожености академије, њеног места и њене будућности. У том смислу, биће ми велико задовољство да отворим политички простор да на моје место дође човек коме ћете више веровати и који ће успешније водити САНУ – изјавио је Костић.

Његова одлука преседан је, до сада се није дешавало да председник САНУ повуче овакав потез, док је за „Политику” први човек САНУ изричито истакао да разлог нису клевете којима је био изложен у последње време, а што се незванично могло чути по академијским ходницима, већ да је реч о томе што у бројчано најугроженијим и по чланству најстаријим одељењима није изабран довољан број нових чланова, а реч је о Одељењу друштвених наука и Одељењу ликовне и музичке уметности.

– На овај начин обезбеђена је проста репродукцију, али не и виталност, која је више него угрожена и то изгледа није довољно озбиљно схваћено – додао је Костић, чије су колеге биле потпуно затечене дешавањима након окончаног двочасовног бројања гласова – већина није била рада да их коментарише. Управник Библиотеке САНУ, академик Миро Вуксановић, како преноси Танјуг, кратко је рекао да је одлука председника Костића неочекивана и да његова оставка не може бити прихваћена.

До ових избора Одељење друштвених наука бројало је само шест академика и од 2009. до данас био је примљен само један нови члан, да би јуче дописни члан Александар Костић постао редован, а нови дописни су Алпар Лошонц и Павле Петровић, док нису изабрани Слободан Антонић, Милена Драгићевић Шешић и Мирјана Рашевић. Одељење за ликовне и музичке уметности до јуче је бројало 13 чланова, Милица Стевановић из дописног прешла је у редовно чланство, Јелена Јовановић и Сава Халугин постали су нови, дописни чланови, док у истој категорији нису изгласани Борислав Стојков и Милета Продановић.

Битно је рећи да САНУ у овом тренутку има 128 чланова (92 редовна и 36 дописних), док је у радном саставу њих 120 (88 редовних и 32 дописна), осам академика је ван радног састава јер су стално настањени у иностранству или годину дана нису учествовали у раду својих одељења (четири дописна и четири редовна).

Изборној скупштини присуствовало је 110 чланова, толико их је и гласало, при чему је за одржавање избора било неопходно присуство њих 61. Према правилима, редовне чланове бирају само редовни чланови, а дописне и иностране бирају сви чланови академије. Да би дописни члан постао редовни било је потребно 45 гласова (за један више од половине укупног броја редовних чланова у радном саставу), а да би кандидат постао дописни или инострани члан било је потребно да добије 61 глас (односно за један више од половине укупног броја чланова у радном саставу). Од 2000. до 2015. организовано је шест изборних турнуса, просечно је по циклусу примано 17 нових академика (односно дописних чланова). Тачније, 2000, 2006. и 2012. по 13, 2015. изабрано их је 14, 2009. тај број је износио 20, а највише је примљено 2003 године – 29.

Подсетимо, САНУ је током целе изборне године била изложена учесталим критикама, а Председништво САНУ све оптужбе које се тичу нерегуларности и нетранспарентности процедуре одбацивало је као нетачне и неаргументоване. Како је јуче званично речено, ниједан писмени, благовремени приговор јавности на изборну грађу за кандидате који су у 2018. упућени на Изборну скупштину није стигао на адресу Српске академије.

Примљени академици

Одељење за математику, физику и геонауке, редовни: Зоран Радовић (62 гласа), Милан Судар (57), Миодраг Матељевић (52), дописни: Жељко Шљиванчанин (80), инострани: Џелал Шенгор (95); Одељење хемијских и биолошких наука, редовни: Слободан Милосављевић (62), Радмила Петановић (62), Радомир Саичић (53), дописни: Тања Ћирковић Величковић (67); Одељење техничких наука, редовни: Милош Којић (59), дописни: Влада Вељковић (72), инострани: Мирослав Крстић (91), Мауро Ферари (96); Одељење медицинских наука, редовни: Зоран Кривокапић (70), Милорад Митковић (55), Петар Сеферовић (54), дописни: Татјана Симић (81); Одељење језика и књижевности, редовни: Горан Петровић (68), Злата Бојовић (64), Милован Данојлић (49), дописни: Јован Делић (66), Зоран Пауновић (66), Љубинко Раденковић (76), инострани: Еуђен Симион (103); Одељење друштвених наука, редовни: Александар Костић (51), дописни: Алпар Лошонц (73), Павле Петровић (77), Одељење историјских наука, редовни: Љубодраг Димић (72), дописни: Драган Војводић (83), Вујадин Иванишевић (92), Мира Радојевић (69); Одељење ликовне и музичке уметности, редовни: Милица Стевановић (71), дописни: Јелена Јовановић (79), Сава Халугин (91).


Коментари55
6a9dc
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Petar
Dok su druge nacije imale svoje razvojne putanje, mi (kao i neke komšije) smo ostali nedozreli u vrtlogu ideologije romantičnog nacionalizma 19-tog veka i krvave zbilje koju je on doneo 90-tih god. 20. veka. Kod nas je u to vreme otac nacionalizma kao jedinog pravovernog društvenog pravca bio Dobrica Ćosić. Interesantno da se čak i "otac" zamislio i 60-tih prošlog veka zalagao za podelu KiM, zbog čega su ga partijski drugovi sankcionisali. U 2018. mi i dalje "vrtimo" iste priče, a vozovi prolaze. A Šiptara je sve više na i preko granica KiM.
Драга Мирсин Сибничанин
И шта сад треба да радимо по Вама, Petrе, да свакоме ко затражи део територије (КиМ, Рашку област, Прешево, Нишку област, Топлицу итд. да кажемо: "У реду, ево узмите, Ваше је! Хвала што сте нас ослободили тих територија." Где то тако раде, човече. Зар не схватате колико је то неуобичајено и болесно размишљање. То што нас је у свему комунизам "клао" као народ и државу 60 година и није нам дао да се нормално као народ развијамо, сада треба да се сааглашавамо са сваким ко жели да нас државно-територијално цепа?
Препоручујем 5
Драга Мирсин Сибничанин
Просто не могу да верујем какви се све "академици" примају у састав САНУ коју народ плаћа. Сад прочитах да је за "дописног члана САНУ" изгласан Јован Делић. А сетих се да је тај човек тврдио да они лингвисти који предлажу да се и питање српског писма ћирилице реши по угледу на сва друга реешења питања писма у другим језицима, тј. да и српско писмо у језику Срба добије нормативно у српском правопису пуни суверенитет, а не положај алтернативног писма, при чему је српска азбука прогната 90 одсто међу Србима вишедеценијском фаворизацијом хрватске абецеде на штету српске ћирилице. За људе који то предлажу, Јован Делић је тврдио да су то "екстремисти". Тако испада да су сви други лингвисти и правописци по свету "екстремисти", јер нико од њих не ставља своје писмо у статус алтернације. Сва су друга писма апсолутно суверена у својим језицима. Срамотно је да буде члан (макар и дописни) Јован Делић, а да не буде један Драгољуб Петровић који је пет копаља изнад оваквог антићириличара Делића
Лазар Д. Љубиновић
@ Мирослав Јовановић Петак, 11. децембар 2015. године Српско удружење "ЋИРИЛИЦА" Одговор Жана Дитура, члана Француске Академије на писмо Српске академије наука која га обавјештава о његовом избору за члана САНУ. Када је видио да је писмо исписано на, како и сам каже, „енглеском или америчком језику“ није га ни прочитао. Он даље у тексту објашњава разлог такве реакције....као у тексту. Како прочитано тако и написано мада постоје и други извори...! Чињеница је, и доказ искомплексираности, да се Француском акдемику послао позив за приступ Академији на енглеском језику. Можда нисте знали али и француски језик је дипломатски....
lalo
Odijum napada na Akademika Kostića koji se javno usudio da kaže istinu o Kosovu je samo dokaz da ovde ne postoji kultura dijaloga već samo diktat kvazielita čija egzistencija isključivo zavisi od stepena ili promila "patriotizma" u krvi. Ako nisam u pravu ponuđena ostavka neće biti prihvaćena pa se time ograđujem da je moj navedeni dokaz moguće jalov.
goshnje
,,Путуј игумане и не питај за манстир..."

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља