Око 190.000 захтева за озакоњење објеката до 300 квадратних метара решаваће службеници 10 београдских општина. Преосталих седам поступаће по предметима бесправних градитеља чије су куће, зграде или пословни објекти површине до 800 квадрата, потврдио је јуче за наш лист Горан Весић, заменик градоначелника Београда.

 Услов да овај посао пређе у надлежност општина је измена Статута града, а градске власти планирају да до краја године усвоје тај документ, како би већ у јануару дислоцирали документацију из Секретаријата за легализацију. Док чекају промену Статута Београда, општински службеници поздрављају измене Закона о озакоњењу објеката које су јуче ступиле на снагу и тврде да су спремни за овако крупан залогај после 10 година. Јер, оснивањем Секретаријата за легализацију 2010. озакоњење 250.000 дивљих грађевина поверено је том „градском министарству” које је у међувремену решило свега 30.000 предмета.

– Ми смо увек за децентрализацију и већ смо појачали грађевинско одељење, правнике и људе грађевинске струке прерасподелили смо у тај сектор и још не знамо да ли ћемо предмете добити у јануару или касније. Али нисмо задовољни тиме што нам је од јуче одузета једна надлежност преласком грађевинске инспекције под окриље града. То ће збунити грађане који нам сваког дана шаљу по 20 пријава које се махом односе на инвестиционо одржавање – истиче Андреј Белингар, начелник општинске управе Старог града.

Дејан Матић, председник општине Земун, у томе не види проблем зато што су општине кубуриле са мањком грађевинских инспектора. Он верује да ће сада када су сви предмети у граду инспектори бити ефикаснији, а са једног места биће контролисано шта и како се ради. То је за њега, каже, добар потез, а лош је био узимање надлежности општинама док је престоницу водио Драган Ђилас.

– Враћање озакоњења у општинску ингеренцију најпре ће људима који су зидали на дивље да би искључиво обезбедили кров над главом омогућити да сада брже реше то питање – изричит је Матић.

Да су кадровски и технички оспособљени да преузму на десетине хиљада захтева за легализацију уверава и Славица Цветковић, начелница општинске управе Раковице. Чак и рокови са којима се у последње време лицитира за њу нису нереални. За четири године озакоњење може да буде завршено, убеђена је Цветковићева.

– То јесте огроман посао који смо некада коректно радили. Важно је да грађанима поново пружимо прилику да добију накнадну грађевинску и употребну дозволу у својој општини, а не да морају да путују до центра што је многима компликовало цео процес – истиче Цветковићева.

Њена колегиница Оливера Вишњић из Новог Београда не доводи у питање спремност своје општине да се ухвати у коштац са задацима које је већ решавала.

– Закон нам је дао надлежност и једну одузео, и ту нема расправе. На нама је да се добро организујемо и да окончамо озакоњење – истиче начелница општинске управе Новог Београда.

У томе ће им помоћи чиновници Секретаријата за легализацију, обећава Немања Стајић, секретар. Они ће бити ментори општинским службеницима, а сваки грађанин који буде незадовољан третманом у матичној општини моћи ће да се обрати секретаријату на чијим полицама остају захтеви за објекте веће површине од 300, односно 800 квадратних метара.