Кумкват је воће које ми је улепшало ово топло недељно новембарско јутро, па сам морала да сазнам све о њему. Веровала сам да се, што се тиче понуде цитруса у нашој земљи, већ све зна, али, као што видите, нисам била у праву. И то на моју срећу. Кумкват је цитрусно воће величине мало веће маслине или чери парадајза, а неописиво личи на минијатурну поморанџу, благо овалног облика. Према чињеници да се не гули, већ цео једе, кумкват више личи на парадајзић него на цитрусе.

Обично се назива јапанска поморанџа (златна поморанџа), па је сасвим очигледно одакле потиче. Највише се производи у Кини, Јапану, Кореји, Индији, Филипинима, дакле југоисточној Азији. Ово воће су Европљани први пут видели пре неки век и по. Тек пре 100 година кумкват је ботанички класификован и заједничко је име за неколико сличних врста.

Нутритивна вредност кумквата је 71 килокалорија/100г. Ово цитрусно воће садржи витамине А, Бе комплекс, Це и Е, а од минерала ту су заступљени калцијум, гвожђе, магнезијум, фосфор, натријум и цинк.

У Европи се кумкват такође узгаја, махом на Крфу и другим деловима Грчке. Воли топлу климу, лета 25–38 степени Целзијуса, а издржава и мразеве до минус 10 степени Целзијуса. Наравно, што су топлији предели, род је већи.

Ако причамо о овалном кумквату, ово воће има слаткокисео укус попут неког микса лимуна, мандарине и поморанџе. Кумкват има необично освежавајући укус. Његово мало дрво-жбун се на истоку гаји и као собна биљка тј. бонсаи, а плод даје око лунарне/кинеске нове године. Ако сте помислили да је ово идеално воће за саксију у вашој соби или на тераси, ипак један савет: кумкват се не може добро размножавати из семенки, већ се то чини калемљењем на стабло другог цитрусног воћа.

Употреба овог воћа је разноврсна: од гарнирунга код коктела, до интегралног састојка воћних салата и додатка чајевима. Ја га препоручујем свежег, уместо посластице, када желите да се освежите. Сада га можете наћи на пијацама и у хипермаркетима, па за почетак – пробајте га.

Јасна Вујичић, нутрициониста
www.nadijeti.com