субота, 21.09.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:44

Зашто су скупе виза и мастер картице

Oвај начин плаћања створен је с циљем да не кошта оне који користе картице, већ оне код којих се оне „провлаче”. – Закон о међубанкарским накнадама од децембра ограничава њихову висину
Аутор: Јована Рабреновићпетак, 09.11.2018. у 21:00

Комисија за заштиту конкуренције покренула је поступак против „Визе” с образложењем да је нарушила правила конкуренције на тржишту у погледу висина трговачких накнада. Овим се на удару комисије нашао и други велики, а страни, картичарски систем у Србији после „Мастеркарда”. Нејасно је само зашто комисија то сада ради када је пре неколико месеци Народна банка Србије (НБС) стала на пут висини картичарских накнада, односно на њен предлог скупштина је у јуну усвојила Закон о међубанкарским накнадама који ограничава њихову висину.

Овим законом, који ступа на снагу 17. децембра, међубанкарске провизије снижавају се фазно – најпре на 0,5 одсто за дебитне картице, односно на 0,6 одсто за кредитне картице, а од 17. јуна 2019. године међубанкарске накнаде ограничавају се на 0,2 одсто за дебитне картице, односно на 0,3 одсто по извршеној трансакцији за кредитне картице.

Према подацима централне банке међубанкарске накнаде код „Визе” износиле су до 1,8 одсто, а код „Мастеркарда” до 2,2 одсто. Ове провизије чине и до 80 одсто укупних накнада за плаћање картицама.

Зашто су картице скупе када мене ништа не коштају – питају многи њихови корисници. Па зато што не коштају њихове власнике, односно оне који их „провлаче” на продајним местима, већ оне код којих се „провлаче”, а то су трговци, ресторани, хотели, туристичке агенције… Због тога их често мали трговци избегавају, због високих провизија, и сви смо били у ситуацији да се у неким радњама, поготово оним малим, картице не примају или да се то камуфлира објашњењем да је пос апарат у квару. Трговци ту провизију урачунавају у крајњу цену коју на крају плати потрошач.

Јоргованка Табаковић, гувернер НБС, у јуну је, приликом обраћања посланицима, навела да се по основу употребе картица страних картичарских система годишње из Србије одлије 30 милиона евра у иностранство по основу обраде трансакција, док банке зараде 2,5 милиона евра од издавања страних картица.

Картичарски системи стимулишу банке да деле клијентима баш њихову картицу и банке од тога посебно зарађују. Отуда у нашем систему преко седам милиона што дебитних што кредитних картица од којих се половина не користи. Они код којих се картица провлачи су у сендвичу између банке издаваоца картице и банке прихватиоца на пос терминалу, које опет ту накнаду деле између себе. Највећи део те међубанкарске накнаде припада управо банци издаваоцу картице, која не пружа никакву услугу, већ само наплаћује чињеницу издавања, а мањи део банци која је поставила пос терминал. Провизија банке на пос терминалу највећа је за мале трговце, а најмања за велике трговачке системе. За банку је најбоља ситуација када су и онај који провлачи картицу и онај код кога се она провлачи њени клијенти јер тада цео износ међубанкарске накнаде њој припада, односно не мора ни са ким да га дели.

Комисија је навела да су основано претпоставили да „Виза” одређује минималне међубанкарске накнаде у неправичном износу, које примењују банке на територији Србије у њеном систему.

– Тиме је „Виза” утицала на повећање трговачке накнаде – провизије банке трговца за прихватање плаћања платном картицом, коју банке зарачунавају трговцима за омогућавање услуге безготовинског плаћања. Највећи део трговачке накнаде, око 60 до 70 одсто, чини међубанкарска накнада. У Србији међубанкарске накнаде су тренутно вишеструко више него на тржиштима ЕУ. Трговци, који прихватају плаћање платним картицама, трошак трговачке накнаде урачунавају у малопродајну цену, коју преносе на потрошаче, независно од тога да ли је плаћање извршено платном картицом или готовином. На тај начин се ограничава конкуренција на тржишту банака прихватилаца у погледу износа трговачких накнада, које нуде трговцима за услугу пријема платних картица, а могућ је и негативан утицај на конкуренцију на тржишту издавалаца платних картица на територији Србије, јер су банке подстакнуте да нуде платне картице чије коришћење, на продајним местима, подлеже највишој стопи међубанкарске накнаде, наводе у комисији.


Коментари10
e34de
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Sasha Jovic
Чланак се односи на то зашто су скупе банкарске картице бренда VISSA и MASTERCARD ,мада није лоше да редакција направи више прилога о томе како су настале картице,почетак њиховог коришчења и слично,и мислим да че читаоцима „Политике“ бити јасније неке ствари платних система и зашто би требало да се више користи домача платна картица.
Саша Микић
Баш ме занима колико се пара НЕ одлије у иностранство, пошто се на прсте једне руке могу набројати банке које су домаће? Чак и оне које имају домаће називе као нпр. ''Војвођанска'' у власништву су страних банака. Колико ја знам, а можда и грешим, сада су наше само ''Комерцијална банка'', ''Поштанска штедионица'' и ''АИК банка''. Да ли има још нека?
Sasha Jovic
Па и те домаче банке ако користе платни систем vissa или mastercard дају паре за то,или развити свој национални или пречи на кинески union pay.
Препоручујем 2
Брано
Чланак не разумијем,коментаре не разумијем.Једино знам,плаћање картицом ми је једноставније од плаћања у готовом.
Ludolph
Kako god da se okrene, pljačka, drugačije to ne nazoveš. Sve kao neki treći milenijum, 21. vek, moderno doba, a koriste se metode otimanja novca kao i pre hiljadu ili dve hiljade godina, samo softisticiranije.
Боривоје Банковић
@ srecko gajovic: Нас који живимо у Србији нико не пита хоћемо ли картице или нећемо. Кад отворите рачун у банци, банка не само да вам не плаћа камату на ваш новац, већ наплаћује "одржавање рачуна" - измишљени месечни трошак у који је урачуната и платна картица. Тај износ вам се скида с рачуна сваког месеца, користили картицу или не. Наплаћује се чак и ако одбијете да примите картицу или је вратите банци. Даље, наше картице у великој већини случајева нису кредитне већ платне или "дебитне". Колико новца имате на рачуну, толико можете да потрошите. Банке одобравању трошење извесне суме преко средстава које поседујете - такозвани дозвољени минус - на који плаћате безобразно велику камату која може бити и 30% годишње, у зависности од банке. Ако прекорачите и тај износ, улазите у недозвољени минус, где је камата и до 72% годишње. Не сумњам да је ваш савет добронамеран, али у Србији је потпуно бесмислен, јер овде важе друга првила.
Препоручујем 16
srecko gajovic
Људима у Србији треба да буде јасно,банке нису друштва за помагање сиротиње.То су нормалне установе које раде да остваре добит и тако живе.Супруга и ја живимо у САД и имамо Виза картицу. Користимо је годинама бесплатно и нисмо никада платили цента интереса.Има у томе један трик- зачкољица када примите месечни извештај исплатите банци читав дуг,који сте напранили тог месеца и банка вам не наплаћује интерес,јер га нема.
Препоручујем 7
Beogradjanin Schwabenländle
И зашто овде не пише лепо колико коштају те картице годишње коштају и да ли се плаћа испостава картице. Тада би чланак био готов.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља