четвртак, 17.10.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:56

Јединствен споменик српским браниоцима

Немачки генерал Аугуст фон Макензен после освајања Београда 1915. наредио је да се српски браниоци, њих 36, сахране међу немачким војницима
Аутор: Бранка Васиљевићсубота, 10.11.2018. у 08:30
Камена клупа подигнута за немачког цара Вилхелма Другог (Фото А. Васиљевић)

„Војници, ви не полазите ни на Италијански, ни на Руски, ни на Француски фронт. Ви полазите у борбу против једног новог непријатеља, опасног, жилавог и оштрог. Ви полазите на Српски фронт и на Србију, а Срби су народ који изнад свега воли слободу и који се бори и жртвује до последњег. Пазите да вам овај мали непријатељ не помрачи славу и не компромитује досадашње успехе славне немачке армије.” Тако је у саопштењу пруским ратницима који су 1915. године пребачени са Источног фронта да се боре у Србији на положајима око Аде Циганлије поручио Аугуст фон Макензен, немачки генерал који је у Великом рату командовао немачким армијама на источном и српском фронту. Овај немачки војсковођа је на Митровдан, 8. новембра, 1945. године умро у 96. години.

Фон Макензен предводио је у време Великог рата војску састављену од немачких, аустроугарских и бугарских јединица. Имао је 65 година када је учествовао у нападу на Србију. Борио се против српског народа, али изузетно га је поштовао. Наредио је да се у част погинулих српских бранилаца Београда подигне споменик. Обележје се налази на некадашњем војничком гробљу, на Бановом брду у Улици кнеза Вишеслава.

– После жестоких борби које су октобра 1915. између српских бранилаца и надмоћних немачких јединица трајале данима фелдмаршал Макензен је заузео Београд. Одлучио је да вечну кућу за своје изгинуле војнике направи на једном узвишењу на Бановом брду. Њима у част подигао је и два већа споменика. Али, ово немачко гробље разликовало се од других. Задивљен невероватном храброшћу Срба, Макензен је, на изненађење својих официра, наредио да се погинули српски војници покопају у централном делу гробља. По његовом наређењу, 36 солдата из 7. пешадијског пука, и по један британски и један француски војник сахрањени су међу 2.600 немачких војника. Изнад сваког појединачног гроба налазио се крст са подацима из докумената погинулих. По његовим наређењима, подигнут је споменик у виду једноставног каменог блока. На њему је на српском и немачком језику уклесано „Овде почивају српски јунаци 1915” – прича Милан Тлачинац, историчар.

Недуго затим, 1916. године, у Београд је стигао и немачки цар Вилхелм Други. Обишао је Калемегдан, Земун, Двор краља Петра на Дедињу, Аду Циганлију. Боравио је и на војном гробљу на Бановом брду, где је била урађена посебна камена клупа, одакле је могао да посматра освојени Београд.

Можда је баш на том месту изрекао реченицу којом је и он исказао поштовање према српској војсци: „Штета је што тај мали српски народ није био мој савезник”.

Прошло је од тада стотинак година, а место некадашњег војничког гробља прегазило је време. Простор је апуштен и неуређен.

Споменик посвећен немачким војницима стоји као на иглама. Окрунили су се делови, а да се не би срушио и некога повредио „осигуран” је зарђалом арматуром. Нигде натписа, обавештења о ком је обележју реч. Нема ту, кажу, више ни српских војника, наводно су њихови остаци пренесени у заједничку костурницу на Новом гробљу. Споменик стоји, крај њега понеки сасушени венац. Други споменик немачким војницима налази се у оквиру приватне школе, док са царске клупе кошаве и зиме скидају камене слојеве. С тог места се више не види Београд, јер видик је затворила зелена копрена од густог растиња.

Од војничког гробља остао је само део ограде. А на једном делу некадашњег заједничког почивалишта српских и немачких војника, по многу чему јединственог, сада је привремено стовариште за дрва „Србијашума”.

Војницима из бајке

Аугуст фон Макензен рођен је 1849. у Саксонији. Његов отац надао да ће добити наследника у породичном пољопривредном послу, али он је добровољно приступио војсци и брзо напредовао. Носилац је Великог гвозденог крста. Због својих способности постао је ментор младом немачком престолонаследнику Вилхелму Другом.

Иза њега је остала још једна реченица упућена немачким војницима, а посвећена српским јунацима: „Борили сте се против војника из бајке, који су се борили беспредметном храброшћу. Онога тренутка када смо Србију освојили, нас је болело више него наше савезнике”.

Проглашење примирја 11. новембра 1918. дочекао је у Румунији. При покушају да се повуче ка Немачкој заробљавају га војници Франша д’Епереа. Бива спроведен у замак код Футога, одакле уз пратњу потпоручника Јована Ненадовића, потомка Јакова Ненадовића, председника Правитељствујушћег совјета, бива спроведен у Солун. Одатле је пребачен у Немачку.

Мермер с Теразија

За изградњу споменика на војничком гробљу и клупу цара Вилхелма Другог Немци су искористили мермер предвиђен за изградњу Теразија и фонтане коју је Београдска општина 1911. године наменила да симболички истакне вековну борбу против Османлија.


Коментари16
61720
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Miloš Kazimirović
Hvalospev ratnom zločincu Nedovoljno poznavanje vojničke i političke karijere pruskog general-feldmaršala Makenzena, a izvesno i posledica autorove površnosti, doveli su do paradoksa da se ratnom zločincu Velikog rata i kasnijem paradnom propagandisti Adolfa Hitlera i Hermana Geringa posveti hvalospev - u "Politici"! Objektivnosti radi bi trebalo istaći da je Makenzen bio jedan od 896 visokih nemačkih oficira koji su od saveznika u Prvom sv. ratu proglašeni ratnim zločincima, posebno zbog odgovornosti za zločine i genocid nad civilima u okupiranoj Rumuniji. Zbog toga je proveo više od godinu dana u vojnom zatvoru francuske vojske, a potom je predat Nemcima da bi mu oni sudili. Međutim, Nemačka je odustala od sudskog procesa. Treba li zaista hvaliti generala sa mrtvačkom glavom na kokardi koji je smatrao da zarobljene protivničke vojnike treba ubiti da bi se poštedeli sramote predaje?
Mijat
Istine radi, mrtvačka glava na kokardi nije Makenzenova ideja, već je bila sastavni deo obavezne uniforme 1. i 2. gardijskog husarskog puka nemačke vojske i nosila se na prepoznatljivim husarskim krznenim kapama Pelzmuetze - Busby. Na snimcima filmova iz tog vremena emitovanim na našoj televiziji ovih dana, ovakvu uniformu nosi povremeno i car Vilhelm II. I tadašnja nemačka vojska je vršila ratne zločine, u Belgiji mnogo više nego u Srbiji, ali ovde pričamo o neobičnom gestu podizanja spomenika poginulim neprijateljskim vojnicima, čiju su borbu Nemci u to vreme smatrali herojskom, a mi je praktično zaboravili. Ovakav spomenik u Košutnjaku je velika retkost i zaslužuje da se pokazuje turistima kao slika jednog drugačijeg vremena, na koje trebamo da budemo ponosni.
Препоручујем 5
vladimir
Banovo Brdo@Nisam siguran da si ikad pročitao jedan istorijski dokumenat o zločinima nemačke i austrougarske vojske. U jednom dokumentu nalazim gde komadant nateđuje ubijanje civila redom kako bi se Srpski narod demoralisao. Posebno navodi ubijanje muške dece kako se ne bih Srpski narod nikada oporavio . Video sam slike grozota (to možeš videti u vojnom arhivu i muzeju) gde du ljudi visili na banderama, gde su psi razvlačili leševe (kojih je bilo na gomilama po 30-40) . Nisi video zapaljenu i srušenu crkvu sa civilima njih preko 150 sa više od trideset sedmoro dece od kojih je jedno bilo staro samo tri dana. Nisi video kako su uništavali useve i hranu a deo hrane njma potrbne su odnosili. Da li si ikad video šta su radili sa ranjenim ,bolesnim civilima i vojnicima ne bih tako bio siguran u njihovo "dobročinstvo" .Bili su ostali zločinci za sva vremena, a tvoja izopačena politička ubeđenja i neznanje ne dozvolavaju ti veća saznanja o ovim genskim krvolocima.
ralence
Браво Владимире на твом зрелом коментару. Злочини према Србском Народу у Србији и шире које су чинили Немци,Аустроугари и Бугари и остали нису од јуче. Од Маричке Битке преко Косова до Србских Устанака и НАТО агресије на СР Југославију Срби су водили непрестано борбе за своју Слободу и опстанак на овим просторима. И дан данас неки Професори Историје која им је почињала од 1941г. у пензији по комунистичком рецепту негирају злочине против Срба и преокрећу историске доказе.
Препоручујем 6
Banovo Brdo
@vladimir, tvoja sigurnost je veoma klimava. Prvo promasio si temu, a drugo siguran sam da te tata setao sa njime kada sam ja kao penzionisan profesor istorije sve sto si naveo vec znao a ciji su preci ucesnici velikog rata.Ponekada se cutanjem vise kaze nego laprdanjem. Nisam shvatio tvoju poentu???
Препоручујем 10
Banovo Brdo
Sa dolaskom komunista u Srbiju vrsen je pritisak na narod u njoj. Brozovi aktivisti su smatrali da istorija naroda u Srbiji pocinje sa njime. Nazalost imao je i najvece saradnike medju Srbima, Rankovica, Penezica Krcuna i ostale djelate sopstvenog naroda. Nemci nam nikada nisu bili prijatelji a nece ni biti, ali su uvek znali da postuju i cene hrabrost naroda u Srbiji.
Dr Devic
Nemci su naši najveći prijatelji, samošto naše prijateljstvo nikada nije dugo trajalo.
Bata
Ko ne poštuje svoju prošlost kako da izgradi budućnost. Velika je odgovornost vlasti u SFRJ što se istorija od pre 1941 značajno zanemarila. Nadajmo se da ćemo to ispraviti.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља