недеља, 09.12.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:19

Шта мучи кинеску економију, а није трговински рат са Америком

субота, 10.11.2018. у 16:24
(Фото Пиксабеј)

ПЕКИНГ – Кина је усред трговинског рата, али њени економски проблеми су много дубљи и могли би ускоро да ескалирају, пише Си-Ен-Ен.

Пекинг се већ бори са низом проблема које би интензивнији трговински рат могао да погорша. Кинеска привреда тренутно бележи најспорији раст од светске економске кризе.

Оптерећен је дугом и суочава се с балоном на тржишту некретнина који би могао да пукне, али и слабљењем валуте, преноси Танјуг.

Упркос новим тарифама Трампове администрације, кинески извоз и даље снажно расте, што је за 16 одсто више. Међутим, то би могло да се промени у наредним месецима ако би тарифе порасле на 25 са 10 одсто крајем децембра, како су САД и запретиле. Све то би додало проблема на листи Кине.

Укупан износ дуга у кинеском финансијском систему сада је неколико пута већи од укупне економије.

Нешто од новца ишло је у изградњу мостова, путева, и другу инфраструктуру, али је пуно ипак завршило у мање продуктивним секторима привреде, као што су велике, неефикасне државне компаније. Динамичнији приватни сектор није имао то да искористи.

Крајем прошле године Пекинг је појачао напоре да смањи ниво дуга, што је један од главних разлога због којих привреда сада губи замах.

Неки аналитичари су међутим, скептични према посвећености кинеске владе да очисти свој финансијски систем, поготово пошто се успоравање продубљује и трговински рат интензивира.

Многе покрајинске владе и државне компаније трудиле су се да „пливају” и не узимају кредите.

Влада такође покушава да смањи притисак на кинески јуан, који је од јануара потонуо за више од 9 одсто у односу на долар.

Слабији јуан је подстакао огромну кинеску извозну индустрију, али падови су проузроковали друге главобоље.

Усред оштрих падова 2015. и 2016. године, огромне количине новца однете су из Кине, криза је приморала Пекинг да реагује и тако је брзо пао у зачарани круг, каже економиста Ману Баскаран, оснивач истраживачке компаније ЦА из Сингапура.

„Могло би и даље да дође до огромног одлива капитала”, рекао је он.

Још једна опасност прети на прегрејаном тржишту некретнина у земљи.

Према подацима истраживачке куће Гавекал, цене су више него удвостручене у последњих десет година, због слабих каматних стопа и недостатка станова у већим градовима.

Али тржиште некретнина сада „изгледа да показује неке недостатке”, рекао је Аидан Иао, виши економиста у АКСА. Он је указао на неке случајеве великих инвеститора који су смањили цене због слабе тражње.

„Само је питање времена када ће тај балон пући”, додао је Јао.

Индустрија некретнина је једна од ретких светлих тачака за кинеску економију али може врло лако да се претвори у терет ако се „охлади”, кажу аналитичари истраживачке фирме Фич солушн.

Кинески званичници су се окренули смањивању пореза, улагању у инфраструктуру и лабавој монетарној политици док су покушавали да подстакну раст. Али неки стручњаци сматрају да су то погрешни рецепти за економске проблеме земље.

„Кинески проблеми су хронични, а не акутни”, рекао је Дерек Сисорс, стручњак из Кине у америчком ЕЕ.

Према његовом мишљењу, главна питања, као што кинеска популација која брзо стари и неконкурентно пословно окружење, у великој мери се занемарују.

„Старе, задужене економије не расту”, рекао је овај стручњак.


Коментари13
879b3
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Боривоје Банковић
"Кина: Оборен рекорд, за два минута продата роба за 1,4 милијарди долара". Политика, 11.11.2018. Толико о томе.
Петар,ЗАГРЕБ.
Шта их може мучити по оваквим резултатима? Политика је неки дан објавила.Кинески суфицит у трговини са САД износи у октобру 34млрд.долара,а за првих десет мјесеци ове године 248млрд.долара,што значи да се најмање за толики износ повећао кинески БДП у односу на САД. Како Кина у правилу има суфицит са главним спољнотрговинским партнерима,може се очекивати да ће Кина постати најмоћнија економија свијета брже од предвиђања аналитичара.
Dule Los Angeles
Kinesku Drzavu i Ekonomiju ne muce nabrojani problemi. Muci je problem, "Kako da zauzda stalni privredni rast od preko 10%". Kinezi su pametan narod. Zadnju deceniju-dve proizzvodnja, izvoz i narocito zivotni standard su "dodirnuli nebo". Znaju ONI da to nece trajati za vjek i vjekova, pa obuzdavanjem rasta zele da primire narod. Da im kazu"ne moze se stalno standard povecavati". Sve je kod njih sracunato. Kako CNN, jedna huskacka TV kuca ZNA koliko je " kineski unutrasnji dug"!? Naravno da ne zna, i da su ovo lazi, a u USA medijima, se za lazi ne odgovara. Ali znaju, da ako Kina ide napred, sto je sigurnije od 2+2=4, onda ce USA ici u minus. Onda nema ni drzavno jasle, ni reklame....CNN ne voli Trampa, ali mnogo vise mrza svakog na strani koji je bogat. Kinu posebno, jer je velika i mocna. "Oslabljen juan za 9%"! Pa to USA radi od kad je nastala. Time se povecava izvoz, a Kina, gde su nadnice jos niske, ce na taj nacin tuci celi Svet za naradni vek-dva. Niko Kinu nece zaustaviti.
Chang Zheng 1934
Pa oni bi najradije voleli videti Kinu u stanju u kakvom je bila pred Prvi Opijumski Rat.
Aleksandar Panda
1988-e godine Kina nije imala ni kilometra autoputa. Danas 136.000 hiljada km.1988-e godine Kina je imala svega nekoliko hiljada km elektrificiranih pruga, danas 96.000 km od cega su jedna trecina odnosno oko 30.000 km pruge za ultra brze vozove. Takvih pruga u USA nema niti jedan km. Kineski grad Shenzhen je u to vreme bio siv, sa starim oronulim zgradama. Danas je to grad koji je odlikovan kao UNESCO City of Design i jedan od Creative Cities Network sa vrhunskom telekomunikacionom i elektronskom industrijom. Isto je i u industrijskim zonama Hengqin i Fujian. Kinezi rade kao "Mravi", zadovoljni su sa danasnjim standardom jer su pre 40 godina imali na sebi "Maovke", pirinac i komad mesa za rucak. Poznati americki ekonom Jeffrey Sachs je izneo podatak da kineska drzava u inovacije, odnosno pokretanje novih malih firmi ciji su vlasnici visokoobrazovani mladi ljudi godisnje izdvoji oko 200 milijardi Dolara a to trenutno nije u stanju ni jedna druga drzava. Propade Kina nacisto!
Nenad
Kinezi jesu vrijedan narod sa dugom tradicijom, medjutim nemojte zaboraviti da se Kina pocela razvijati kada se dogovorila sa Amerikom da okrene ledja Rusiji i zauzvrat dobije pristup tehnologiji i zapadnom trzistu. To je dovelo Kinu gdje sada, kako ce dalje bitit zavisi od Kineza. Ako budu slozni bice im dobro bez obzira na to sta ce zapad da uradi, ako budu kao Rusi ili mi gdje bogati izvlace pare i ne mare za ostatak onda im niko pomoci ne moze. Situacija je vjerovatno negdje izmedju.
Препоручујем 0

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља