петак, 14.12.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 10:42
КО ЋЕ ДА НАС ЛЕЧИ КАД останемо без ЛЕКАРА

Годишње одлази 800 доктора

Плата медицинара у развијеним земљама је већа од три до седам пута него код нас, а професори специјалисти могу да добију између 4.000 и 5.000 евра месечно. – Медицинске сестре и техничари траже посао преко агенција
Аутор: Данијела Давидов-Кесарсубота, 10.11.2018. у 23:40
(Фото Анђелко Васиљевић)

Због лоше економске и друштвене ситуације одлучио је да 2001. године оде из Србије и окуша срећу у скандинавским земљама. Данас је др Милан Миленковић, један од значајних доктора у области гинекологије и вантелесне оплодње, био део лекарског тима који је обавио прву трансплантацију материце у свету, а тренутно ради у Универзитетској болници „Каролинска” у Стокхолму. Овај угледни гинеколог за „Политику” каже да се није покајао што је отишао из Србије јер сматра да је добро да медицинари оду негде у свет, стекну искуство и виде како раде њихове колеге.

– У Норвешкој и Шведској лекари имају боље услове за рад, велике могућности за едукацију, одличне плате. Цео здравствени систем је прилагођен човеку, одлуке се доносе на основу знања и чињеница, а на кључним позицијама нема некомпетентних људи – истиче др Миленковић.

Он је само један од око 10.000 лекара за које се претпоставља да су у последњих 20 година отишли у свет, трбухом за крухом. Тачан број колико медицинара сваке године добије посао у другим земљама није сасвим познат. Од Лекарске коморе Србије годишње око 800 лекара затражи сертификат добре праксе, који је потребан да би се запослили у одређеним земљама. Међутим, неке државе уопште не инсистирају на тим сертификатима. Претпоставља се да око 400 лекара годишње одлази у околне земље попут Македоније, Босне и Херцеговине и Црне Горе да би радили викендом, око 200 оде у иностранство на усавршавање и студијске програме, а исто толико „белих мантила” отпутује због добрих понуда за посао у Катар, Саудијску Арабију, Норвешку, Немачку...

(Клинички центар Србије)

 

Немачка лекарска комора нам је у фебруару потврдила да тамо ради око 460 наших лекара. Раније је било тешко нострификовати диплому у тој земљи, а сада је то лако јер имају дефицит лекара па су спустили критеријуме. Одлазак лекара у друге земље није српски проблем већ је то мука многих европских држава. Због бољих плата и услова рада и из земаља много богатијих од наше одлазе доктори у Норвешку или Немачку. А с друге стране, ми имамо позитивну миграцију лекара из Босне и Херцеговине и Црне Горе, појашњава др Милан Динић, директор Лекарске коморе Србије, који напомиње да је код нас много већи проблем од одласка лекара у иностранство чињеница да медицинари углавном хоће да раде у великим градовима и не желе после студија да се враћају због посла у здравствене установе у мањим градовима.

Проф. др Георгиос Константинидис, председник Управног одбора Коморе здравствених установа Србије, напомиње да тренд одласка здравствених радника у друге државе постоји већ годинама, али да је то присутно и у земљама ЕУ. Највише мигрирају медицинари из Пољске, Чешке, Хрватске у Велику Британију, Скандинавију, Немачку и Холандију. Нострификација диплома сада је поједностављена, а једино је битно да „бели мантили” знају језик земље у коју одлазе. Плата медицинара у развијеним земљама је већа од три до седам пута од наше, а професори специјалисти могу да добију између 4.000 и 5.000 евра месечно.

– Тешко је спречити одлазак здравствених радника у друге земље. Једини начин је повећање зараде. Поздрављам одлуку да се увећају њихове плате у Србији, али то није довољно. Румунија се суочавала са сличним проблем као и ми па је донела одлуку да се плате лекара повећају са 1.000 на 2.800 евра, а сестара са 530 на 980 евра, чиме су миграције смањене. Нама сада највише недостају радиолози, анестезиолози, педијатри… – наглашава др Константинидис.

Наш саговорник сматра да здравствени радници морају да се негују и да ће њихов одлазак зависити од мера које ће држава да предузме да их задржи на овом подручју. Осим зараде, битно је да им се обезбеде бољи услови за рад, већи број слободних дана, али и спречи синдром сагоревања на послу.

Да ли се ради на томе? У Министарству здравља дају позитиван одговор и појашњавају да чине доста тога како би здравствене раднике задржали у земљи, а једна од мера је да сви лекари који су добили специјализацију морају да остану да раде у установи која их је послала на усавршавање. То заправо значи да, ако је неки лекар ишао на специјализацију четири године, мора да ради у здравственој установи у којој је запослен минимум осам година.

Осим тога, у овој институцији тврде да доста раде на побољшању услова рада и усавршавања и да доводе овде стране стручњаке да наши могу да се едукују. У последње четири године запошљено је око 11.000 здравствених радника и одобрено је више од 7.000 специјализација.

– Посао је добило 100 најбољих дипломаца с медицинских факултета, а ускоро ће бити примљено још 50 оних који су имали одличан просек и нису дуго студирали. У следећој години се очекује повећање плата запослених у здравству, што је трећа повишица у последње три године. Међутим, мислимо да када бисмо лекарима дали зараде од 10.000 евра, а притом они стално трпе неосноване оптужбе на њихов рад, ни то их не би задржало да остану. Зато апелујемо на медије да пласирају само проверене информације, а не да извештавају нетачно и „пљују” на каријере оних који савесно и посвећено раде више од 40 година у здравству – сматрају у Министарству здравља.

Не треба заборавити ни на чињеницу да су и наши стоматолози тражени у Немачкој, САД, Канади и Аустрији, а да многи овде не могу да дођу до посла. Недавно је у разговору за наш лист и професор др Мирослав Вукадиновић, са Стоматолошког факултета у Београду, апеловао на надлежне да се приликом запошљавања најбољих свршених студената медицине обрати пажња и на младе стоматологе и да се и њима пружи шанса да добију посао и остану у Србији. Слично је и с медицинским сестрама и техничарима, који у овом тренутку чешће траже посао у иностранству од доктора. Питање је да ли ћемо за деценију доћи у ситуацију да неће имати ко да нас лечи и негује у болницама.

Радица Илић, председница Синдиката медицинских сестара и техничара Србије, истиче да се већ више од 150 здравствених установа код нас суочава с проблемом да нема ко да ради, а да само у једној клиници 24 сестре чекају да „среде” папирологију и у истом дану напусте земљу. За десетак година наша саговорница очекује да ће држава дати могућност преквалификације, што значи да би фризерка са шестомесечним курсом могла да постане медицинска сестра.

– То ће бити велики проблем за пацијенте јер таква особа не може да зна оно што се учи током целог школовања. Министарство здравља је ту немоћно. Код нас се исто третирају сестре које раде на шалтеру и оне које су на интензивној нези. Чињеница је да многе од њих више неће да раде за 35.000 динара јер је тешко и замислити једну од њих која ради рецимо на неурохирургији и брине о 25 непокретних болесника који су у коми. Радије ће одабрати посао продавачице у пекари за исти новац или ће за велику плату да оде у иностранство. Не суочава се само Србија с проблемом миграције сестара. У Хрватској је једна болница расписала конкурс за 240 сестара и ниједна се није јавила. И код нас постоје болнице које у једном дану остану на пример без инструментарке, али се о томе ћути. Дешава се и да Немци плаћају школовање неких наших ђака у средњим школама и да их одмах врбују за рад у њиховим болницама. То им је јефтиније – истиче Радица Илић.

Неке државе сматрају да је боље да добију савршено одшколованог здравственог радника него да улажу у његово образовање. Одређене рачунице показују да школовање једног лекара специјалисту државу кошта око 100.000 евра, а истраживање „Миграција здравствених радника из земаља западног Балкана – анализа узрока, последица и политика”, које је у Институту за јавно здравље Србије представљено пре три године, показало је да чак четвртина медицинских сестара и техничара у наредних пет година види себе у иностранству. Више од 75 одсто лекара у неком тренутку свог живота размишљало је о одласку из земље, а о овом кораку вагали су и лекари специјалисти, они који су тек на специјализацији, али и доктори медицине.

Он­ко­хи­рург се вра­тио из Швед­ске у краљевачку болницу

Постоје и примери да се здравствени радници, који су радили у иностранству, после неког времена враћају у Србију. Др Зоран Мрвић, директор Опште болнице Студеница у Краљеву, истиче да им се већ вратио један лекар из Шведске, а да то жели да учини и једна медицинска сестра која се због посла одселила у Норвешку.

– Другачији је живот у иностранству. Тамо се ради по 12 сати, а сестре постају неговатељице. Овде, ипак, имају свој дом и добре могућности за школовање деце – додаје др Мрвић.

Управо у ову болницу недавно се вратио др Звездан Максимовић, који је 13 месеци радио у својеврсном центру за рак дојке у једном мањем граду у близини Гетеборга. За „Политику” истиче да су услови рада у Шведској одлични, али да су плате мање него што добијају лекари из ЕУ.

– За мене је највећи проблем био тај што породица није могла да се досели тамо, па сам одлучио да се вратим у Србију. Чињеница је да је боравак тамо за мене био одличан за стицање нових знања и искустава. У тој болници нису имали стручњака мог образовања. Важно је да наша држава чини све што може и да пружи прилику лекарима да напредују и да своје знање деле с колегама – истиче др Максимовић.


Коментари53
f4667
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Богдан
Не заслужују! Зашто? Зато што код државног запошљавања нико није доказао да је бољи од других у својој струци! Готово сви преко породичних веза, где се посао преноси "са колена на колено" или преко партије односно синдиката, парола-снађи се....е у складу са тим и у складу са србским менталитетом су и плате.
dzordz
nisu kod nas problem plate. problem je sto je ova `nasa` verzija kapitalizma neuspesna. tzv domaci kapitalista je stekao u tranziciji kapital, tj nase pare su presle kod njega. i...cvrc. nista. on i ne zna da kapital obavezuje vlasnika da se vrti, okrece. a kad si kapitalista na nivou drzave onda i to okretanje treba da je na kjorist drzave. da si sposoban da vodis firmu, fabriku, sdtotine i hiljade radnika, da izvozis u nemacku ili austriju. da drzavi dajes a ne da je gulis. ali, nije strasno. ne vidim da ce ideologija da se promeni pa ce za 10 godina biti jos gore. za to vreme kriminal i prodaja droge se sire, napreduju. dakle moze lekar da ode napolje, ali to napolje nije ovo ovde. bice mu lepo dok ga obasipaju parama i dok je bogatiji od kolege ovde. ipak zivotni obracun ce se vrsiti za 30-40 godina. onda cemo da se pitamo ko je kako prosao.
Banja
Nije ovo rubrika "Moj zivot u inostranstvu", ovde se polemise o necemu drugom. Necemu sto prevazilazi licna preispitivanja i dileme nego cele drzave, zemlje, nacije...
Препоручујем 2
др Н
На Универзитету у Београду дипломирао сам са 24 године и просеком изнад 8,50. Међутим, уназад 9 месеци потпуно неуспешно покушавам да се запослим у било којој здравственој установи (што примарној, секундарној или терцијарној), те је главни разлог што сам и даље незапослен, ЈЕДИНО чињеница да нисам члан владајућих странака. Јако ме тангира то, да не могу поштеним путем доћи до било какве позиције у струци, него на овакав одвратан начин бивам уцењен ако желим да радим. Осим овога, чак немам правно ни на бесплатно здравствено осигурање јер живим са запосленим родитељима. Жао ми је, што видим да је већина мојих колега пропричала немачки језик, и плаши визија на шта ће личити здравствени систем у Србији кроз 5-10 година. Поздрав.
Ljudmila
Ko odlazi? Doktori ili lekari? Ili i jedni i drugi?
Zoran
"а професори специјалисти могу да добију између 4.000 и 5.000 евра"_______U Americi kad pitas lekara Amerikanca koji medicinski fakultet je dobar, on te pita jel hoces za praksu ili teoriju? To jest jel hoces posle toga d aradis kao lekar ili kao profesor/naucnik. I u zavisnosti sta zelis, taj fakultet ti preproruci.______Jos jedna prica sta je moral. Prica nam zena Amerkianca lekara. Njihov sin je kao hteo d aupis emedicinu, otac lekar i tako to. Otisao ina intervju, pogodilo se da ga intervjuisao ocev prijatelj. I posle intervjua ocev prijatelj javlja ocu: Ja do saa sam imao razne studente, ali ovoliko nezainteresovanog za medicinu nisma sreo. Nisam mogao da ga pustim da upise medicinu. Malog su sposlali da malo hladi glavu u piceriji razmislja sta zeli u zivotu, jedno godinu dana. Mali konacno raskrstio sta zeli, ponovo na medicinu, prosao, sad je hirurg. A vi cete sad u Srbiji nesto da naucite iz ove price i nesto d apromenite? 100%.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља