субота, 10.04.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
недеља, 11.11.2018. у 09:46 Јован Гајић
СТОГОДИШЊИЦА ЗАВРШЕТКА ВЕЛИКОГ РАТА

Мир који је значио слободу

Слика Вилијама Орпена „Потписивање мира у Версају” (Никола Пашић стоји у горњем реду лево)

Пре једног века – 11. новембра 1918 – Немачка је потписала примирје које је значило завршетак Првог светског рата, највећег војног сукоба који је свет дотад видео и током којег је Србија изгубила 1.247.435 становника

Шта се то тако значајно догодило пре једног века што ће бити повод да се овог викенда у Паризу окупе готово сви значајнији светски државници и што ће се на различите начине обележити на свим континентима? Пре сто година 11. новембра 1918, у 5.15 ујутру, представници Немачке потписали су примирје које је остало на снази до формалног завршетка Првог светског рата (до потписивања Версајског мировног уговора). Тиме је практично био завршен Први светски рат, највећи и најсуровији војни сукоб који је свет дотад видео, у којем је погинуло готово 15 милиона људи.

Примирје је потписано усред шуме, у близини француског града Компијења, у вагону маршала Фердинанда Фоша, команданта француских трупа на Западном фронту. Ступило је на снагу истог дана, у 11 часова, а само два минута раније убијен је канадски војник Џорџ Лоренс Прајс, који се сматра последњом жртвом Првог светског рата. Примирје су с немачке стране потписали Матијас Ерцбергер (који је због тога касније означен као „издајник” и убијен у атентату 1921) и официри, генерал Фон Винтерфелд и капетан Фанселов.

Услови су за Немачку били прилично неповољни, па су београдски дневни листови објавили да они подразумевају следеће: „Евакуација Белгије, Луксембурга, Алзаса и Лорене, као и евакуација леве обале Рајне с мостобранима код Мајнца, Кобленца и Келна, која се до краја има извршити у року од 35 дана. Повлачење немачких трупа из Русије, Румуније и осталих земаља. Напуштање Брестлитовског и Букурештанског уговора. Враћање свих савезничких заробљеника, без реципроцитета. Предаја свих подморница. Предаја 2.500 топова тешког калибра, 30.000 митраљеза, 2.000 аероплана, 5.000 аутомобила, 500 локомотива, 150.0000 вагона...” Примирје је потписано на 36 дана, с тим што се могло продужити на неодређено време, што је касније и учињено.

Како се, међутим, дошло до тога да Немачка потпише примирје које је значило њен пораз и крај Великога рата? Судбина Првог светског рата практично је била одлучена још два месеца раније, приликом пробоја Солунског фронта, а највеће заслуге за то припадају српској војсци. Подсетимо, пробој чија је стогодишњица недавно обележена, почео је 14. септембра 1918, артиљеријском паљбом из свих оруђа. После огорчених, петодневних борби фронт је пробијен, а српска војска сталним јуришањем на непријатеља кренула је у ослобођене отаџбине. У земљама које су чиниле блок Централних сила још пре пробоја фронта владало је велико незадовољство и дефетизам јер су оне биле исцрпљене и налазиле се у стратешки неповољном положају који је наговештавао скори пораз. Зато је, после пробоја фронта већ 29. септембра капитулирала Бугарска, а једини захтев бугарске стране приликом склапања примирја са савезницима био је да се српској војсци не омогући улазак у ту земљу. Османско царство капитулирало је 30. октобра, а Аустроугарска је потписала примирје 3. новембра у дворцу Ђусти код Падове. Већ тада су широм ове „царевине на умору” избијала превирања и револуције које су наговештавале њен скори распад. Немачки цар Вилхелм Други 9. новембра збачен је с власти, после чега је проглашена република, а два дана касније у Компијењу је потписано примирје које је значило и крај Првог светског рата.

Рат је, међутим, формално завршен годину дана касније, на конференцији у Паризу, после које су различитим мировним уговорима дефинисани односи између победника и поражених, а тиме и утврђене нове границе у Европи. Пет година после Сарајевског атентата – 28. јуна 1919. потписан је Версајски мировни уговор, којим су дефинисани односи између Немачке и сила победница. Овим, по Немачку неповољним уговором, она је морала да се одрекне Алзаса, Лорене, али и многих територија на истоку које су ушле у састав нових држава, пре свега Пољске и Чехословачке. Осим тога, Немачка је морала да плати велику ратну одштету и ограничи војску. Овакви услови су у већем делу немачке јавности оцењени као неправедни, што је појединим екстремистима касније дало повода за ревизионизам и тврдње како „немачка војска 1918. није изгубила рат, већ се само погрешним одлукама политичара после склопљеног примирја повукла на утврђене границе”.

Ускоро су уследили и нови мировни уговори – Сенжерменски потписан 10. септембра с Аустријом, Нејски потписан 27. новембра с Бугарском и Тријанонски, који је 4. јуна 1920. потписан између Мађарске и сила Антанте. Тек после склапања ових уговора дефинитивно су потврђене нове границе у Европи. С њене карте нестала су четири велика царства која су постојала вековима – Руско, Немачко, Аустроугарско и Османско, а настале су многе нове државе – Совјетски Савез, Немачка (Република), Аустрија, Мађарска, Чехословачка, Пољска, Краљевина СХС, Финска, Летонија, Литванија и Естонија. Рат је однео око 15 милиона живота и оставио дубоке трагове у економији, политици, међудржавним односима, култури.

Све ово и те како се тицало и Србије, која је од почетка до краја рата била његов активни учесник. Српска војска је, после пробоја Солунског фронта, ослободила целу Србију, а после капитулације Аустроугарске и делове те царевине у којима су живели Срби, Хрвати и Словенци. Тако је Нови Сад ослобођен 9. новембра, а улазак војске у Српску Атину дочекан је с одушевљењем. Тада је Јаша Томић одржао свој чувени говор у којем је рекао: „Ми смо у овом тренутку још сувише очарани. Још питамо себе је ли ово што данас видимо само продужење петстогодишњих снова наших или је већ наступила јава. Јава је и хвала вам што сте испунили давнашње снове Србинове.”

Слично је било и у осталим областима, посебно тамо где је живео српски народ, а војска је у договору са српском владом стизала до свих оних крајева који су били предвиђени да уђу у будућу заједничку државу. Коначно, она је и проглашена 1. децембра 1918. године, када је у Београду објављено стварање Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. Ипак, цена коју је Србија платила била је превелика. Према подацима усвојеним на мировној конференцији у Паризу, Србија је у Првом светском рату изгубила 1.247.435 становника, од чега су 402.435 чинили војници, што је представљало око 27 одсто њене укупне предратне популације. Србија је од свих учесника „Великог рата” процентуално имала највише жртава, а по укупном броју жртава била је одмах иза много већих земаља – Русије, Француске и Немачке, тако да се од последица овог рата демографски није никада опоравила. То је и разлог због којег се 11. новембар увек, а не само када су велике годишњице, мора достојно обележавати.

Коментари10
86f95
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Леон Давидович
Rat je bio zlo koji su izazvale Centralne sile svojim pretenzijama na osvajanje tuđih teritorija. Antanta ih je na kraju uspela pobediti, a onda je poraženi kao i uvek u istoriji morala snositi i posledice. To je do tada bio rat najvećih razmera u Evropi, ali i pre toga Evropa je imala brojne ratove i uvek su se završavali na isti način mirovnim sporazumima kada su i određivane nove granice država. Tako su i u Versaju određene nove granice. Prvi svetski rat bio je samo prvo poluvreme rata koji je nastavqensa Drugim svetskim ratom i izazvao još veću katastrofu.
Дечак
Врло добар, комплетан и прегледан чланак аутора г. Гајића. Хвала Политици !
Dejan
Važno da je predsednica Hrvatske u prvom redu, na nekoliko mesta od Makrona. Izgleda po zasluzi -Hrvati su ,,strašno'' stradali u borbama na strani Austro-ugarske.
Рус Михаил
Русија фактички, без обзира на свој допринос победи у Великом рату, није се нашла 1918. године међу победницима. Нећу понављати овде због којих разлога, који су познати свима, који се интересују догађајима од пре 100 година. Хоћу само да се захвалим свим Србима који и данас одају пошту својој руској браћи, стављајући цвеће на Меморијалу Руске славе на Новом гробљу Београда, испред величанственог споменика Императору Николају II и 2 000 000 руских ратника Великог рата, подигнутог 1935. године, као и испред велелепног споменика Руском цару Николају Другом, подигнутог 2014. године у најужем центру Београда. ВЈЕЧНАЈА ПАМЈАТ РУСКИМ И СРПСКИМ РАТНИЦИМА ВЕЛИКОГ РАТА!
Raca Milosavljevic
... danas vidimo koliko malo znamo o tome sta je bilo,sta mu je prethodilo,zasto smo platili toliku cenu u Velikom ratu ... koliko dugo se skriva istina o svemu tome i da smo u drugom svetskom ratu koji je bio samo nastavak prvog opet krvavo platili veliku cenu,a treci deo tih zabluda smo najvise platili bombardovanjem 1999-te ... sve je doslo sa danasnjeg toliko vrlog demokratskog zapada ...

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

logo

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља