понедељак, 10.12.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:37

Челебоновићев слух за боју

Први пут након четири деценије ретроспективни пројекат Галерије САНУ и Галерије Рима пред светло јавности износи ново читање богатог опуса овог сликара
Аутор: Милица Димитријевићнедеља, 11.11.2018. у 21:54
Мртва природа с наранџама, 1951.

Лична и професионална историја Марка Челебоновића имала је три просторна и друштвена епицентра ‒ Београд, Париз и Сен Тропе, пише историчарка уметности Невена Мартиновић. Управо је број три у вези и са изложбама које су пред публиком у Београду (Галерија САНУ до 30. јануара и Галерија Рима до половине јануара) и Крагујевцу (Галерија Рима до 13. децембра) – све три посвећене су ствараоцу чијим именом почиње овај текст. Иако наведене поставке не баштине те епицентре ни у поменутом редоследу, а ни по опцији груписања дела која су у њима створена, оне нуде нешто још боље. На посебан начин пружају синкретистички, али и умешно секвенциран поглед на стваралачки опус овог сликара, предавача и академика, једног од оних који су обележили нашу уметничку историју, ученика чувеног Антоана Бурдела, који је свој једини атеље наследио у Паризу од друга два великана, Александра Архипенка и Алберта Ђакометија.

Будући да је реч о великом ретроспективном пројекту, разуђеном у два града и три простора, у којем учествују четири ауторке (др Лидија Мереник, др Ана Богдановић, Невена Мартиновић и Софија Миленковић), једини начин да посетиоци на најбољи начин доживе Челебоновића јесте тај да одвоје време и посете сва три места. Вреди труда јер је последња изложба његових радова сличног карактера одржана у Београду давне 1977. Посебно је важно да ремек-дела која могу да се виде долазе из Народног музеја, Музеја савремене уметности Београд, Уметничке збирке САНУ, Галерије Дома војске у Београду, Спомен-збирке Павла Бељанског у Новом Саду и Народног музеја у Краљеву, док су ту и капитална остварења из породичне заоставштине и приватних колекција. Многа нису виђена никада.

Свеобухватан преглед у Галерији САНУ

У простору који је за ову прилику посебно физички сегментиран, налазе се радови из свих раздобља уметниковог стваралаштва – од слика из средине двадесетих година 20. века, затим препознатљивих мастержанрова из тридесетих, преко послератних у којима је кулминирао Челебоновићев „апсолутни слух за боју”, до оних насталих у последњој деценији његовог живота. Средиште припада делима из четврте деценије, захваљујући којима је сврстан у најзначајније сликаре српског међуратног модернизма и тај део идејно је заснован на студији др Ане Богдановић, за коју је ауторка добила Награду „Лазар Трифуновић”. Један мини-сегмент чини „изложба унутар изложбе”, чији је аутор др Лидија Мереник, а то су Челебоновићеви аутопортрети који су премијерно сада изложени као целина и којима почиње изложба. Други је посвећен зениту, такозваним „белим сликама”, којима се у засебној просторији окончава поставка, за њих Невена Мартиновић сматра да представљају „потпуно прочишћен простор сликаревог духа”.

Рани период у Галерији Рима у Београду

Софија Миленковић, млада историчарка уметности, којој је недавно додељена и Награда Спомен-збирке Павла Бељанског за мастер рад посвећен Челебоновићевом стваралаштву, представља нов поглед на његова дела из двадесетих година 20. века – на оба галеријска нивоа пред публиком су слике и цртежи настали између 1923. и 1930. године.

– Ово је и најслабије истражен период, тада је Челебоновић вајање заменио сликарством, тек почињући да се служи бојама које је узимао од своје супруге Френи. У овом добу дешава се и прва велика промена у његовој поетици, почиње да слика оно што поставља и види испред штафелаја, а што ће прожимати и остатак његовог рада – каже за наш лист Невена Мартиновић.

Циклус „Калуђерице” у Галерији Рима у Крагујевцу

Челебоновићеве слике и пастели са мотивом калуђерица, настале у Паризу, између 1966. и 1967, заузимају важно место у његовом опусу. Невена Мартиновић одлучила је да им посвети посебну пажњу, а љубитељи уметности видеће и изузетну слику „У медитацији” која се чува у колекцији Народног музеја у Крагујевцу.

– Бројчано мали циклус важан је за другу промену у његовом ауторском приступу, до које долази у позном периоду, тада први пут престаје да слика пред призором, калуђерице му не позирају, већ ради по сећању. На неким делима оне се претварају у расцветане форме које нису у великој вези са њиховим фигурама, заправо су део његовог унутрашњег света, што ће бити пресудно за улазак у последње стваралачко раздобље – закључује наша саговорница.

Од рођења у Београду до смрти у Сен Тропеу

Марко Челебоновић, фотографија из педесетих година (Фото Породична архива)

Рођен је 1902. у Београду. Школовао се у Швајцарској, студирао право и политичку економију у Оксфорду, крајем 1921. у Паризу наставља студије права на Сорбони и дипломира 1922. године. Паралелно похађа вајарски курс код Бурдела на Академији Гранд Шомијер. Од 1923. бави се сликарством. Први пут јавно излаже 1925. на Тиљеријском салону, прву самосталну изложбу приређује у Паризу 1926. у Галерији Кампањ Премијер. Премијерно самостално излази пред београдску публику 1937. у Уметничком павиљону „Цвијета Зузорић”. У Сен Тропе одлази 1925. године са породицом, ту ће провести, са паузама, и највећи део живота. Током Другог светског рата прикључује се француском Покрету отпора, постаје члан тамошње Комунистичке партије, а потом као командант Маварске бригаде 1944. учествује у ослобођењу Јужне Француске. Ратне активности завршава као југословенски официр за везу при савезничком штабу генерала Ајзенхауера. Од 1947. до 1959. предаје на Академији ликовних уметности у Београду, у међувремену био је саветник при нашој амбасади у Паризу. Учествује на бројним групним изложбама у земљи и иностранству. Изабран је за редовног члана САНУ 1968, добитник је бројних признања. Члан група „Облик”, „Дванаесторица” и „Самостални”. У Сен Тропе се враћа 1960, где и умире 1986. године.


Коментари1
cf312
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Siki
Izvrsna izlozba jednog od najboljih evropskih slikara.Na ponos Srbije

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља