среда, 12.12.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:12
СКАНДАЛ У ФРАНЦУСКОЈ НА ОБЕЛЕЖАВАЊУ СТО ГОДИНА ОД ЗАВРШЕТКА ПРВОГ СВЕТСКОГ РАТА

Коме звона звоне

Аутор: Мирослав Лазанскинедеља, 11.11.2018. у 23:59
(Фото Бета/АП)

Париз, 11. новембар 2018. Једанаест је сати. Пре тачно 100 година огласила су се звона са цркве Нотр Дам, означивши примирје којим је завршен Први светски рат. У њему је Србија изгубила око 30 одсто предратног становништва. Материјална штета износила је око шест милијарди златних франака, што је тада била половина националног богатства Србије.

Српски народ био је прва жртва Првог светског рата, он је у новембру 1918. године први и ослободио све своје територије. А крај рата дошао је неочекивано и за снаге Антанте и за централне силе. И једни и други предвиђали су у јесен 1918. још најмање годину дана ратовања. Пишући о крају рата, немачки генерал Лудендорф је нагласио како „није могао да преживи страшније часове од догађаја који су се одиграли на бугарском фронту, почев од 15. септембра, који су запечатили судбину централних сила”. Други немачки генерал, Хинденбург, написао је: „Ценио сам, средином августа 1918. године, да још није дошао тренутак да се посумња у задовољавајући исход рата, јер крајем септембра наш западни фронт још није био пробијен. Он је био уздрман, али се није срушио. Међутим, направила се велика бреша на борбеном фронту централних сила код Бугара.”

Да, Бугарска се срушила и то је био почетак дефинитивног пораза централних сила. Када је после тог рата специјална комисија Рајхстага истраживала узроке војног слома Немачке 1918. године, утврдила је да је рат у војном смислу био изгубљен пробојем Солунског фронта. Јуришом Српске војске поражена је и из рата избачена Бугарска, затим је дошао слом Аустроугарске и Немци су били присиљени на одступање и на Западном фронту. Обавештен да су Бугари у Солуну потписали примирје, немачки цар Вилхелм Други упутио је телеграм бугарском краљу Фердинанду: „62.000 Срба одлучило је исход рата. Срамота.”

Великим победама на Солунском фронту Српска војска је скратила време трајања Првог светског рата за најмање месец дана. Својом крвљу Срби су уштедели нове жртве савезника на западном фронту. А што се тиче Француза с њима је било доста неслагања око Балканске офанзиве, распореда снага на Солунском фронту, командовања и логистике. Американац Роберт Лесинг је написао: „Треба стално имати у виду да је заједнички непријатељ прво напао Србију и да је она крвљу натопила сваку стопу своје јуначке отаџбине. Када се буде писала историја овог рата, најславнији одељак те историје носиће назив: Србија.”

Службена Француска се прославом јубилеја 100 година од примирја у Првом светском рату огрешила о Србију. То што смо видели у Паризу, заправо, јесте нечувен политичко-дипломатски скандал према Србији. Распоред седења високих гостију, где су у првом реду били и неки чије државе 1918. године нису ни постојале, а у другом реду неки који су на оптужницама Интерпола, читање писама које су војници слали кућама, а нигде ниједног писма српског војника?

Застава Косова у цркви Нотр Дам, дакле, није била тамо случајно. Високе званице сврстане су по редоследу седења у савезнике у НАТО-у и оне друге. Наравно, не и савезници из Првог светског рата. Можда је то било управо у складу с иначе смушеним говором председника Француске, у којем осим благе алузије на америчку жељу за изузетношћу, заправо, и не знате коме је упућен: мртвима, живима, сотони, богу, силама зла, вечитом добру, исламистима, гејевима, националистима, патриотама, Новој Каледонији, Сирији...

Пре само неколико година, после терористичког напада на редакцију листа „Шарли Ебдо”, палата „Албанија” у центру Београда била је осветљена у бојама француске националне заставе, као и мостови на Сави. Утркивали смо се у изјавама саучешћа француској амбасади. Једна је београдска редакција и групно позирала у мајицама с натписом: „Ја сам Шарли”.

Француска из 1918. није Француска из 2018. Париз, 11. новембар 2018. године, 11 сати и звона са цркве Нотр Дам. Огроман број војника и цивила изгубила је Србија у Првом светском рату. Што би рекао Хемингвеј: „Коме звона звоне.” У Паризу? Неосетљивост Француза представља одраз њихове свести.

Србија треба да се окане прошлих митова који нису издржали тест времена, Србија има само два савезника: свој народ и своју војску...


Коментари161
a851f
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

džegodin siti
Ostaje nam da na sva usta govorimo i pišemo o skandalu i o tome kako bi mi organizovali ovu manifestaciju:svima prema zasluzi i stradanju u ratu i to je jedino pravilno gledanje na stvari.Ko je kome sadašnji i budući saveznik,nije relevantno za ovakav trenutak obeležavanja događaja.
КО ЈЕ РАЗМЕШТАО НАШЕ ВОЈСКОВОЂЕ?
Ко је размештао нашу војску и наше војсковође по најстрашнијим бојиштима Првог светског рата? Нико. Били су тамо где је требало бранити народ и земљу. И ми сад дозвољавамо да после голготе у којој је трећина народа страдала, неки Макрон размешта представнике наше херојске и мученичке земље по трибинама иза шиптарских мафијаша. Надајмо се да ће ово бити коначно отрежњења да више никада наши представници не оду у Париз за 11. новембар.
W.
Na svu srecu neko je i uradio nesto a ne samo da je komentarisao ili beskicmenjacki zahvaljivao na licemernom izvinjenju, crnom bojom je precrtan tekst na "spomeniku zahvalnosti francuskoj". Nije puno ali za pocetak dovoljno.
Marinos
Evo koliko je iznosilo tkz. prijateljstvo Francuske prema Srbima. Na nespremnost jugoslovenske vlade da plati tu sumu, Francuzi su počeli da odlažu i izbegavaju potpisivanje ugovora o prijateljstvu dve zemlje. I ne samo to, diplomate iz Pariza na svakom koraku pravile su raznorazne smetnje u njenim kontaktima sa drugim zemljama. SUOČENA sa ovakvim stanjem stvari, Vlada Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca, prihvata da isplati Francuzima traženu sumu, ali ne zlatu, već u devalviranim francima, što je predstavljalo šestinu “ukupnog ratnog duga”. “Galskim petlovima” nije padalo da pamet da prihvate ovu varijantu i nastavili su da otežavaju bilo kakvu saradnju na relaciji Beograd-Pariz. Posle četiri godine “zamrznutog konflikta”, krajem decembra 1925. godine, Francuzi izlaze sa novim predlogom - da Jugoslavija plati jednu manju sumu, odnosno, prvobitnu umanjenu za hiljadu miliona franaka (od 1.162,5 miliona franaka).
Константин Бодин
Податак је из које литературе?
Препоручујем 5
Драгутин М.
Изгледа да је време "другова и другарица" веома утицало, да Срби забораве да су, од Светога Саве кренули путем служења Богу а не људима. Кога људи хвале примили су плату своју од њих. Хвала на објави коментара!
Aleksandar
Bilo je srba i pre Svetog Save. Pre Stefana Nemanje, Srbijom su vladale tri dinastije: Svevladovići (od 490. do 641. godine), Svetimirovići (od 641. do 794. godine) i Oštrivojevići (od 724. do 1171. godine). Tako su zapisali mlečani. Nije ni čudo što nam ide ovako kada brzo zaboravljamo prošlost.
Препоручујем 4

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља