Опет се прича о времену и чују питања „зашто је јесен тако топла и сува”, „откуд овако чудно топло време”? Некима прија, неки би да новембарски дани буду хладнији. Ипак, метеоролози су меродавни да говоре „шта се то догађа с временом”, а још и више о томе „шта ће се тек догађати” и да ли је дуга топла јесен уобичајена за наше поднебље.

Горан Пејановић, помоћник директора Центра за климатске промене РХМЗ, на ово питање одговара тврдњом да је у Србији топлије због последица глобалног загревања Земље. Бранко Бијелић, искусни метеоролог дугорочне прогнозе РХМЗ, сматра топлу јесен код нас честом и очекиваном појавом наводећи чињеницу да се последњих тридесет година глобално бележи благи тренд пораста температуре. Ову топлу јесен објашњава метеоролошким феноменом, који је такође добро познат метеоролошкој науци.

– Чести продори хладног таласа са запада преко Медитерана ка северној Африци условљавају јачање и одржавање термобаричког гребена изнад Балкана и југоисточне Европе. То се управо дешава, а сви који су се нашли у термобаричком гребену, баш као Србија, имају већ два месеца топло и суво јесење време, које је у октобру личило на лето. Истовремено, у окружењу, посебно Италији, догађају се праве временске катастрофе – подсећа Бијелић.

– Топла јесен је уобичајена у нашем поднебљу, а било је топлијих у прошлости – додаје Недељко Тодоровић, метеоролог РХМЗС. Наводи да је било и топлијих почетака јесени и оцењује да смо далеко од апсолутних дневних максимума. Апсолутни рекорд за октобар је 34,7 степени, а измерен  је 2. 10. 1932, док је 27. дана овогодишњег октобра највиша температура била 26,5 степени. У новембру је апсолутни рекорд 29,3 степена из 1926, а ове године достигли смо тек 26,2 степена, и то је забележено 1. 11. 2018.

Према историјским подацима, овакве временске прилике већ су више пута забележене. Документи јасно показују да је таквих временских епизода било и пре стотинак година, рекао је метеоролог. Додао је да ће наредних деценија уследити благи пад средњих летњих и годишњих температура, што не може да се карактерише климатским променама, већ суштином времена: променљивошћу.

Горан Пејановић каже да је на делу глобално загревање планете, а у  Србији се интензивније осећају његове последице. Средња годишња температура Београда је виша за 1,5 степени него у периоду 1961–1990, што је праћено све изразитијим топлотним таласима па од 10 најтоплијих година осам је забележено од 2000. године, наводи он. Пејановић даље каже да температура и последично повећано испаравање доводи до интензивнијих падавина, па отуда бројне поплаве у свету и код нас. Ако погледамо само ову годину, имали смо благу и топлу зиму, најтоплије пролеће до сада. Срећом, лето је било топло, кишовито, али и веома спарно. Уследила су два топлотна таласа у октобру, а један од њих се наставља и у новембру. Генерално број, трајање и интензитет хладних таласа се смањује. У последњих 18 зимских месеци имали само два изразито хладна – фебруар 2012. и јануар 2017. што је смањење за 50 процената.

Пејановић наглашава да ови ређи хладни периоди могу да донесу и веће проблема друштву, јер се људи навикавају на топлије климатске услове.