недеља, 15.09.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 16:26
ПРЕКО ПУНЕ ЛИНИЈЕ

Велики Ниш у Великом рату

Варош на Нишави била је ратна престоница, ту су донете важне одлуке о формирању нове државе, а био је то и први град који је српска војска ослободила након пробоја Солунског фронта
Аутор: Тома Тодоровићпонедељак, 12.11.2018. у 18:25
(Фотографије „Јужне вести”)

Ниш – Веома значајна збивања у Нишу између 1914. и 1918. године, везана за почетак и завршетак Првог светског рата, никада се не смеју заборавити, истакао је недавно градоначелник Ниша Дарко Булатовић. У данима када се широм света обележава век од завршетка Великог рата, с поносом је подсетио да Ниш има посебно место у историји.

Пре само нешто више од једног века, одмах после 28. јуна 1914. године и Сарајевског атентата, српски државни врх је 25. јула наредио евакуацију становника Београда и пребацио владу у Ниш, који је тако постао ратна престоница Србије. А само неколико дана у град је стигао телеграм којим је Аустроугарска објавила рат Србији.

Од самог почетка прве ратне године у згради Официрског дома у Нишу непрестано је скоро годину и по дана заседала Народна скупштина Србије. У Официрском дому је 7. децембра 1914. донета Нишка декларација у којој су образложени циљеви ослободилачког рата и најављено уједињење Јужних Словена – Срба, Хрвата и Словенаца у једну државу. Због тога се Ниш назива и родним местом Југославије. До октобра 1915. у згради Официрског дома, поред Нишке декларације, донето је још много значајних одлука. Ту је 6. маја 1915. године одржан и Југословенски конгрес на коме је усвојена Нишка резолуција, којом је наглашена борба балканских народа за ослобођење и уједињење и изражен став против Лондонског уговора, којим се Италији уступа део јадранске обале.

Ослободиоци окићени цвећем улазе у Ниш

После година страдања, и одмах после пробоја Солунског фронта, Ниш је био први град који је Српска војска, на челу с војводом Петром Бојовићем, ослободила тачно месец дана пре потписивања примирја у Првом светском рату.

Из овог периода остало је велико војно гробље, на Делијском вису, где су сахрањивани српски војници из балканских и Првог светског рата. Не сме се заборавити да на њему почивају и немачки војници погинули у Великом рату. На издвојеном делу је војно гробље Британског комонвелата, где су сахрањени британски војници погинули у Првом светском рату. Читав садашњи комплекс Нишлије знају као Француско гробље, због француских војника чији су посмртни остаци на истом војничком гробљу.

Посебно је градоначелник Булатовић нагласио да је и наш симбол примирја у Првом светском рату – цвет наталијина рамонда – 1884. године баш у околини Ниша пронашао доктор Сава Петровић, дворски лекар краља Милана Обреновића, који је цвету и дао име по супрузи тог српског суверена. Све ово је само део аргумената за тврдњу да су српска и историја Ниша, нераскидиво повезане и да се никада не смеју заборавити. Тиме се Нишлије могу и морају увек поносити.


Коментари7
3b81e
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Mile
Jelte g.Tomo zasto ,uzgred, ne pomenuste prevrtanje kostiju poginulih i umrlih buldozerima prilkom izgradnje vojnih stanova na tom podrucju pre tridesetak godina.Tadasnje komuniste srpske kosti nisu mnogo tangirale kada su ih,kao kamenje,sa zemljom tovarili i odnosili na drugo mesto.Medju tim ljudima iz tog perioda ima dosta u sadasnjem SNS-u,SPS-u i dr.ali sada su oni borci za otadzbinu.
Dragiša Ljubenović
Srpska vojska je pre Niša oslobodila više gradova(Bitolj,Prilep, Tetovo,Štip,Skoplje,Kumanovo,Bujanovac,Vranje,Leskovac,Prokuplje),pa tek onda Niš. Inače,kad je o znamenju reč,mora se znati,da postoje dva varijeteta ove biljke:Ramonda serbica,koju je otkrio Jovan Cvijić i Ramonda Nataliae koju je otkri0 doktor kralja Milana,koji se naročito divio kraljici Nataliji,pa je cvet nazvao po njoj. Oni se vrlo malo razlikuju i često rastu uporedo. Za simbol vaskrsnuća srpske vojske je uzeta Ramonda serbica(Srpska Ramonda),što je i logično,zar ne,jer tako ima punu i pravu simboliku. I u svetu je poznata kao Srpski feniks cvet. Znači vaš dopisnik iz Niša greši, kao i mnogi po Srbiji u vezi sa ovom temom.
nišlija
Šta bi mi bez Darka?
Dusan T
Nislije Bitolj je oslobodjen dve godine pre Nisa, a i da nije ima dosta Srbije od Kajmakcalana do Nisa.
Šumadinac pali topa!
Stvarno ne znam šta je autor teksta hteo da kaže.
Препоручујем 4
Ivan Vujisic
Natalijina ramonda je biljka koja ima posebnu simboliku - kada se potpuno osuši, ako se naknadno pažljivo zaliva, može ponovo oživeti. Zato je ova biljka simbol oživljavanja Srba i Srbije nakon prelaska preko albanskih planina.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља