недеља, 17.02.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:04

Санџак између Анкаре и Тиране

Нова америчка администрација спремна је да коригује становиште по којем Србија представља вечитог антагонисту у регији, док у Лондону многи и даље мисле да је свака српска држава исувише велика, сматра историчар Немања Старовић
Аутор: Биљана Баковићпонедељак, 12.11.2018. у 20:58
Енис Имамовић (Фо­то С. Жупљанин) / Ледион Крисафи (Фо­то лич­на ар­хи­ва) / Немања Старовић (Фо­то лич­на ар­хи­ва)

Било да је реч о парламентарним или председничким изборима, било о „малим” локалним, а ево сада и о изборима за националне савете националних мањина, они у бошњачком корпусу Србије никада не прођу глатко и без нечије љутње. И скоро увек се одразе на комплетну политичку сцену Србије. А, готово по правилу, кривац за то тражи се у спољном фактору јер, изгледа, увек је некоме у интересу – нестабилна Србија. Или, како каже историчар Немања Старовић, Балкан одувек представља игралиште великих сила, чији су планови по правилу дугорочни, а политике мултивекторске. Зато, како додаје, није увек лако уочити ширу стратегију иза наизглед контрадикторних потеза.

Раније се често с подозрењем гледало према Вашингтону, Анкари или Сарајеву, а овог пута, према незваничним медијским изворима, највише се сумњиче Тирана и Приштина. Лидер Странке правде и помирења Муамер Зукорлић, који тврди да његов политички конкурент Сулејман Угљанин има „менторе” са стране „који му врло јасно говоре када у коју брзину да убаци и шта је следеће”, не искључује могућност да су они и из ова два албанска центра, али... „Приштина и Албанија могу бити проточни бојлер у уигравању поступака, али мислим да су снажнији, важнији, значајнији фактори заинтересовани за Балкан, за Санџак као чвориште Балкана”, рекао је прошле недеље.

У Угљаниновој Странци демократске акције Санџака, наравно, не слажу се са Зукорлићевим наводима. Потпредседник СДА и народни посланик Енис Имамовић каже да Зукорлић већ неколико дана „покушава да каже нешто таквим изјавама”, али види, како додаје, да и он сам зна „да су то толике глупости, да није у стању да их артикулише у конкретну реченицу с било каквим доказима”. У изјави за „Политику” Имамовић истиче да Зукорлић, „као губитник избора за Бошњачко национално веће, зна да је управо Угљанин и даље једини легитимни саговорник који у име Бошњака може да разговара са свим домаћим и међународним институцијама и зато покушава да га дискредитује на све могуће начине”.

„Он се толико изгубио у оптужбама да више не зна шта говори за Сулејмана Угљанина, час да ради за једну службу, тргује оружјем, па да ради за другу, трећу службу, сигуран сам да ће сутра бити нека десета. Угљанин је слободан човек, а Зукорлић то није зато што се налази у Вучићевом и Шешељевом џепу. Лично мислим и да завиди Угљанину, јер има на много чему”, каже Имамовић.

Све би било једноставније, чини се, да је на изборима за националне савете 4. новембра једна бошњачка изборна листа освојила апсолутну већину. То што је листа „Вакат је” са осам мандата постала језичак на ваги, задало је главобоље и Расиму Љајићу, који је подржао ову листу. „Вакат је” има предизборни споразум о сарадњи с Угљаниновом листом „Самоопредељење” (14 мандата) која, не случајно, има исто име као радикални политички покрет Аљбина Куртија с Косова и Метохије. Зукорлић, чија је листа „Матица бошњачка” освојила 13 мандата, у предизборној кампањи доводио је Љајића у вези са плантажама психоактивних супстанци, а сада је већ спреман, под одређеним условима, да разговара о коалицији с њим. Љајић, опет, одговара да би му гласачи лакше опростили коалицију са Бин Ладеном, али му део политичке сцене, па ни неки коалициони партнери, изгледа, не би опростили коалицију с Угљанином.

У овом замешатељству, очигледно, онима који држе шибице није тешко да запале ватру, само ако пожеле. Немања Старовић оцењује да би понајвише интереса за дестабилизацију прилика у Рашко-полимској области имао албански фактор, „који то ни не крије, и који је савезника нашао у Сулејману Угљанину”. „Таквим визијама се тзв. Санџак сагледава као део ширег албанског простора, но на њихову жалост, упркос агресивним наступима самог Угљанина, релативно мали број Бошњака у Србији је спреман да се изједначи с Албанцима на идентитетском плану или да подржи припајање свог завичаја некаквом ’великом Косову’”, каже Старовић за „Политику”. Ситуација у овом делу Србије ипак није посебно драматична, сматра он, јер, између осталог, Угљанин нема политичку тежину којом би се могла дестабилизовати наша држава, а и унутар самог бошњачког корпуса, додаје, сваким даном јачају друге политичке снаге које се оштро супротстављају Угљанину и његовој проалбанској политици.

Др Ледион Крисафи, истраживач у албанском Институту за међународне студије из Тиране, тврди да Албанија нема никакав утицај у Санџаку, да никада није показала никакво интересовање ни за Бошњаке ни за Албанце у тој области, као и да Косово такође има друге приоритете што се тиче спољне политике. „Албанија због константног унутрашњег политичког конфликта и економске слабости нема могућности да утиче ни у Санџаку ни међу Албанцима у Македонији. Једина земља која има велики утицај међу муслиманима на Балкану, на Косову, у Албанији, Македонији, и такође у Санџаку, утицај који се последњих година још и повећао, јесте Турска, која је и највећа економска сила у овом делу света”, оцењује овај саговорник „Политике”.

Крисафи наводи да у албанским историјским књигама пише да је пре сто година у Санџаку живело много Албанаца и да се сматрао делом албанске територије на Балкану, али се после Првог балканског рата, када је Санџак постао део Србије и после тога део Југославије, није много причало о тамошњим Албанцима и лагано је почео процес „бошњакизације” међу Албанцима. „У Санџаку има много људи који још причају албански и знају да су Албанци иако се изјашњавају као Бошњаци, али за Албанију официјелно албанска мањина у Србији јесте само у Прешевској долини”, истиче Крисафи.

Анализирајући суштинске интересе великих сила у нашем региону, Старовић оцењује да азијске и евроазијске силе немају посебних мотива за дестабилизацијом прилика код нас, да читав „глобални југ” нема капацитете за тако нешто, а да је централноевропски фактор исувише економски инволвиран у регији да би му било каква ескалација могла погодовати. „Преостаје, дакле, оно што називамо евроатлантским ареалом, који је свакако дубоко уплетен у збивања на овим просторима у последње три деценије, с тим да ми се чини како у последње време примат у непријатељском деловању према Србији од Вашингтона преузима Лондон. Нова америчка администрација је очигледно спремна да коригује становиште по којем Србија представља вечитог антагонисту у регији, док у Лондону многи и даље сматрају како је свака српска држава исувише велика да би се обезбедио по њима идеални баланс снага на Балкану”, истиче овај историчар из Новог Сада.

Говорећи о Турској, која је одувек сматрана заштитницом балканских народа који баштине османско наслеђе, пре свега Бошњака и Албанаца, Старовић оцењује да је комбинација више фактора, међу којима су и снажан економски раст и нарушавања стратешких односа са САД, довела до темељних промена у турској политици на Балкану. „Турци на читаву регију гледају као на стратешки важан простор на којем ће дугорочно пројектовати свој утицај, пре свега кроз економију, инвестиције, трговинску и културну размену. У том смислу, они препознају Србију као кључну државу региона коју је немогуће заобићи, те последњих година видно појачавају инвестиције у нашу земљу, што чак изазива подозрење њихових традиционалних савезница”, указује он.

Зукорлић му даје за право, изјављујући прошле недеље за једну сарајевску телевизију да Анкара Босни шаље пољупце, а Србији паре. Старовић указује и на лични однос поверења између двојице председника, Александра Вучића и Реџепа Таипа Ердогана па, узевши све у обзир, сматра да Турска овога пута не стоји иза покушаја дестабилизације на простору Рашко-полимске области, ма колико се чак и неки протагонисти тих процеса позивали на њу. И лидер ЈС Драган Марковић Палма, рецимо, толико се узда у ту земљу да очекује да ће Ердоган „смирити” Угљанина.


Коментари9
fd874
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Beogradjanin Schwabenländle
Госпођо Баковић, овај наслов је срамота и увреда за сваког Србина без обзира да ли националиста или " само " патриота ! Даље нисам хтео да читам.
marko
Такође, видео само наслов. Стварно је невероватна ова кампања, и неко изгледа опасну лову улаже чим нас сваки дан све нови и нови ликови бомбардују са разним као факторима. Сад вивимо и фактор Тирана. Еј бре, ко још при здравој памети може да се боји Тиране. Очигледно се иде на класично плашење већ уплашеног народа и смишљају се разне будалаштине. Кад смо већ код те Анкаре, њихови проблеми су више него огромни. Земља која има рат са већине својих страна. Учествују у Сирији, ратују са Курдима свуда чак у три државе, имају на граници деценијски сукоб Грузије и Јерменије, са УСА захладнели односе, са Русима ни тамо ни овамо, са Израелом проблеми, са Египтом до скоро драма која још траје, и да не бројим ситне ствари као хапшења унутра, па онда огромну корупцију која је довела до бекства преседниковог сина, па пуч за који се не зна шта је. И ми сад овде због једног текста треба да се бојимо некакве Анкаре па још и Тиране.
Препоручујем 1
Ivan Ivanovic
Zamolio bih redakciju politike da ako moze pocne da koristi termin Raska oblast. Unapred zahvalan!
Enis
SANĐAK. A ne raška.
Препоручујем 0
милутин
Стално нас замајавају том причом о великим силама, као да смо овима ми најважнија ствар на свету. Не види се зашто би Срби имали посебног проблема да у 20. веку колико-толико нормално реше своје национално питање, само да су у Београду, према коме су сви још откад окренути, имали своју националну елиту. Уместо тога била је ту србохрватска, да би после окупације 44-те примат постепено преузела србоцрногорска, па и црногорска елита. Њих се српски народ и српски национални интереси уопште нису тицали. Отуд и онолико сатирање народа 1914-18. и сулуди 27. март и монструозне авнојске границе и црногорско-хрватско Карађорђево.
Stefan Petkovic
Zukorlicu nista ne verovati. Naziv njegove stranke je cinican. Sto se tice Ugljanina g. Nebojsa Covic je objasnio kod g. Marica "Covic o Ugljaninu i "prikljucenju Sandzaka Kosovu" / U Pristini nervoza - DJS - TV Happy 8.11.2018", a sto se tice mesanja Turske u Rasko-polimsku oblast - g. Lazanski "Miroslav LAZANSKI muslimansko pitanje u Srbiji / Stav Srbije"...
Muradin Rebronja
@ Владимир Матић: Господине Владимире Матићу, мислио сам на то да ми Санџаклије вала можемо без Турске, на економском плану. Боље наше фабрике ресторанске хране него њихов текстил. Замајавују апсурдном идејом да Пазарци извозе у Турску мантије (врста мини бурека) те тоне јунећег меса... За те мантије, као када бисте покушавали да продате Ескимима фрижидере. А месо, као трупце а не фини намештај. Ако смо браћа, кесе нам нису сестре. Свеједно, како ми Санџаклије кажемо, усе и у своје кљусе. Права слобода је економска слобода. Економска слобода чак и од најближе родбине, сина од оца, брата од брата, супруге од мужа...А као туристи, Турци су више него добродошли, како у Београду тако и у Новоме Пазару.
Препоручујем 2
Владимир Матић
Мурадин Реброња: Господине Реброња, ми Срби без Турске не можемо ништа !! Ствар је у суштини колико економска толико и духовна. Наиме, под Султаном смо живели много боље него касније под нама самима, и то у књигама све лепо и јасно пише (Ћоровић). Код нас свако на власти пљује на оне пре њега, па тако је Тадић пљувао на Коштуницу, овај на Милошевића, комунисти на Краља, Карађорђевићи на Обреновиће, и све тако ... . А Милош, на кога је он могао пљувати него на Турке, јер он је скидао људима малтене кожу са леђа и требало је људе уверии да је под Турцима било много, много горе. Тако оцрнисмо Турке неправедно и докле год не избацимо ту неправду из срца својих неће нам кренути на боље. Нико не спомиње да је Султан од 1798-е до 1802-ге интензивно наоружавао Србе-Хришћане да би се протерани јаничари-дахије држали ван Србије (беху протерани из Србије код Пазваноглуа из Видина (Пазванџија)). Од 1804-те па све до 1807-ме тукли смо се за повратак Султанове власти, док Карађорђе не преокрену.
Препоручујем 4
Прикажи још одговора

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља