среда, 12.12.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:28
ИСТОЧНА СТРАНА

Русија без граница

Аутор: Слободан Самарџијапонедељак, 12.11.2018. у 23:40
(Фото Бета/АП)

Недавно, током куртоазне посете Владимира Путина једној основној школи у унутрашњости Русије, један од присутних малишана поставио је председнику питање: „Докле сежу границе наше земље?” „Русија нема граница”, одговорио је са смешком први човек највеће државе на свету.

Ма колико све поменуто личило на једну од безброј анегдота које се једноставно роде у несвакодневним околностима, ова о границама ипак говори и нешто више. Наиме, како у интервјуу за руски портал „Спутњик” објашњава Глен Диесен, професор на Високој школи економије Универзитета Западни Сиднеј, „после 500 година упорне борбе да буде призната као европска држава, Русија се нашла у позицији родоначелника велике Евроазије, простора који се преко два континента простире од Лисабона до Владивостока”. Толико о границама.

Још 2010. године Путин је промовисао идеју о заједничком континенталном тржишту на којем би се обртали трилиони евра. Уклапајући све у концепт Евроазије то би, по Диесену, могло да значи и крај света каквог данас познајемо, а који је створен окупљањем дела европских земаља и САД у оно што уобичајено схватамо под кованицом – „Запад”. Објективно, данашње околности у великој мери иду Русији у прилог. Дошло је време када свако „гледање попреко” у међународним релацијама има своју цену. Једнако за онога који се љути, као и за објекат те љутње. На пример, санкције које су САД увеле Русима због „Случаја Скрипаљ”, оптужби за умешаност у америчке председничке изборе 2016. и слично, промашиле су мету и, практично, погодиле европске партнере западног моћника. Такође, америчко-кинески неспоразуми, званично економског карактера, отворили су могућност Русији за стварање нових партнерстава која, до скоро, нису била ни замислива.

Постаје већ фраза истицати да се свет мења, и то све убрзаније. Оно што су за генерације рођене на преласку из 19. у 20, век представљале деценије сада, када смо већ увелико закорачили у 21, мери се месецима. Нове, јаке државе као да су никле преко ноћи. Кина, Индија, Турска, Иран... ни најмање нису спремни да се и даље понашају према матрици која им је наметнута од стране већ поменутог „Запада”, а током векова ропства, понижавања и економског девастирања. Чак се и до скоро моћни Јапан, деценијама лидер Далеког истока, претворио у локалног играча.

Све наведено широм је отворило простор Русији да почне да делује у сопственом интересу. Отуда и све активнија сарадња са државама које, до скоро, као да су биле ван погледа стратега из Москве. Свест да је бизнис оно што покреће свет, а не моћ оружја, створила је климу у којој свако свакоме има шта да понуди. Без претњи и уцена.

Осамдесетих година прошлог века Михаил Горбачов, последњи председник Совјетског Савеза, био је свестан да његова земља мора да постане пуноправан учесник свих европских интеграција. Слично су размишљали и његови руски наследници Борис Јељцин, Владимир Путин, Дмитриј Медведев. Како је време пролазило тако се и сан о истинском пријему Русије у европску породицу све више конкретизовао. Да би на крају постао и једино исправно решење.

Сви покушаји САД да то спрече показали су се као промашај. Сама чињеница да европско братство у не малој мери зависи од руских енергената, али и руског тржишта, била је јача од свих покушаја Вашингтона да зауставе незаустљиво.

Јасно је да ЕУ није спремна да тек тако Америку замени Русијом, али већ и сам знак да јој је доста газда, са које год стране исти били, велики је корак ка проналажењу сопствене самобитности. Русија можда није „држава без граница”, како је то сликовито објаснио Путин, али савремени бизнис ионако не трпи никаква ограничења. Свакако не у значењу које нам је остало још из времена када су због међа падале главе.


Коментари34
044e4
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Zoran
Odlicno. A sad da se vratimo u stranost. Vlast u Srbiji nema aklternativu i ide u EU.
Стефан Петковић
Турска је била та која је поробила друге и економски их девастирала и понизила, цивилизацијски их уназадила, а не обрнуто. Турска је превише добро прошла у 20. веку. Турска је морала да плати минимум Цариградом.
Aleksandar Panda
"Idite i recite svima u vasim zemljama da Rusija zivi.Idite i recite im da sledeci put dodju kao gosti, ukazacemo im cast. Recite im da ako dodju sa macem, nas mac ce ih poseci. Rusija ce biti ovde zauvek i do vecnosti" Reci Aleksandra Nevskog pobedenim vitezovima Nemackog reda posle bitke na Cudskom jezeru 1242.
Dragan Pik-lon
@Pekabela,vi ste u pravu.No Ante Ban misli na nesto sasvim drugo.On ne kritikuje tu ''vasu" korupiranu Srbiju.On podastava Srbe i Ruse.To su,priznacete,sasvim drugi pojmovi.Usput da vam kazem da tu korumpiranu Srbiju je nemoguce pobediti bez cinizma!!!
Dragan Pik-lon
Nema zime.Ako ovaj uciteljicin djak neda oredn ''casti'' nasem ''izvidjacu'' na kisi isti ce mu napraviti glavni srpski grncar!!!

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља