понедељак, 17.12.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 20:29

Крај Великог рата

Аутор: А. К.понедељак, 12.11.2018. у 23:23
Интерактивна изложба у Историјском музеју Србије (Фотографије: Н. Неговановић)

Изложба под називом „Крај Великог рата 1917–1918” представљена је у Историјском музеју Србије и трајаће наредних годину дана. Поставка је део програма обележавања стогодишњице Првог светског рата. Аутори су др Душица Бојић, Небојша Дамњановић, Тијана Јовановић Чешка и др Андреј Вујновић.

Поставку је отворила Маја Гојковић, председница Народне скупштине, која је казала да овом садржајном изложбом одајемо почаст нашим храбрим прецима који су својом муком, страдањем и победом исписали најславније странице српске историје, која нас данас чини најпоноснијим грађанима Европе и света јер смо, не питајући за цену, из највећег сукоба у дотадашњој историји човечанства, борбом епских размера, успели да за своју отаџбину изборимо слободу.

Председница скупштине осврнула се на чињеницу да је Србија изгубила скоро трећину укупног становништва и поднела несразмерно огромну жртву за своју, али и слободу Европе и целог света.

О значају поставке говорила је и др Душица Бојић, директор Историјског музеја Србије, и један од аутора изложбе.

Примена савремених технологија посетиоцима омогућава да остваре интеракцију са експонатима и открију мултимедијалне садржаје који представљају дигиталну надоградњу поставке. Поједини сегменти изложбе могу се посматрати из реконструисаног рова, а кроз друге их води славни форензичар Родолф Арчибалд Рајс оживљен модерним технологијама, који на основу исечака из својих чувених извештаја тумачи одређене догађаје.

У делу посвећеном биткама на Добром пољу, Соколу и Ветернику, где је Солунски фронт пробијен, посетиоци стичу утисак да су и сами део сукоба.

Поред документарних филмова, личних предмета, оружја, одликовања и фотографија које се први пут приказују, изложбену грађу обогаћују и уметничке слике и плакати који су овековечили овај славни период српске прошлости.

У посебној галерији музеја презентоване су две тематске екстензије изложбе „Ђорђе Чарапић Фусек, секретар Канцеларије краљевских ордена – Живот и дело” и „Знамења Првог светског рата из збирке Историјског музеја Србије”.

У првом делу су приказани живот и дело, широј јавности недовољно познатог, првог секретара Канцеларије краљевских ордена, формиране 1917. године на Крфу за потребе награђивања заслужних учесника рата, који су дали животе за ослобођење отаџбине.

Стваралаштво Ђорђа Чарапића је обележило дизајнирање државних симбола – застава, грбова, ордења, повеља, диплома и указа Краљевине СХС, а потом и Краљевине Југославије, али је његова уметничка свестраност долазила до изражаја и у другим пројектима примењене уметности.

У другом делу је изложено готово целокупно знамење из збирке музеја, које се односи на Велики рат. Посетиоци могу да виде знамења предратне Краљевине Србије, Краљевине СХС, као и савезничких и непријатељских земаља.

Концепт изложбе осмислили су Марко Савић и Станислав Сташа Томић, а интерактивне инсталације урадио је Марко Тодоровић. Дизајнери поставке су Саша Ивановић и Изабела Мартинов Томовић.

Поставка је организована под покровитељством Министарства културе, уз подршку банке Интеза.

Вођење кроз поставку почиње од 15. децембра, сваке суботе у 13 сати, и средом у 17 часова.


Коментари3
400bd
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Aleksa
Kako je moguće da je Srbija, sa toliko ogromnim doprinosom, pobedi saveznickih armija, ostala bez drzave nakon rata.
Nebojsa
Upravo tako Petre.
Препоручујем 0
Петар
То је крив тадашњи принц Александар који је уместо успостављања Србије од пре турске инвазије послушао западне масоне и потписао уједињење са поразом.
Препоручујем 3

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља