понедељак, 10.12.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:32

Одлука Хрватске о имовини доказ непријатељске политике према Србији

уторак, 13.11.2018. у 12:36
Мидраг Линта (Фото Танјуг - О.Т)

Одлука хрватског Министарства државне имовине да објави јавни позив којим даје у закуп преосталу имовину српских фирми и институција, један је у низу доказа непријатељске политике Хрватске према Србији, оценио је данас председник Савеза Срба из региона Миодраг Линта.

Линта је у изјави достављеној медијима навео да Хрватска више од 14 година отворено крши Анекс Г Бечког споразума о сукцесији под називом „Приватна стечена права”, у којем је наведено да свим грађанима и правним лицима мора бити призната, заштићена и враћена имовина коју су имали на дан 31. децембра 1990. године у једној од држава бивше СФРЈ.

Додао је да у Анексу Г пише и да ће било какво одузимање имовине учињено након посљедњег дана 1990. године бити ништавно.

Линта је позвао Владу Србије да се обрати Комитету за људска права УН и другим међународним организацијама са захтевом да Хрватска коначно почне да примјењује Анекс Г Бечког споразума о сукцесији.

„Стотине хиљада протераних Срба и других оштећених грађана, као и стотине српских фирми и других институција, не могу више од две деценије да судским путем остваре своја имовинска права у Хрватској”, истиче.

Каже да бројни примери јасно потврђују да у Хрватској постоји етнички мотивисано правосуђе чији је циљ „легализација отимачине српске приватне и јавне имовине”.

„Због тога Хрватска систематски крши и међународно право и сопствени Устав”, наводи Линта и каже да је то зато што према међународном праву и Уставу Хрватске Бечки споразум о сукцесији, као међудржавни споразум који је потврђен у хрватском Сабору марта 2014. године, има јачу правну снагу од домаћих закона, преноси Танјуг.

 

Хрвати  продају и издају српску имовину

Министарство државне имовине Хрватске објавило је пре три дана јавни позив којим даје у закуп одмаралишта и друге некретнина на Јадрану, а на које Србија полаже право према Споразуму о сукцесији - (Анекс Г).

На списку је 15 некретнина, одмаралишта и пратећих објеката на приморју Хрватске, чији су власници предузећа из Србије и Босне и Херцеговине, а у закуп се дају на 30 година.

На листи се налазе некретнине попут бившег одмаралишта „Робне куће Београд”, „Пионир Сомбор”, Хотел „Нови Сад”...

Овај позив уследио је само десетак дана након што је хрватско министарство објавило продају некадашњег војног одмаралишта у Башким Водама, где је као власник у земљишним књигама у Макарској уписано Министарство одбране Србије, правни наследник Министарства одбране СФРЈ, преноси Танјуг.

Истовременно, тада је објављено да се дају у закуп на 30 година још четири објекта чији је власник Србија.

Практично, у питању су примене измена и допуна Закона о управљању државном имовином које је Хрватски сабор усвојио у мају ове године и које ресорном хрватском министарству омогућавају да управља некретнинама и да ставља у функцију и оне некретнине за које нису решени имовинско-правни односи.

И пре него што је усвојен у Сабору, овај закон је изазвао велико незадовољство у Србији и Босни и Херцеговини јер ће то, како је схваћено, у пракси значити да државну имовину правних лица из других република бивше СФРЈ, Хрватска може дати на управљање трећим особама на рок од 30 година.

Председник Удружења „Отета имовина”, у које је укључено 28 фирми међу којима су и неке фирме из БиХ, Зоран Ристић наводи да Хрватска одбија да врати српску имовину, јер је сматра хрватском имовином, будући да су хрватске власти 1992. донеле уредбу по којој је сва српска имовина прешла у власништво Републике Хрватске.

„Они кажу, 'па шта да вам радимо, имали сте право коришћења, а не својине'.

Зато се Удружење обратило Комитету за људска права УН, са захтевом да се испоштују права српских грађана и правних субјекта, будући да је Хрватска вратила имовину словеначким и македонском предузећима.

Очекује да ће најкасније за месец дана бити одржана јавна седница пред Комитетом за људска права у Женеви на којој ће се размотрити представка везана за дискриминацију грађана и правних субјеката из Србије и БиХ у погледу имовине коју поседују у Хрватској.

„Представка се односи на повреду права, односно дискриминацију српских грађана и правних субјеката с обзиром на чињеницу да је Хрватска вратила имовину македонским и словеначким фирмама”, рекао је Ристић.

У Удружењу „Одузета имовина” наводе да оглашавање продаје некретнине у Башким Водама, чији је власник Министарство одбране некадашње СФРЈ, а као правни следбеник уписан у земљишне књиге у Макарској је Министарство одбране Србије, разлог зашто се Удружење обратило УН-у.

Сувласник тог троспратног објекта у Башким Водама са 180 соба и површине 12.500 метара квадратних, је и једна босанска фирма која је својевремено адаптирала тај хотел.

Ристић додаје да ће о томе пружити доказе на јавној седници у Женеви, те да ће образложити представку у име Удружења, преноси Танјуг.

Подсећа да је суд у Стразбуру раније одбио да расправља о тужби српских фирми у вези са повраћајем имовине у Хрватској.

Око 180 фирми, додаје, води поступак и пред хрватским судовима за повраћај имовине српских фирми.

Ристић истиче да се Споразум о сукцесији мора поштовати, а да ће се ако Хрватска одбије да потпише билатерални споразум ићи на арбитражу у Хагу, што предвиђа Споразум о сукцесији.

Анекс Г споразума међу бившим републикама СФРЈ каже да свим грађанима и правним субјектима морају бити враћена права које су имали на дан 31.12.1990. године, а сви уговори склопљени под притисцима и претњама, морају бити проглашени ништавним.

Иако је тај споразум ступио на снагу 2004. године, српска имовина није враћена под „окриље Србије”.

Постоје различите процене о томе колико вреди српска имовина предузећа у Хрватској, а једна од њих каже да је у питању вредност имовине у висини од две милијарде евра.


Коментари22
9fe56
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

sudija
Na kraju ce da propadnu i od njihove lijepe nece ostati nista.
Дечак
Сви чланци Миодрага Линте служе да одрже сукоб Срба и Хрвата и, последично, отежају положај Срба који су остали у Хрватској.
Mate
Linta vrati se i plati komunalnu naknadu pa uživaj.
Зорица Аврамовић
Још један у мору разлога да се Србија запита куда се запутила "без алтернативе". Је ли ово безакоње и бахаћење хрватских власти (поједоше се од комплекса ниже вредности) над Србијом и Србима по законима и демократским начелима Europske unije? Упамет се, Србијо!
Milica M.
Od kompleksa "niže vrednosti"?! Valjda ste mislili od kompleksa ...više vrednosti!
Препоручујем 6
Enio Fiumesse
Sve da vam i "vratimo" imovinu-opet nam morate porez plaćati na nju.Koji će biti 2% godišnje.Ako ne platite-ode na bubanj.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља