среда, 19.12.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 08:31

Због професорке Миле многима се не мили да студирају географију

Неславни рекорд изгледа држи студент који је 27 пута излазио да полаже предмете које предаје проф. Мила Павловић, мада му опасно конкурише и момак са 19 покушаја
Аутор: Катарина Ђорђевићуторак, 13.11.2018. у 14:23
Студентима географије је пут до дипломе тежак, па многи одустају (Фото сајт Београдског универзитета)

Иако четрдесетпетогодишњег Горана Петровића из Косјерића само два испита деле од звања дипломираног географа, овог апсолвента Географског факултета у Београду готово је напустила нада да ће постати академски грађанин. Он је чак 19 пута полагао испит код професорке Миле Павловић и сваки пут је био оборен – без објашњења. Горан је цео живот маштао да ђацима предаје географију, а лекције из земљописа данас даје само својим синовима које одгаја захваљујући музици.

„Заклео сам се да ћу завршити факултет да би својим синовима дао лекцију из упорности, али је професорка Мила Павловић успела да ми убије сваку љубав према географији и професорском позиву. Упозната са чињеницом да ова професорка некритички обара велики број студената, управа Географског факултета омогућила је полагање испита код другостепене комисије, али је услов за полагање – шест неположених испита. Иако сам ја падао 19 пута, немам доказ о том полагању јер је професорка бацила готово све моје испитне пријаве, а оне су доказ да сам излазио на испит. Једина особа која ми даје ветар у леђа је мој колега који је овај испит полагао чак 27 пута”, прича Горан Петровић.

Прича о овој професорки, која на Географском факултету предаје предмете Географија Србије и Географске регије Србије, одавно је изашла из факултетских аула и преселила се на новинске ступце, пре свега због њених некритично високих критеријума за полагање испита. Када је пре неколико година рађена анализа пролазности студената на испитима, професорка Мила Павловић имала је најмању пролазност на целом Универзитету у Београду. Тада је управа факултета одлучила да се испит полаже писмено, што је битно повећало пролазност. Међутим, професорка Павловић је потом одлучила да укине писмено полагање и врати усмено.

У овој години само четири студента из Београда и два студента из Ниша успели су да положе испите код професорке Миле Павловић, каже тридесетдеветогодишња Ж. И., која се од 2008. године налази у статусу апсолвента. Од дипломе је деле само два испита, а њен просек на студијама је 8,64.

„У претходних десет година чак 16 пута сам излазила на испит код професорке Павловић. То је једини испит који сам пала током целих студија и због кога сам одложила многе важне животне одлуке, укључујући и материнство”, прича ова апсолвенткиња, која крајем године треба да роди своје прво дете.

Њена колегиница С. Д. (39) није дозволила да је дугометражне студије спрече да заснује породицу и сада чека треће дете, али с кнедлом у грлу каже да не може да прежали што је њен отац дочекао унуче, али не и диплому своје кћерке.

„Била сам одличан студент и имала просек преко девет док нисам стигла код професорке Миле Павловић. Већ 15 година се налазим у статусу апсолвента и између три трудноће сам радила код приватника „на црно” да бих прехранила децу. Испити код професорке Павловић су за све нас били специфично трауматично искуство јер је користила сваку прилику да студенте вређа и омаловажава и није се устручавала да студенткиње „саветује” да одустану од факултета и лате се – варјаче или да на ружан и малициозан начин прокоментарише њихов физички изглед”, прича наша саговорница.

И четрдесетогодишња апсолвенткиња В. Ј. од 2008. године покушава да положи испите код професорке Миле Павловић и, како каже, за сваки испитни рок скупља посебну менталну снагу. Она додаје да посебан куриозитет представљају питања које професорка поставља на испитима типа – колико је коња, говеда, свиња и оваца уништено током Другог светског рата, колико је у Југославији било засађено хектара јечма, сунцокрета, хмеља и црвене паприке у календарској 1995. години, који бенд је свирао на Копаонику када је био велики земљотрес на Копаонику 1980, колико је туриста посетило Црну Гору 1939. године…

„Градиво које предаје професорка Павловић налази се на скриптама које немају више од 250 страница. Проста логика каже да свако може напамет да научи статистичке податке који се налазе у овој књизи, али та логика не важи у случају ове професорке”, закључује наша саговорница.

Иако смо покушали да ступимо у контакт с професорком Милом Павловић и од ње добијемо одговоре због чега студенти годинама полажу њене испите, то нам није пошло за руком. Одговоре нисмо добили ни од ректорке Универзитета у Београду Иванке Поповић, којој смо упутили питања пре десет дана. Једина особа која је имала декларативну добру вољу да разговара с листом „Политика” је декан Географског факултета Дејан Филиповић, који је био – на службеном путу.


Коментари68
4935a
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Anđelko
Ja bih pozvao novinare na polaganje ispita
Ekof
Tako bi se moglo reći i za Katu Škarić Jovanović sa Ekonomskog fakulteta. Mislim da sam ga tek iz petog puta položila sa sedmicom. Šta se sve tu traži... Traži se da kad naučite gradivo, dalje uspete da logično povezujete celine. Zamislite kakvi su to profesori, šta oni nama traže... Što je valjda i logično ako želimo da studiramo neku nauku, a ne da studiramo zarad diplome kao statusa. Da budemo ozbiljni akademski građani. Dakle Ekof treba da upiše godišnje 500-600 mladih ljudi sa najviše potencijala, a mi ostali, kojima nisu dati takvi talenti, neki drugi Ekonomski fakultet. Pa da postoji ozbiljno rangiranje fakulteta, i da se prilikom traženja zaposlenja prvo ispoštuju oni sa bolje rangiranih. Da se "ne peru" diplome sa privatnih fakulteta na masterima državnih. Ceo sistem treba da se promeni. Pa će možda za 10-15 godina početi da se pojavljuju i prvi rezultati u vidu manjeg "odliva mozgova". I ako odu na dodatno usavršavanje, da nam se vraćaju, jer poštujemo njihovo stečeno znanje.
Логичар
Кад ће професорка у пензију?
islam hajrudin
Sudeci po komentarima ,izgleda da je Mr.Darwin ponesto i znao
Student
Ja sam student Geografskog fakulteta i prosle godine dotična profesorka mi je predavala. Na mom smeru od nas 80 njen ispit je položilo 3 ljudi, sve vam govori broj i tako je već godinama.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља