среда, 19.12.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 12:13

Њузвик: Србија је између НАТО-а и Русије, али жели свој војни пут

Сматрам да је проблем са Србијом у извесном смислу то што жели да буде потпуно неутрална, али они то не могу да приуште и покушавају да се заштите на различите начине. То им даје мање безбедности и више трошкова, изјавио је Арне Санес Бјорнстад, амбасадор Норвешке у Србији
уторак, 13.11.2018. у 17:14
(Фотографије Ненад Неговановић)

Њујорк - Држава са ратном историјом, која има најкомпликованије и контроверзне односе са НАТО, сада тежи да успостави сопствени пут ка војној неутралности, оцењује Њузвик у тексту „Србија, заглављена између НАТО и Русије, жели да да пронађе сопствени војни пут”.

Њузвик у тексту објављеном на свом сајту пише да се у београдској палати Србија, модернистичкој згради изграђеној после Другог светског рата како би симболизовала рођење Социјалситичке Југославије, Ивица Дачић, дугогодишњи политичар и актуелни заменик премијера, обратио групи бивших и садашњих званичника НАТО-а, експерата за безбедност и ентузијастима, са „визијом за потенцијалну сарадњу његове земље са западним војним савезом”.

„Наше активности, састоје се од сарадње која подразумева војне и друге вежбе са земљама које нису чланице НАТО, и не штете нашим односима са НАТО и њеним чланицама”, рекао је Дачић. Он је додао да је Србија свесна да су односи Србије и НАТО „деликатни, оптерећени наслеђем прошлости” и бомбардовањем Савезне Републике Југославије, без одобрења СБ УН, што је узроковало бројне цивилне жртве и огромна материјална разарања.

„Имамо различите погледе на то и то је реалност”, рекао је Дачић. Њузвик наводи да су примедбе званичника о потенцијалној сарадњи показале „суптилан али значајан помак руководства једне земље која има горке односе са НАТО-ом”.

Такође, објашњава да је Западна војна алијанса, под руководством тадашњег америчког председника Била Клинтона, бомбардовала Југославију 1999. године, како би спречила даље борбе у српској покрајини Косово, а да скоро две деценије касније, поједине београдске зграде и даље носе обележја напада.

У Србији се, наводи Њузвик, „шире гласине” о болестима и трајним деформитетима које је узроковао осиромашени уранијум у НАТО бомбама, а како сајт наводи, те гласине су пропагиране упркос томе што стручњаци нису нашли доказе да су болести повезане са бомбардовањем.

Испред Народне Скупштине налази се велики транспаренти на којима се осуђују злочини НАТО бомбардовања и осуђују Бил и Хилари Клинтон за почињене ратне злочине на Косову. Ипак, историјски оштри односи државе са НАТО-ом нису спречили владу да у потпуности формира везе са Алијансом. У октобру, НАТО и Србија одржали су заједничке вежбе за припрему одговора за катастрофе, а НАТО званичници су истакли да се доста сарађује „иза сцене” између Србије и НАТО-а.

Тренутно, Србија је једина држава на Балкану која не тежи да се придружи НАТО, док су се некадашње југословенске Републике Хрватска и Црна Гора већ придружиле алијанси, а Македонија очекује да јој се придружи у блиској будућности. Поједини аналитичари питају се како ће Србија, која учествује и у војним вежбама са Русијом и чије се руководство поноси у очувању здравих веза са Москвом и Европом, ступити у интеракцију са НАТО-ом када се све суседне државе придруже.

За неке, Скандинавија, мала група северноевропских землаја, која је успешно избегла међусобне ратове два века, док је градила различите везе са НАТО-ом и ЕУ, могла би да буде добар модел за Балкан. Шведска и Финска су чланице ЕУ, али нису чланице НАТО, Норвешка чланица НАТО али не и ЕУ, Данска чланица обе организације, а све четири државе међусобно сарађују о бројним безбедносним питањима.

„Напад на једну нордијску државу погодиће све јер смо ми мали и то је лекција за Балкан. Не морате сви да будете део исте организације”, изјавила је директорка за северну Европу у Атлантском савету, Швеђанка Ана Висландер.

Према њеним речима, Шведска се придружила Партнерству за мир чим је оно основано - 1994. године, не зато што је желела да се придружи НАТО, већ зато што је желела да сарађује на изазовима са којима се Европа суочила када је нестала разлика између Истока и Запада. Ипак, наводи Њузвик, војна неутралност не иде без одређених замки. Бројни експерти приметили су да држава мора да има сопствене изворе да се брани уколико не жели да се придружи званичној војној алијанси.

Та независност иде са огромном ценом за државу попут Србије, која још увек има БДП по глави становника испод 6.000 долара годишње. „Бити потпуно неутралан је невиђено скупо и мислим да српски лидери то знају. Сматрам да је проблем са Србијом у извесном смислу то што жели да буде потпуно неутрална и исправно избалансирана између обе стране, али они то не могу да приуште и покушавају да се заштите на различите начине. То им даје мање безбедности и више трошкова”, изјавио је амбасадор Норвешке у Србији Арне Санес Бјорнстад.

На пример, Србија купује војну технологију и од Русије и од Европе, чиме држава постаје рањивија за сајбер нападе. Бјорнстад истиче да ако желите да заштитите своју инфраструктуру, компјутерске мреже, морате да одлучите од кога се заправо браните и у зависности од процене опасности, каже он, морате да одлучите од кога купујете опрему.

„Србија купује од свих земаља и ако све то повежете у основи немате безбедност, јер су вам различита врата отворена”, рекао је норвешки амбасадор. Ипак, НАТО званичници су рекли да су спремни да подрже циљ Србије у постизању војне неутралности на било који начин. Према речима, заменика помоћника Генералног секретара НАТО за политичке послове и безбедносну политику Џејмс Апатуреј, алијанса зна да односи НАТО и Србије нису „у потпуности без компликација”.

„Ми у НАТО-у желимо да уложимо додатну енергију да помогнемо државама у овом региону да постигну своје циљеве, који год да су им циљеви. Оно што желчимо је више практична сарадња, више политички дијалог. То није двориште НАТО-а, то је наша кућа. То је једна соба у великој Европксој кући”, рекао је Апатуреј.

 


Коментари22
8ad52
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Realista
Bolje bi bilo da ambasador ocenjuje vojnu orijentaciju njegove zemlje kojoj Rusija dise za vratom .O troskovima i vojnom budzetu Norveske neka razmisljaju u NATO paktu i neka dodaju na troskovnu stranu potopljenu fregatu. Mislim da ta fregata kosta koliko pola naseg vojnog budzeta, ali to je problem njihovih poreskih obveznika.
Milutin Pavlovic
Znaju ti zlikovci dobro kakav su zlocin pocinili. I kao svaki zlocinac pokusavaju da se kriju nekom nasom toboznom krivicom. Uvuceni u mracne davoje rabote pokusavaju da se pravdaju. I zato mi nikada ne treba da tezimo da budemo deo njihovog sveta. Za nas tamo mesta nema, sve dok se ne pokaju i dozvole svojoj savesti da ih ucini ponovo ljudima. A dotle neka se kuvaju u svojoj banalnosti i nesreci, jer ono sto imaju je samo laz.. Koja ih izjeda. Prestanimo da se divimo njihovim sotonama..
Draskone
Da se ne lažemo. Svi mi u regionu kupujemo zastarele američke, ruske izraelske ili druge krntije. One istina mogu da pobiju mnooogo komšija (a mislim da su prevashodno za to i namenjne), ali za moćne vijne sile su samo korisno oslobađanje od otpada. Mi iz regiona isto to radimo nekim Afrikanerima. I tako u krug.
slavko
Jeste! A na kraju neki afrikaneri onim bušmanima prodaju stari luk i strelu. Nije baš nešto ali za one komšije preko brdo bit če taman...
Препоручујем 0
zoran
NATO to jest zapad ide svaki dan protiv Srbije po bilo kom osnovu i automatski povlaci kontra efekat da Srbija dodje u vojni savez sa Rusijom sto bih ja a i ogromna vecina gradjana Srbije iskreno podrzala i da stavimo tacku na ponizenje Srbije po bilo kom osnovu . Dosta vise tog prodavanja demokratije ucenjivanja za Kosovo i Metohiju i tih evropskih laznih i pokvarenih vrednosti.Srbija nikad nece uci u Evropsku uniju to treba da bude jasno tim evropskim trabantima!
Dragan-Ra
Zašto mislite i podržavate da je vojni savez sa Rusijom jedno dobro rešenje? Da li mislite da je sentimentalnost rešenje za nacionalne interese, s obzirom da se Srbija nalazi u okruženju NATO clanica ? Da li mislite da bi Rusija u slučaju konflikta, vodila rat protiv celog Zapada da brani jednu malu neinteresantno Srbiju? Neko vojno savezništvo sa Rusijom ne bi donelo rešenje za Kosmet, jer da je to slučaj problem bi bio već rešen . Ako Rusija želi da se prizna Krim, onda za uzvrat, po zapadnoj logici ona treba da prizna nezavisnost Kosova, sto nije iskljuceno. Ne treba se zavaravati i idealizovati neko bratstvo i jedinstvo, sto smo već iskusili tokom cetrdesetak godina.
Препоручујем 1
Malena
Kada se malo primirite prelistajte istoriju, niko od susednih drzava nije toliko bio ubijan i bombardovan kao nasi pretci. Cak i u skorijoj proslosti `99 te opet je Beograd bio bombadrovan. Tirana nijednom, Zagreb, Emona, Cetinje, Skoplje, Sofija, Budimpesta, Bukurest. Niko nista. E , od Turaka naovamo nikako da se opametimo. Pravili su nam cele kule, predstave Srba o vrbe , 100 za 1 , Kragujevac, Jasenovac, Banjicu i druge drustvene spomenike. I opet nam nesto prete i nikad nece prestati, cak i da smo u "njihovoj" alijansi. Jer , sipali su toliko nuklearnog otpada da cak i da "udjemo" u taj savez ta radijacija nece prestati. Ne znam da kazem kako mozemo da se spasemo te istorijske karme unistenje. Za sad imamo belu kugu, ali to tesko da ce da resi nase probleme. Jeste, manje mogu da nas pobiju ali i manje nas ima. Na isto mu dodje gde god da smo. Bas neka bezizlazna situacija. Jedino, da nas ostave na miru i gledaju svoja posla. Ali navikli su se koga da ponizavaju pa to ti je. Eu ???
Препоручујем 11
Veljko Vučković
U svom izlaganju su zaboravili spomenuti Austriju i Švajcarsku. Da li je člamstvo u NATO sprečilo konflikt na Kipru. Ili dovodi do stabilnosti između Grčke i Turske? Kako zamišljate odnos Montenegra i Albanije kad apetit poraste? Da li će članstvo u NATO dometi mir i iskreni suživot u Republici Severnoj Makedoniji? Da li je Turska postala nesigurnija kupovinom S300. Da li je Švedsko naoružanje na brodovima Jugoslovenske ratne mornarice bilo izvor nesigurnosti.... Elem. Ovo izlaganje norvežana će sigurno uticati na nekoga-ne oobaveštenog/kratkovidog

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља