понедељак, 10.12.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:37

Пре четири године Влах, сада Румун

Управо завршени избори за националне савете националних мањина изазвали веће интересовање бирача него пре четири године, Бошњаци најбројнији
Аутор: Биљана Баковићуторак, 13.11.2018. у 17:30
Потпис: Радиша Драгојевић (Фото: Анђелко Васиљевић)

Припадници румунске и чешке националне мањине, укупно нешто мање од 1.200 њих, моћи ће сутра поново да гласају на два бирачка места, у Вршцу и Белој Цркви, где су избори за националне савете националних мањина поништени због утврђених неправилности. Каква год излазност да буде, на ова два бирачка места, неће утицати на закључак да су управо завршени избори за националне савете изазвали веће занимање код припадника националних мањина у Србији него они пре четири године, када је за 17 националних савета бираних на непосредним изборима гласало укупно 171.799 грађана. На изборе 4. новембра ове године изашло је близу 195.000 бирача уписаних у Посебан бирачки списак (од укупно 467.545), не рачунајући Чехе и Румуне, за које Републичка изборна комисија, због поменутог понављања избора, није саопштила коначне резултате.

Ови, трећи по реду избори за органе културне аутономије наших националних мањина по важећем закону, ипак, нису премашили прве, оне из 2010. године, када је на непосредним изборима изабрано 16 савета. Тада су у Посебан бирачки списак била уписана 436.334 бирача, а на 883 бирачка места гласало је њих 54,5 одсто, или 237.792 уписана бирача. На непосредним изборима 2014. бирао се један савет више (придружили су се Словенци, као што су то ове године учинили Пољаци), биле су проглашене укупно 82 листе, а гласало се на 881 бирачком месту. Право да гласају имала су 456.444 бирача уписана у ПБС, а гласало их је 37,6 одсто.

            Пољаци, који су ове године први пут бирали свој национални савет, имали су једну изборну листу и за њу су гласала 153 грађанина пољске националности. Малобројни су били и Грци и Словенци, такође са по једном изборном листом, за које је гласало 309 припадника грчке и 602 припадника словеначке националности. Најзаинтересованији за ове изборе, судећи по излазности, били су Бошњаци. За четири изборне листе гласало је укупно 55.267 Бошњака, близу 20.000 више него пре четири године. Мађари, који су најбројнија национална мањина у Србији, мало су „подбацили” – 2014. изашла су 55.673, а сада 46.682 бирача. И Роми, такође једна од бројнијих националних мањина, повећали су своју излазност, јер је за пет изборних листа гласало укупно 32.570 њих, док су на изборе пре четири године изашла 17.523 припадника ромске националности. Албанци су остали на истом нивоу – сада 14.133, а пре четири године гласало их је 14.108.

            За 18 националних савета националних мањина бираних на непосредним изборима кандидовало се укупно 58 изборних листа. Довољан број гласова макар за по један мандат у својим националним саветима нису добиле само четири изборне листе – албанска, бошњачка, ромска и русинска листа.

Рок за формирање националних савета је 20 дана од дана када РИК објави резултате у „Службеном гласнику”. Међу неколицином националних савета који неће имати практично никакав проблем да се формирају због убедљиве победе једне изборне листе (овде, дакле, није реч о саветима за које се кандидовала само по једна листа) јесте и Влашки национални савет. Изборна листа „Власи за Србију” освојила је 22 мандата, а њен конкурент Удружење „Гергина Неготин – примаријус др Синиша Челојевић” – један мандат. Председник још актуелног Националног савета Влаха Радиша Драгојевић, који је био на листи „Власи за Србију”, каже за „Политику” да је овај резултат потврда досадашњег рада овог тела, али и концентрисања кадровских потенцијала око заједничких опредељења. Пре четири године Власи су бирали између четири изборне листе, сада су имали две.

„Наш резултат је и плод кристалисања наших ставова у одбрани наше аутономије и идентитета, а посебно у супротстављању ономе што је покушај румунизације дела нашег становништва”, истиче Драгојевић, додајући да је носилац једне од влашких листа пре четири године сада изашао с изборном листом за румунски национални савет. Између два изборна циклуса неке ствари су се рашчистиле. „Носилац друге листе, господин Челојевић, са мном је био у прошлом сазиву, ми смо дакле истог опредељења, а од оних који су представљали прорумунске снаге – неки су бојкотовали изборе, а неки су отишли у румунски савет”, објашњава Драгојевић.

 


Коментари1
2c803
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Siki
Pokusaji Rumunizacije postojali su i u proslosti.Pop Suvejkic iz Grabovice u periodr Drugog rata,ali je i tadasnja Nediceva Drbija pratila i odupirala se...mada treba priznati sa Rumunima nikada nismo imali oruzanih sukoba...danas,jos izrazenija ,a drzava pet para ne daje za ta podrucja u Timockoj Krajini na razvijanju ekonomije.Rumuni kupuju kuce,ti krajevi su ispraznjeni i za dvadeset-trideset godina izgubicemo ih "mirnim"putem.Ulaganjem zadrzati narod,a ne samo centralizacija j stvaranje velikih gradova-polisa

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља