уторак, 15.10.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 08:25
ОДАКЛЕ НОРВЕШКА КУЋА У СРБИЈИ

Пријатељство изникло из страдања

Од 4.268 особа с подручја окупиране Југославије, које су интерниране у Норвешку, чак 90 одсто су били Срби, а свега око 1.700 њих је дочекало крај Другог светског рата
Аутор: Димитрије Буквићуторак, 13.11.2018. у 20:00
(Фото Д. Јевремовић)

Недавна вест да ће Норвешка кућа у Горњем Милановцу бити продата усталасала је јавност. Узбуна је, срећом, била лажна па ће тако објекат саграђен 1987. и даље сведочити о пријатељству нашег и норвешког народа. А то пријатељство је успостављено у Другом светском рату, у временима страдања интернираца с простора бивше Југославије у логорима широм Норвешке. Сећање на више од 4.000 наших логораша у тој земљи данас чува петнаестак обележја, међу којима је и споменик у Ослу, откривен 1976. у присуству тадашњег краља Норвешке Олафа Петог, каже историчар Дејан Ристић.

Што се тиче Норвешке куће, која симболизује традиционалну српску брвнару и викиншки брод спојене у једну целину, она је изграђена од норвешког дрвета исеченог по спецификацији и послатог са севера Европе у Шумадију. Када је пре три деценије отворена, добила је престижну награду за најбоље архитектонско остварење. У њој се од отварања налазила музејска поставка посвећена нашим грађанима страдалим у логорима у Норвешкој, конгресна сала као и угоститељски објекат. Кућа је изграђена донацијама Друштва југословенско-норвешког пријатељства, општине Горњи Милановац, норвешке владе и амбасаде, као и тадашњег грађевинског предузећа „Градитељ” из Горњег Милановца. Директор те фирме, која је била и извођач радова, био је Живорад Бата Кнежевић, један од преживелих интернираца у логорима Норвешке. А тих интернираца је с подручја Југославије, према речима Дејана Ристића, било укупно 4.268, при чему су више од 90 одсто чинили Срби.

„Свега нешто више од 1.700 југословенских интернираца је дочекало крај рата и нашло се на слободи”, објашњава Ристић за „Политику”.

Ристић каже да су с окупацијом Норвешке и успостављањем Квислинговог режима у тој земљи формирани концентрациони логори по узору на оне у Немачкој. У њих ће од 24. априла 1942. до почетка априла 1943. пристизати интернирци с нашег поднебља, међу којима чак и дечаци од тринаест година. Заточеници су у логорима били изложени насиљу, злостављању, принудном раду и ликвидацијама. Једно од стратишта је била шума недалеко од логора Фалстад, где је убијено око 220 заточеника, а међу до сада идентификованим жртвама је и 61 с подручја Југославије, каже Ристић.

Најгори логор је био у месту Беисфјорд код Нарвика, иако је постојао свега четири месеца, и то – само за југословенске интернирце. О присилном раду наших интернираца у Норвешкој, 1955. снимљен је и филм „Крвави пут” у југословенско-норвешкој копродукцији, који су режирали Коре Бергстром и Радош Новаковић. Посвећен је интернирцима из логора Корген, успостављеног 1942. са око 400 логораша који су радили на изградњи пута Корген–Озен, познатијег као „крвави пут”, објашњава Ристић.

До сада је, каже, идентификовано укупно 1.373 особе с подручја Југославије, које су страдале у логорима у Норвешкој између 1942. и 1945. године, од чега су њих 1.282 биле српског порекла. 


Коментари5
92a88
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

svetozar krulj
Pre nekoliko dana procitao sam u novinama da ce , po svemu sudeci, zbog duga od.oko Din. 350.000 , ,,Norveska kuca,, otici na dobos.Bilo mi je zao a i postideo sam se.Pisalo je da je izgradnju kuce delom finansirala i Norveska . Zasto tako lako iskoristimo svaku priliku da se osramotimo.Pa pred Norvezanima smo se osramotili sto nam nasi zarobljenici u Norveskoj nebi oprostili,Da je JAVNOST obavestena blagovremeno za nekoliko dana bi se prikupile pare da se plati dug. -Tako isto,a da se ne ponovi ni sa jednim slicnim slucajem,pre 30 godina saznao sam za spomenik istinitom a ustvari i legendarnom vitezu Dr. Arcibaldu Rajsu. Moji prijatelji su znali za spomenik pa smo odneli i cvece .ali...okolina je bila zapustena ... a i Svajcarci su pomogli izgradnju spomenika..Postideli smo se .Obnovljen je ...Ali..ko medju Srbima moze proceniti basloslovnu velicinu,ljubav zrtvovanje i zasluge Dr. Rajsa ...pa niko... Neka nam se ne ponovi slicno...
Лукреција Хаџи Јаковљевић
Престаните већ једном да говорите о некаквом норвешком пријатељству. Норвешки командоси су убијали наше сељаке, полицајце, шумаре и војнике на Косову још пре него што је почело бомбардовање. По свакој дефиницији то је био чист тероризам и злочин. Ако је то, по вама, пријатељство, онда ми говоримо различитим језицима.
Vladija Sarac
Je li to Lukrecija Bordzija?
Препоручујем 1
Ана
Ви пишете о различитим временима.Спомен обележја у Норвешкој,документација о српским интернирцима,сећања и сведочења преживелих не оставлјају простор за сумњу у тада исказано пријатељство.Историја је сурова учитељица ,ако не научимо да памтимо прошлост чека нас веома неизвесна будућност.
Препоручујем 2
Прикажи још одговора

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља