понедељак, 10.12.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:13

Консолидација банкарског тржишта Србије

уторак, 13.11.2018. у 21:23
(Фото А. Васиљевић)

Талас преузимања који је запљуснуо банкарско тржиште Србије с једне стране је сасвим очекиван, а с друге потпуно неочекиван.

Очекиван је зато што експерти тврде да је 29 банака превише за земљу чији је бруто домаћи производ прошле године био мањи од 37 милијарди евра. А неочекиван је зато што су раније углавном постојеће домаће банке куповали странци, а у последње време банке са страним капиталом купују домаћи бизнисмени.

Први је потез повукао Миодраг Костић, који је у међувремену постао стопостотни власник АИК банке, да би она потом преузела Алфа банку.

Прошле године АИК банка је била прва у Србији по нето профиту од 118 милиона евра, четврта по капиталу од пола милијарде евра и шеста по укупно одобреним кредитима од скоро 1,8 милијарди евра, извештава агенција Бета.

Нови играчи на овом тржишту су Андреј Јовановић и Бојан Миловановић, који су најпре купили србијански огранак Нове кредитне банке Марибор, променили јој име у Директна банка, а потом „докупили” Пиреус и Финдоместик банку.

Пре припајања Пиреуса, Директна банка је на крају 2017. била десета по профиту од 16 милиона евра, а на 19. месту по учешћу у укупној активи од 0,8 одсто (удео Пиреус банке био је 1,5 одсто) и по висини капитала од 33 милиона евра, с тим што је капитал Пиреус банке три пута већи, 108 милиона евра.

Многи се вероватно више и не сећају да је пре две деценије у Србији пословало више од 80 банака, од којих су скоро све биле с домаћим капиталом. Већ у 2004. њихов број пао је на 47, а тај тренд се наставио, иако су у међувремену на српско тржиште стигли и нови „играчи”, попут Банк оф Чајна или Мира банк из Уједињених Арапских Емирата.

У стручним круговима скоро да постоји консензус да тек предстоји укрупњавање на банкарском тржишту Србије јер банке с тржишним уделом мањим од један-два одсто тешко да могу да опстану у све жешћој утакмици.

Тренутно има чак 14 банака с тржишним учешћем мањим од 1,5 одсто. Све оне заједно одобриле су само 7,5 одсто укупних кредита, док је удео шест највећих банака, Интезе, Комерцијалне, Уникредит, Сосијете женерал, Рајфајзен и АИК банке осам пута већи – 62,2 одсто.

Министар финансија Синиша Мали већ је најавио да држава планира да до краја ове године прода свој удео у Јубмес банци, наредне године и у Комерцијалној, а припрема се стратегија и за Српску банку. Уз то, већ месецима јавност нагађа ко би могао да купи Сосијете женерал банку јер се ова француска групација већ повукла и с тржишта Хрватске.

У прилог те тезе говори и низак степен концентрације на српском тржишту. У Хрватској четири највеће банке имају скоро 70 одсто укупне активе, а у Србији су четири највеће банке одобриле око 47 одсто свих кредита. Зато Иван Николић, члан Савета гувернера Народне банке Србије, сматра да је укрупњавање не само очекивано већ и пожељно. „То је позитиван процес јер ће подићи перформансе и појачати конкуренцију међу банкама, а то ће донети добробит и клијентима јер ће појефтинити кредите”, сматра Николић, који је недавно агенцији Бета рекао да не види проблем у томе што банке купују домаћи инвеститори. Тим пре, каже члан Савета НБС, што је „искуство показало да страни власници нису увек успешни”.


Коментари2
0cb5a
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Mile
Za ljude je interes da banke propadnu .
Твртко
Концентрација и укрупњавање је природан процес и нормално је да се банке укрупњавају. (Слични су процеси и у политици, привреди). Мале банке тешко могу да испуне мноштво регулаторних захтева, мноштво информационо технолошких захтева и слично. Мала банка мора много да се упре да би обезбедила "инстант плаћање"-на пример. У том смислу тачно је да укрупњавање може повећати конкурентност и ширу доступност банкарских производа. - Међутим - у кратком року - (а то је онај рок на којем ми као потрошачи најчеће функционишемо) већи утицај на каматну стопу (и јефтиније кредите) има међународно новчано тржиште. На пример, ако камата на обвезнице у Италији скачу (услед дефицита) - врло вероватно је да ће и каматне стопе у Србији скочити јер ће инвеститори похитати у Италију и тиме ће се створити мањак новца у Србији. То ће може резултирати растом тражње а самим тим и растом каматних стопа. Ово је, на пример, један сценарио који може имати везе са тренутном тржишном ситуацијом-а може и да нема :-)

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља