Талас преузимања који је запљуснуо банкарско тржиште Србије с једне стране је сасвим очекиван, а с друге потпуно неочекиван.
Очекиван је зато што експерти тврде да је 29 банака превише за земљу чији је бруто домаћи производ прошле године био мањи од 37 милијарди евра. А неочекиван је зато што су раније углавном постојеће домаће банке куповали странци, а у последње време банке са страним капиталом купују домаћи бизнисмени.
Први је потез повукао Миодраг Костић, који је у међувремену постао стопостотни власник АИК банке, да би она потом преузела Алфа банку.
Прошле године АИК банка је била прва у Србији по нето профиту од 118 милиона евра, четврта по капиталу од пола милијарде евра и шеста по укупно одобреним кредитима од скоро 1,8 милијарди евра, извештава агенција Бета.
Нови играчи на овом тржишту су Андреј Јовановић и Бојан Миловановић, који су најпре купили србијански огранак Нове кредитне банке Марибор, променили јој име у Директна банка, а потом „докупили” Пиреус и Финдоместик банку.
Пре припајања Пиреуса, Директна банка је на крају 2017. била десета по профиту од 16 милиона евра, а на 19. месту по учешћу у укупној активи од 0,8 одсто (удео Пиреус банке био је 1,5 одсто) и по висини капитала од 33 милиона евра, с тим што је капитал Пиреус банке три пута већи, 108 милиона евра.
Многи се вероватно више и не сећају да је пре две деценије у Србији пословало више од 80 банака, од којих су скоро све биле с домаћим капиталом. Већ у 2004. њихов број пао је на 47, а тај тренд се наставио, иако су у међувремену на српско тржиште стигли и нови „играчи”, попут Банк оф Чајна или Мира банк из Уједињених Арапских Емирата.
У стручним круговима скоро да постоји консензус да тек предстоји укрупњавање на банкарском тржишту Србије јер банке с тржишним уделом мањим од један-два одсто тешко да могу да опстану у све жешћој утакмици.
Тренутно има чак 14 банака с тржишним учешћем мањим од 1,5 одсто. Све оне заједно одобриле су само 7,5 одсто укупних кредита, док је удео шест највећих банака, Интезе, Комерцијалне, Уникредит, Сосијете женерал, Рајфајзен и АИК банке осам пута већи – 62,2 одсто.
Министар финансија Синиша Мали већ је најавио да држава планира да до краја ове године прода свој удео у Јубмес банци, наредне године и у Комерцијалној, а припрема се стратегија и за Српску банку. Уз то, већ месецима јавност нагађа ко би могао да купи Сосијете женерал банку јер се ова француска групација већ повукла и с тржишта Хрватске.
У прилог те тезе говори и низак степен концентрације на српском тржишту. У Хрватској четири највеће банке имају скоро 70 одсто укупне активе, а у Србији су четири највеће банке одобриле око 47 одсто свих кредита. Зато Иван Николић, члан Савета гувернера Народне банке Србије, сматра да је укрупњавање не само очекивано већ и пожељно. „То је позитиван процес јер ће подићи перформансе и појачати конкуренцију међу банкама, а то ће донети добробит и клијентима јер ће појефтинити кредите”, сматра Николић, који је недавно агенцији Бета рекао да не види проблем у томе што банке купују домаћи инвеститори. Тим пре, каже члан Савета НБС, што је „искуство показало да страни власници нису увек успешни”.
