уторак, 20.08.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:55

Расте цена креативности

У последњих петнаестак година створено је више података него у целокупној претходној историји човечанства. С једне стране, то је много бескорисних ствари, али и право благо. Створити смисао од те шуме сигурно ће бити међу траженијим пословима, каже Небојша Бјелотомић, члан Иницијативе „Дигитална Србија”
Аутор: Озрен Милановићуторак, 13.11.2018. у 23:40
(Фото Д. Петровић)

Ујединила нас је жеља да у деценији пред нама значајно допринесемо напретку и бољој будућности Србије. Желимо да искористимо четврту индустријску револуцију кроз коју цео свет пролази, изазове које носи претворимо у прилике и из ње изађемо као победници. Да би се то десило, покрећемо корените друштвене промене на које ћемо сви бити поносни, пише између осталог у Дигиталном манифесту Иницијативе „Дигитална Србија”: „На путу до што брже дигиталне трансформације Србије, улажемо богато знање, искуство, контакте и ресурсе својих оснивача и чланица…”

Ко не зна, Иницијатива „Дигитална Србија” је непрофитна организација која жели да трансформише Србију у дигитално друштво. У таквој, дигиталној Србији, сваки појединац моћи ће да оствари свој пун потенцијал, свој талент и иновативност представи на глобалном тржишту…

У том духу је и покренута национална кампања за дигиталну трансформацију друштва под називом „Будимо паметни”. Циљ кампање је упознавање широке јавности са најважнијим појмовима у области дигиталне трансформације и покретање дијалога о томе шта би искорак ка дигиталном друштву значио за живот свих грађана.

Небојша Бјелотомић је члан Иницијативе „Дигитална Србија”. Иако му је кошарка била пасија и део младости, ипак НБА лига није била мотив његовог одласка у Америку, већ стипендија Бостонског универзитета. Завршио је биомедицински инжењеринг што му је омогућило да ради на развоју протеинских чипова. Након што се остварио на том професионалном плану, вратио се у Србију, где гради каријеру у мултинационалним компанијама. Небојша је већ неколико година на челу компаније „Сага”. Фокусира се на нове технологије и производе и на све оно што чини нове производе из области вештачке интелигенције.

Питамо га шта све може вештачка интелигенција, да ли треба да је се плашимо? На који начин она мења наш живот?

„Промена, које вештачка интелигенција доноси, не треба се плашити, сигурно је да ће позитивно утицати на наш живот. Аутоматизација понављајућих радњи код неких послова, повећаће креативност запослених и квалитет услуга. Као најбаналнији пример навео бих свакодневно испуњавање формулара у осигуравајућим кућама. Колико тај понављајући посао убија креативност и жељу за радом, најбоље знају они који испуњавају те формуларе.”

Постоји страх да ће развој вештачке интелигенције довести до губитка радних места?

Небојша нам одговара да је то најчешће питање са којим се сусреће:

„У последњих 200 година имали смо примере подједнако крупних и далекосежних промена које су позитивно утицале не само на број и квалитет радних места, већ на квалитет живота уопште. Из скорије историја издвојио бих мобилне телефоне који су променили, не само начин пословања, већ и живота. Сигурно је да ће учинити нека радна места излишним, али ће направити нова. Очекује се да ће утицати на повећање креативности запослених, јер ће преузети послове који су понављајући и досадни.”

Који послови ће нестати, а који ће тек да се појаве?

„Одређене услуге, које су сада привилегија, биће опште доступне. Примера ради, број радиолога је ограничен у свету, самим тим и број прегледа. С друге стране, софтвер, који анализира радиолошке снимке, на основу велике базе података је доступнији и пре свега, прецизнији.”

Бјелотомић сматра да ће се у наредној деценији највеће промене десити у транспорту. Аутомобили, које покрећу мотори на унутрашње сагоревање, као да ће у историју, што ће утицати на нафтну индустрију и бензинске пумпе.

„Аутомобили који ће се кретати без управљача такође ће утицати на одређену врсту занимања. Рецимо да је ово лакши избор по питању послова који ће нестати. У последњих петнаестак година створено је више података него у целокупној претходној историји човечанства. С једне стране, то је много бескорисних ствари, али и право благо. Створити смисао те шуме сигурно ће бити међу траженијим пословима у следећих неколико деценија”, каже наш саговорник.

И, што је важно, нове технологије позитивно утичу на младе генерације. Дигитални домороци тј. млади, рођени у периоду када је интернет опште доступан, а мобилни телефон у свачијој руци, већ сада мењају друштво. Док је информација била извор предности за нас рођене у XX веку, данас се такмичење преноси на поље креативности. Тако да ће генерације које одрастају и долазе, бити, и јесу, много креативније. Ако су прошла времена пружала више шанси људима специјализованим само за одређени посао, сада су траженији „универзалци”. Такође, тврди он, прилагодљивост и сналажљивост у променама увек су били добродошли атрибути, а сад су неопходни, јер је тржиште много брже те су промене чешће. Унапређења у образовању већ су видљива и вредна хвале, јер се могу носити са глобалним примерима.


Коментари6
0e3e7
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Sasa Trajkovic
Iako podržavam da NET i informatičke tehnologije pružaju mogućnosti za kreativnost i novd oblasti web dizajan... ali bojim se da je informatičko društvo pokazalo svoje pravo lice a to su pedofilija, vršnjačko nasilje na duštvenim mrežama, vrbovanje terorista i širenje NE istina u nekakvom informatičkom ratu... spisak je još duži ali ja bih se fokusirao na direktni uticaj na decu... direktna posledica su agresivnost- podsticana igricama prepunih nasilja, hiper aktivnost, deformacije prstiju, kučme, vida... spisak je još duži ali naravno kompijuter nije kriv za to već čovek koji umesto da koristi zloupotrebljava tehnologiju.
dan
Bratimire, verovatno se Vaš neki deda suprostavljao i uvođenju železnice u Srbiji. Umesto kompjutera stavite voz pa dobijate ono iz doba kralja Milana !
Братимир
Нешићад, поређење железнице са инфорационим технологијама је погрешно, јер се данашња економија заснована на информационим технологијама великим делом ослања на приватне податке грађана или на јавне податке којима се нелегално приступа од стране приватних компанија. Другим речима свеопшта пљачка друштвених и приватних добара за рачун неколицине. Ако је то оно што смо већ видели у деветнаестом веку онда се овде не ради ни о каквој револуционарној технологији, него о временској машини која ће нас све заједно и ефикасно вратити у средњи век, где ће великаши одређивати шта је то „креативност и сналажљивост", а шта не.
Препоручујем 1
nesicad@eunet.rs
Bratimire, i ta železnica je bila zalog vlasnika tehnologije onoga doba i budućeg profita i političkog uticaja! Prugu su počeli Francuzi a dovršili Austrijanci iz svojih ekonomsko-političkih razloga ! A kada je to, po vama, bilo drugačije !! Kada to nije profitirala elita ?!
Препоручујем 3
Прикажи још одговора
Братимир
Причају као да су „креативност, сналажљивост, универзалност" јуче пронађени и то баш у компјутеру који је вероватно једна од најригиднијих и најопаснијих справа икада направљених. Све ће то либерални капитализам, односно нови робовкаснички поредак искористити, односно уништити, укључујући и бећи део људског друштва. Технологије, односно средства за производњу, не припадају народу него крупним капиталистима који тај народ експлоатишу зарад личне добити. Креативност је само завеса иза које се капиталисти крију. Интереси друштва као целине, а нарочито интереси нижих слојева који чине 95% друштва третитирају се као маргиналне теме, док се истина замагљују константним бомбардовањем новокомпонованим изразима и буквалним преводима са енглеског. А људи уместо да стану и запитају се „шта мислим, како се осећам и где се налазим", они читају на мобилном телефону како да се осећају, шта да мисле и где да се налазе.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља