среда, 12.12.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 14:36

Године које су појеле „Зорку”

Осам деценија од оснивања хемијског гиганта, у међувремену разореног приватизацијом, по Шапцу се једино могу срести групe бивших радника, који потражују неисплаћене зараде
Аутор: Мирољуб Мијушковићуторак, 13.11.2018. у 20:23
Фабрика је својевремено годишње производила више од два милиона тона робе, имала 10.000 радника и изградила половину Шапца (Фо­тодокументација „Политике”)

Шабац – Новембар је деценијама био посебан за шабачку „Зорку”. На Митровдан (8. новембра) 1938. године тадашњи председник владе Краљевине Југославије др Милан Стојадиновић озваничио је почетак рада фабрике за производњу сумпорне киселине, која је име добила по супрузи Краља Петра I Карађорђевића, најстаријој ћерки црногорског краља Николе. У новембру су се у „Зорки” уручивале годишње награде најбољим радницима, додељивали кључеви станова, али и отварале нове фабрике – минералних ђубрива, обојене металургије, керамичких плочица, лекова, белих лимова...

Хемијски гигант, који је годишње производио преко два милиона тона разне робе, имао преко 10.000 радника и изградио бар половину Шапца, приватизација је избрисала из назива неколико успешнијих фабрика, а остале су продате на парче или заглавиле у стечајевима од којих се понеки још вуку по регистрима Привредног суда. Градом, с времена на време, тек тумарају групе „зоркаша”, безуспешно обијајући врата институција у потрази за својим, судски признатим, а неисплаћеним зарадама.

Бив­ши рад­ни­ци фабрике „Зор­ка – Ми­не­рал­на ђу­бри­ва”
(Фо­то М. Ми­ју­шко­вић)

Једну од њих, бивше раднике фабрике „Зорка – Минерална ђубрива”, највеће у некадашњем шабачком хемијском систему (холдинг компанији), срели смо управо на Митровдан.

– Пре тачно месец дана били смо код градоначелника Небојше Зеленовића, који је обећао да ће наше захтеве пренети градском правобранилаштву. Тамо су нам рекли да о томе апсолутно ништа не знају. Није први пут да смо обманути, навикли смо се на разне смицалице откако је наша фабрика „очишћена” од запослених и дугова и продата „Викторија групи” – прича нам Радослав Јаковљевић, бивши хемијски радник у фабрици „Зорка – Минерална ђубрива”, и тада и сада председник Одбора за наплату радничких потраживања.

Ова „Зоркина” фабрика продата је 2009. године „Викторија групи” за 3,4 милиона евра, и то по тада новом моделу, по коме купац преузима комплетну имовину, а нема обавезу да измири дуговања радницима и другим повериоцима. Процењена ликвидациона вредност износила је 6,8 милиона евра, а продаја је обављена тек после трећег јавног позива Агенције за приватизацију. „Викторија група” је тако постала власник неколико десетина објеката, опреме и 150.000 квадрата грађевинског земљишта у Шапцу.

Пресуде у Стразбуру
Покушавајући да дођу до свог новца, 30 радника фабрике „Зорка – Минерална ђубрива” у неколико група жалило се и суду у Стразбуру. Добили су пресуде у своју корист, па је држава морала да их исплати за нематеријалну штету. У првој групи је било седам радника, који су добили по 6.200 евра, у другој је било осам по 4.700 евра, а сви остали су добили по 2.000 евра.
– Пресуде у Стразбуру су највећим делом засноване на томе да нам је било ускраћено право да располажемо својом имовином. Ми сматрамо да то право никада не застарева, и да ова као и свака следећа власт може да исправи неправду којa нам је нанета – истиче Стеван Живановић.

– Пре продаје, око 850 радника потраживало је с каматама преко 580 милиона динара за 13 прескочених зарада, почев од 1999. године, а већина од нас је имала и правоснажна и извршна судска решења. Новац, међутим, нисмо успели да наплатимо пошто је „Зорка”, одлуком тадашње владе, проглашена за један од система у процесу реструктурирања. Уз сагласност Агенције, потписали смо споразум да будемо обештећени приликом приватизације, али је модел у међувремену промењен и ми смо изиграни, о чему је ваш лист извештавао – наводи Јаковљевић.

Он подсећа да су почетком 2007. године, уз одобрење Агенције, граду Шапцу без надокнаде пренети у својину погон „Контакт 3”, пружни коридор с колосецима 10 и 11, две интерне путне саобраћајнице, лучки кеј поред Саве, дужине 106 метара, и 3,44 хектара северозападне радне зоне с директним приступом на улицу. Вредност ове имовине овлашћена ревизорска кућа проценила је на 6.192.373 евра. Локална самоуправа потом се опет умешала у приватизацију „Зорке”, када је подигла 3,5 милиона евра кредита да би се „решио проблем” преосталих радника ове холдинг компаније, који су често протестовали на градским улицама.

– Носилац тог посла био је „Зорка – Холдинг”, као капа система. Радницима свих других фабрика понуђен је откуп 30 одсто потраживања за неизмирене зараде, а нама, радницима „Зорка – Минералних Ђубрива”, свега 10 одсто. Рекли су да нам је држава давала неке субвенције 2007. и 2009. године, што није тачно. Било је буквално узми или остави. Од наших 875 радника 170 није хтело да будзашто прода зараде. Ја сам пристала међу последњима, јер док не потпишем уговор с „Холдингом” нису хтели да ми врате радну књижицу – каже Зорка Димитријевић, бивша службеница у финансијама.

Данас је фабрика „Зорка – Минерална ђубрива” у стечају. Нема имовину, али логика каже да би требало да има оних 3,4 милиона евра, који су после продаје „Викторија групи” били на подрачуну Агенције за приватизацију, и да су по отварања стечаја пребачене у стечајну масу.

– Сада се као поверилац појављује и град, иако је преузимањем и те како вредне имовине фабрике одавно намирио свој дуг. Из стечајне масе траже 99 милиона динара. Тражи и комунално предузеће 16 милиона динара, има и других градских фирми. Од наших 875 радника прихваћена су потраживања само 64, који су сви сврстани у трећу категорију поверилаца и прети им реална опасност да не добију ништа – истиче Петар Гајић, бивши возач.

У стечају је и „Зорка – Холдинг” од кога град потражује новац дат за исплату радничких потраживања. Локална самоуправа се обезбедила хипотеком над управном зградом „Зорке”, али она је у таквом стању да би једино могла да послужи за снимање хорор филмова.


Коментари21
77ac9
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Леон Давидович
Ideolozi nove ekonomije uništili su sve što je stvorio i prethodni kapitalizam i prethodni socijalizam. Gledali su samo kako da opljačkaju i unište. Eto to je bio program nove ekonomske misli.
Драгослав Мићић
Најбоље би било да је допишу жути ДОС-овци. Ако имају чиме да се похвале. Осим, оним што није ваљало пре њих. Од стида би требали да поцрвене, када су већ црвени пожутели.
Jagodinac
Budimo realni, Zorka, kao i većina dugih firmi u ovoj zemlji propala je mnogo pre privatizacije. Šta bi se desilo sa Zorkom da nije privatizovana? Pa verovatno isto što i sa Fabrikom kablova u Jagodini koja nije privatizovana ali je od nekadašnjih 10 000 radnika spala na 350 sa velikom verovatnoćom da se od nove godine potpuno ugasi. U Šapcu je od stare Zorke bar nastalo nekoliko privatnih firmi, u Jagodini od fabrike kablova neće ostati ništa. Pa sad vidite šta je bolje ili bolje rečeno šta je gore.
Драгослав Мићић
Kome nije jasno šta je HI "Zorka" značila za Šabac, region, za bivšu (rasturenu) državu, i kako su je žuti zavili u crno, neka pogleda moju knjigu "'Zorkino' zlatno doba".
Саша Микић
@Zoran Који комунизам када је код нас капитализам већ скоро 30 година? А и у капитализму не иде у стечај фирма која има у магацинима сировине и готове робе многоструко веће вредности од дуговања. @Žužu Има једна наша пословица која гласи: ''Што будала смисли то ни сто паметних не могу исправити.'' Додуше ја не тврдим да су ови данас на власти баш тих сто паметних, али да је тешко исправити оно што је нашој привреди учињено, тешко је.
Препоручујем 4
Žužu
Hoćete li napisati i drugi deo knjige, "Zorkina Saga se nastavlja i pod novim režimom ( 7 godina)"?
Препоручујем 7
Прикажи још одговора
Raca Milosavljevic
... jedna od mnogih strasnih prica koje su dosle sa demokratijom,odnosno na silu uvezenim modelom pljackanja i pustosenja Srbije je i Zorka ...mogli bi mnogo imena velikih sistema da nabrajamo koji su unisteni uz budno oko nasih sve demokratskijih lidera i njihovih stranih mentora ... a ne vidi se kraja ovom zlu ...nadajmo se dacemo doziveti neku normalnu vlast da nesto od toga izadje na videlo i da krivci odgovaraju ...
Muhamed Popovic Pop
Ako nista, sad barem industrija keteringa i sendvica napreduje...
Препоручујем 11

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља