субота, 15.12.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 12:34

Авантура опасна по живот

Тринаестогодишњем дечаку А. Т. из Сремчице кога је ударила струја у ранжирној станици у Макишу опекотинама је захваћена велика површина коже и животно је угрожен
Аутор: Бран­ка Ва­си­ље­вићсреда, 14.11.2018. у 16:51
Фото Документација „Београд чвор"

Три­на­е­сто­го­ди­шњи А. Т. из Срем­чи­це ко­ји је те­шко по­вре­ђен на же­ле­знич­кој ста­ни­ци „Бе­о­град ран­жир­на” у Ма­ки­шу где је пе­њу­ћи се на ва­го­не упао у струј­но ко­ло на­ла­зи се у Деч­јој уни­вер­зи­тет­ској кли­ни­ци у Тир­шо­вој и жи­вот­но је угро­жен.

– Де­чак је у на­шу кли­ни­ку при­мљен због струј­ног уда­ра. Опе­ко­ти­на­ма је за­хва­ће­на ве­ли­ка по­вр­ши­на ко­же. Ста­ње де­ча­ка је вр­ло те­шко и он је ви­тал­но угро­жен – ре­као је до­цент др Си­ни­ша Ду­чић, ди­рек­тор Уни­вер­зи­тет­ске деч­је кли­ни­ке у Тир­шо­вој.

Не­сре­ћа у ко­јој је де­чак те­шко по­вре­ђен до­го­ди­ла се у по­не­де­љак на 13. и 14. ко­ло­се­ку, на око три ки­ло­ме­тра од глав­не ста­нич­не згра­де и бли­же је над­во­жња­ку ко­ји во­ди са обли­жњег Обре­но­вач­ког пу­та ка Же­ле­зни­ку. Де­чак ни­је био сам, већ је био у дру­штву са дру­га­ром. Њих дво­ји­ца су, ка­ко са­зна­је­мо, иза­шли из ауто­бу­са на ста­ја­ли­шту код над­во­жња­ка и од­лу­чи­ли да се пе­њу на ва­го­не и да се при то­ме сли­ка­ју. У то­ку фо­то­гра­фи­са­ња А. Т. је до­та­као струј­но ко­ло, ко­јим про­ти­че стру­ја под на­по­ном од 25.000 вол­ти, и те­шко се по­вре­дио. 

Ово, на­жа­лост, ни­је пр­ви слу­чај у ко­ме де­ца стра­да­ју пе­њу­ћи се на ва­го­не. Мно­ги се се­ћа­ју но­вем­бра 2009. го­ди­не ка­да су на ста­ни­ци у Ра­ко­ви­ци док су цр­та­ла гра­фи­те по ва­го­ни­ма те­шко по­вре­ђе­на два де­ча­ка. Јед­ном од њих, че­тр­на­е­сто­го­ди­шњем И. Н., опе­ко­ти­не су за­хва­ти­ле 100 од­сто ко­же. Пре­ми­нуо је не­ко­ли­ко да­на ка­сни­је.

Од струј­ног уда­ра 2013. го­ди­не по­ги­нуо је и два­на­е­сто­го­ди­шњи Ђ. М. из Ни­ша док се пео на ва­гон. Две го­ди­не ка­сни­је стра­дао је и ше­сна­е­сто­го­ди­шњак П. И. та­ко­ђе у Ни­шу док се пео на ва­го­не да би се фо­то­гра­фи­сао. Те го­ди­не по­ги­нуо је и мла­дић на та­да­шњој Глав­ној же­ле­знич­кој ста­ни­ци на Сав­ском тр­гу... Слич­не не­сре­ће до­га­ђа­ле су го­то­во сва­ке го­ди­не па се по­ста­вља пи­та­ње шта је раз­лог да се де­ца пе­њу на ва­го­не и та­ко ри­зи­ку­ју жи­вот. 

– Фо­то­гра­фи­са­ње на та­ко ри­зич­ним ме­сти­ма по­пут ва­го­на из­над ко­јих се на­ла­зе ка­бло­ви са стру­јом мла­де осо­бе не по­ве­зу­ју са опа­сно­шћу. Њи­ма је то аван­ту­ра, по­ку­шај да по­ка­жу да су спрет­ни­ји, сна­жни­ји од дру­гих. Код њих је и да­ље при­су­тан де­чи­ји осе­ћај да мо­гу бр­же и бо­ље да се по­пе­њу од сво­јих дру­га­ра, да до­стиг­ну раз­ли­чи­те ви­си­не и бу­ду на ме­сти­ма где дру­ги ни­су би­ли. Они прак­тич­но не­ги­ра­ју и ис­кљу­чу­ју ри­зик јер се на­ла­зе у жи­вот­ном пе­ри­о­ду ка­да ми­сле да мо­гу све, а да им се не мо­же ни­шта до­го­ди­ти. И за­то је при­су­тан тај аван­ту­ри­зам – об­ја­шња­ва Зо­ран Му­сте­ро­вић, кли­нич­ки пси­хо­лог.

Он ис­ти­че да је у по­след­ње вре­ме по­на­ша­ње мла­дих по­ве­за­но и са же­љом да на дру­штве­ним мре­жа­ма по­ста­ве фо­то­гра­фи­је ме­ста ко­је мо­жда дру­ги ни­су мо­гли да „осво­је”. 

– Због то­га се на­жа­лост ме­ђу адо­ле­сцен­ти­ма и по­ја­вљу­ју ова­ко ри­зич­на по­на­ша­ња. Мла­ди љу­ди, све ви­ше ула­зе у та­кве си­ту­а­ци­је јер жи­ве у не­кој вир­ту­ел­ној ствар­но­сти. Ро­ди­те­љи де­ци тре­ба да об­ја­сне због че­га не­ка си­ту­а­ци­ја мо­же да им угро­зи жи­вот – на­по­ми­ње Му­сте­ро­вић.

Ка­ко ис­ти­чу у „Же­ле­зни­ца­ма Ср­би­је”, они су ура­ди­ли све што су мо­гли да овај про­стор обез­бе­де. Ран­жир­на ста­ни­ца у Ма­ки­шу јед­на је од нај­ве­ћих у овом де­лу Евро­пе. По сво­јим ка­рак­те­ри­сти­ка­ма она је цен­тар у ко­ме се фор­ми­ра­ју во­зо­ви, рас­пу­шта­ју ком­по­зи­ци­је, до­во­зе те­рет­ни ва­го­ни...

– На овај ста­ни­ци по­сто­ји обез­бе­ђе­ње, у јед­ном де­лу и ка­ме­ре, зна­ци упо­зо­ре­ња по­пут оних „опа­сност од ви­со­ког на­по­на”, „за­бра­ње­но пре­ла­же­ње пре­ко пру­ге”... Ипак, због ко­ло­се­ка и ва­го­на, ову ста­ни­цу ни­је мо­гу­ће у пот­пу­но­сти огра­ди­ти и за­шти­ти­ти. То се не прак­ти­ку­је ни у Евро­пи. Aпелујемо на мла­де да по­шту­ју про­пи­се и, оно што је нај­ва­жни­је, во­де ра­чу­на о се­би – ре­као је Не­бој­ша Ста­ни­са­вље­вић, пи-ар „Ин­фра­струк­ту­ре же­ле­зни­це Ср­би­је”.

Он је на­по­ме­нуо да го­ди­шње у Ср­би­ји од струј­ног уда­ра при­ли­ком пе­ња­ња на ва­го­не и сли­ка­ња на њи­ма по­ги­ну три, че­ти­ри осо­бе. 

– Оно што мла­ди за­бо­ра­вља­ју је­сте да кроз кон­такт­ну мре­жу про­ла­зи стру­ја од 25.000 вол­ти и да ни­је нео­п­ход­но да до­дир­ну жи­цу да се по­вре­де. Да би се до­шло у бли­зи­ну Вол­ти­ног лу­ка до­вољ­но је при­бли­жи­ти се ка­бло­ви­ма на не­ко­ли­ко ме­та­ра. Пе­ња­ње на ва­гон већ пред­ста­вља ри­зик да не­ко уђе у струј­но ко­ло и стра­да. Кон­такт­на мре­жа увек je под на­по­ном, без об­зи­ра на то да ли у ста­ни­ци има или не­ма ва­го­на, или су у њој пар­ки­ра­ни ста­ри ва­го­ни – ис­ти­че Ста­ни­са­вље­вић.


Коментари3
c3f15
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Bojana samo mirno
Mnogo ima jadnije dece, ali se ne pentraju po vagonima. Ne znamo da li je u pitanju selfi ili nešto drugo, jer niko ne piše šta je ovaj tražio na vagonu. Znači, nešto drugo. Ostao je živ, a drugi neka uče na njegovom primeru.
Bojana
Da deca imaju pare da idu po hotelima i da upraznjavaju skupe sportove, kupuju skupu sportsku opremu nebi pokusavala da zarade kaceci slike na youtube. Taj system vrednosti ponizavanja sirotinje zarad publikcije egzibicionizma koji netreba bogatima jer oni imaju cime da se zabave, bogati nagrade jednim clickom na youtube channel i mozda i daju neku paricu za to. A mozda i ne. Novi oblik Koloseuma u starom Rimu. Ne nasedajte na provokacije bogatih zarad zdravlja. Oni to rade iz pakosti i mrznje po principu "ugrozite sebi zivot i postanite popularni po toj ceni". Cena , click. Sad u bolnici sve klikce oko jadnog malisana koji ce ceo zivot snositi posledice tog cinizma prema zivotu dece koja nemaju pare za provod. A provod kosta. Ali, i setnja kroz sumicu sa tankim sendvicem, sa drustvom, cajem i uz pesmu i pricu je zdravija od ovog izivljavanja nad tudjim zivotom zarad modernog Colloseum-a.
Зорица Аврамовић
@Bojana! Ваш коментар одудара од Ваше последње реченице, која је за поштовање. А ово испред..."da deca imaju pare da idu po hotelima, da placaju skupe sportove...", сачувај нас Боже, и саклони! Жао ми је тешко повређеног дечака, и желим му брз опоравак... Но, његове године му не дају за право да буде толико лакомислен! Зар у тим годинама није учио физику, зар није у својој кући стекао основна знања о опасностима, које вребају од струје? Дакле, бити паметан и разборит не значи имати пара за скупе спортове и проводе по хотелима! Деци тамо, осим на путовању, није место! Још мање на крововима железничких вагона.
Препоручујем 9

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља