понедељак, 17.12.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 20:29

Подгоричка скупштина је негација овакве Црне Горе

„Она је синоним интеграције и јединства српског народа, а овај режим дезинтеграције како националне, тако и државне, црквене, и ако хоћете опште културолошке и цивилизацијске”, оцењује историчар и истраживач овог периода
Аутор: Новица Ђурићсреда, 14.11.2018. у 16:58
Александар Стаматовић (Фото: Н. Ђурић)

Од нашег сталног дописника

Подгорица – Како се ближи 100-годишњица уједињења са Србијом, власт у Црној Гори настоји да изокренутим и новим тумачењем историјских чињеница одржи напету атмосферу у земљи. Чак и пре два дана када је цео свет обележавао завршетак Великог рата, са највиших овдашњих адреса чуле су се, у најмању руку, неуобичајене поруке. Председник и премијер Црне Горе Мило Ђукановић и Душко Марковић су ове године највероватније имали истог приређивача саопштења пошто су обојица истакли да је Црна Гора „једина земља која се доследно и храбро борила на страни победничких сила Антанте и тешко страдала у тој борби и упркос томе остала без државног имена и задуго без помена у тој новој Европи”.

Двојица председника су у неколико наврата оценила да 11. новембар 1918. датум  „након којег је са светске мапе нестало име Црне Горе, датум који нас подсећа на трагичну неправду која нам је учињена од стране сила победница Великог рата”.

„Нема сличног примерa, ни мање земље, ни већих жртава на победничкој страни историје, али ни теже неправде и суровије казне према једној земљи и једном народу”, поручио је између осталог председник Владе у обраћању јавности поводом стоте годишњице од завршетка Првог светског рата.

Историчар Александар Стаматовић, професор Филозофског факултета (катедра за историју) Универзитета у Источном Сарајеву, познати истраживач овог историјског датума каже да је „Црна Гора била једина чланица савеза Антанте у Првом светском рату која је потписала безусловну капитулацију, она је дакле положила оружје”.

„И пре тога краљ Никола је сумњичен за покушаје склапања сепаратног мира са Аустроугарском. Савезници у другој фази рата у њега једноставно нису имали поверења као у лојалног савезника. Дефинитивно, он је током читавог рата играо на две карте, са основном тенденцијом такозваног плана Б, да има алтернативу ако централне силе победе. Подсетићу, Србија је потпуно била окупирана, две трећине Белгије су у рату биле окупиране, али ове државе нису потписале капитулацију”, казао је Стаматовић.

Он оцењује да се веома често користи термин „Подгоричка скупштина”, иако то није био њен званични назив.

„Њен званичан назив био је ’Велика Народна Скупштина српског народа у Црној Гори’. Тај назив су јој дали њени творци и посланици, иако је можда нелогичан, јер другог народа тада и није било у Црној Гори сем српског. Остало су били припадници незнатне мањине, првенствено албанске. Званична државна доктрина црногорске државе краља Николе је била та да у њој живи српски народ са три вере: православном, мухамеданском и римокатоличком. То што сада ту чињеницу негирају припадници нове дукљанско-монтенегринске историографије, публицистике, културологије и уопште нове црногорске доктрине, то је њихова ствар”, поручује Стаматовић.

Стаматовић додаје да се са многих званичних и других недоброномерних адреса шаље порука да је Подгоричком скупштином „сахрањена црногорска државност и црногорско име”.

„Ради се о простој замени теза. Јесте, нестало је црногорске државе и њеног имена. Подсетићу, држава створена 1. децембра 1918. године звала се Краљевство Срба, Хрвата и Словенаца. Дакле не ’Краљевина Србија’. Како је нестало црногорског државног имена, тако је нестало и имена Краљевине Србије. То је била држава свих Срба, уједињених Срба, којих је било на стотине хиљада и ван Србије и Црне Горе и то у Босни и Херцеговини, Војводини, Далмацији, Хрватској, Славонији и Македонији”, наводи Стаматовић.

Према речима Стаматовића, Црна Гора је у јануару 1916. године потписала безусловну капитулацију по свим ондашњим међународноправним нормама, а о тадашњој народној црногорској влади каже:

„У Неју код Париза радила је фиктивна црногорска Влада, у којој председници сви до реда подносе оставке, јер хоће уједињење са Србијом: Андрија Радовић, Мило Матановић, и коначно Евгеније Поповић. Овај последњи у моменту одржавања Скупштине у Подгорици није ни био црногорски држављанин него италијански. Замислите владу неке државе у којој је председник држављанин неке друге државе. О каквом правном и демократском легитимитету се после ових чињеница може говорити.”

А о све жустријим нападима црногорских власти на све оне који прослављају велики датум народног уједињења, стављајући их под дефиницију „непријатељи Црне Горе”, Стаматовић коментарише:

„Подгоричка скупштина је тотални антипод и негација ове и овакве Црне Горе. Она је синоним интеграције и јединства српског народа, а овај режим дезинтеграције како националне, тако и државне, црквене, и ако хоћете опште културолошке и цивилизацијске. Актуелни режим је антипод петровићкој Црној Гори. Он хоће да покаже и да докаже да је са таквом Црном Гором свршено, и да она више не постоји. До фанатичног дерилијума мржње доводи га чињеница, да и поред све репресије, индоктринације и асимилације која безмало траје седам деценија српски идентитет и даље постоји и да пружа жесток отпор.”

 


Коментари30
a02ba
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Игор Г.
Занимљиво да се нико не бави питањем ко је изабрао те скупштинаре да одлучују у име народа?
Miloš
Narod je većinski hteo prisajedinjenje i da zabašuri izdajstvo kralja Nikole. Isto tako, mi smo birali ovu sada skupštinu.
Препоручујем 3
King
Pa kad montenegrini toliko pate za kraljevinom neka Milo ustupi presto unuku kralja Nikole, koji je jos u zivotu i sve ce biti kao sto je bilo prije te cuvene skupstine. Ali, ne lezi vraze.
Radoslav Jovanovic
To isto Srbiji radi EU vec dugo vremena. Dakle,milova Montenegro se ugledala na sefa. Ne odgovara im istorija pa je menjaju. I takvi danas govore o laznim vestima?
Miloš
U naslovu je sve izrečeno. Samo ja bih to malo izmenio u "Podgorička skupština je negacije današnje Crne Gore. Montenegrinske Crne Gore". @Rade Popović, da je nešto valjalo, to bi bili ljudi. A oni su nestali. Ipak je sto godina dug period.
Amir Čamdžić
Ja ne mogu da razumem Crnogorce kako ne shvaćaju prednost života u jednoj velikoj državi sa Srbijom, nego ko sada u "minijaturi" od države i teritorije.Boga mi bolje je imati veliku državu.
Amir Čamdžić
Milko, da su Srbi bili većinski i politički vodeći narod i da je unutar neke federacije srpska država došla do Soluna / nekadašnjeg srpskog carstva. Razumem ja donekle i Crnogorce, ali brate ne valja toliko da se pravi jaz između naroda.
Препоручујем 0
Milko
@Amir Čamdžić - Turska je bila još veća od Srbije. Zašto onda niste shvatili te prednosti i ostali u toj velikoj državi ?
Препоручујем 7
Прикажи још одговора

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља