среда, 19.12.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 15:34

Кардинал Шенборн: Подржавамо православаце у Бечу

Католичка црква у Аустрији се снажно залаже за то да историјско сећање на Други светски рат у Блајбургу буде обележено само верском комеморацијом, али то ће се десити тек када сви учесници буду спремни да се помоле за све жртве
Аутор: Јелена Чалијасреда, 14.11.2018. у 17:08
Бечки надбискуп кардинал Кристоф Шенборн (Фото Р. Зајец)

Када је пре неколико дана новинарима представљао свог цењеног госта, бечког надбискупа кардинала Кристофа Шенборна, његов домаћин београдски надбискуп Станислав Хочевар између осталог је рекао да су кардинал Шенборн и он вршњаци, рођени исте 1945. године, али да за разлику од надбискупа кардинали могу до осамдесете године живота да бирају и буду бирани за папу.

О томе да би управо бечки надбискуп могао бити биран за папу, писали су и поједини страни медији у време када је папа Фрањо најавио да би се могао повући с трона Светог Петра. Кардинал Шенборн потиче из старе, аристократске породице, припада реду доминиканаца, теолога Католичке цркве и ученик је Јозефа Рацингера, каснијег папе Бенедикта Шеснаестог.

У посету Београдској надбискупији и Србији дошао је поводом обележавања стогодишњице завршетка Првог светског рата. Разговор за „Политику” започели смо подсећањем на леп гест кардинала Шенборна, који је пре неколико година поклонио једну цркву која је припадала Бечкој надбискупији Српској православној цркви (СПЦ).

– Српска православна црква представља највећу православну заједницу у Бечу, а каже се и да је Беч трећи највећи српски град. Мени је веома важно да верници СПЦ могу да живе своју веру у Бечу јер се налазе у врло секуларном окружењу, па постоји опасност да ће изгубити своју веру. Срби у Бечу имали су две цркве и једну капелу, што је било мало. А ми, с друге стране, имамо превише храмова јер у многим деловима Беча број католика се драстично смањио. Не желимо да наше цркве уступимо да постану супермаркети или томе слично, већ желимо да остану цркве. Из тог разлога смо уступили неколико храмова другим, пре свега хришћанским заједницама. Желимо да хришћани добро сарађују једни с другима. То има везе и с тим што ислам сада представља велики изазов. Битно је за Аустрију да хришћански елемент остане снажан, јак и виталан у заједници. И зато ми је било изузетно важно да СПЦ има довољно могућности за своју пастирску мисију – каже кардинал Кристоф Шенборн.

Како додаје, односи међу хришћанским црквама у Аустрији, Бечу нарочито, изузетно су добри у чему истиче заслугу и свог претходника надбискупа Франца Кенинга. Он подсећа да је пре више од 50 година основана фондација „Про Орјенте”, с посебним циљем успостављања пријатељских односа с православним црквама.

– Чак смо направили малу публикацију, туристички водич кроз православни Беч с историјатом сваке православне цркве – додаје бечки надбискуп.

Секуларно окружење модерне Европе, оно које доводи до пада броја хришћана и удаљавања од хришћанских корена Старог континента, кардинал Шенборн, како каже, не види само као опасност за веру већ и као шансу за хришћанство.

– Хришћанство може умногоме да помогне секуларном друштву, дајући му стабилност која почива на традицији. Оно је, уствари, у основама тог друштва. Вера има много везе с традицијом, али она првенствено мора да буде лични однос, а изграђивање тог личног односа према вери је велики изазов за модерне Европљане. Сами верници морају да се потруде да формулишу језички изразе, свој однос према вери – каже наш саговорник.

Кардинал се осврнуо и на свеукупне односе две цркве, Католичке и православних, оцењујући да међу њима постоји велика блискост јер, како је истакао, имамо у суштини исту веру, слично црквено устројство, слично виђење светих тајни.

– Али, имамо историју која нас је раздвојила. Проблеми који постоје између нас су историјског, а не културолошког порекла. Читава столећа су допринела том раздвајању, али у последњих сто година тај смер се окренуо и све смо ближи једни другима. Срећом, то кретање је неповратан процес, не може да крене уназад. Понекад се појави неки камен спотицања и њих морамо да превазиђемо, али пут остаје у истом правцу. Мислим да су тренутне потешкоће које постоје унутар православља више везане за политичку ситуацију, а не начелно за верска питања. И зато сам сасвим сигуран да ће се проблеми унутар православних цркава решити и да неће бити штетни по односе наше две цркве – каже кардинал Шенборн.

Историјско наслеђе је бреме које не носе само цркве већ и њени верници. О томе како би требало неговати историјско сећање на Други светски рат овог маја огласила се и Католичка црква у Аустрији у вези с церемонијом у Блајбургу.

– Католичка црква у Аустрији се снажно залаже за то да у Блајбургу буде само верска комеморација. Али, то ће се десити тек када сви учесници буду спремни да се помоле за све жртве. Тек кад могу да саосећам с патњом онога који је с друге стране могу да превазиђем и своју душевну бол. Тај пут још мора да се пређе. Та повезаност историјског, политичког и верског врло је комплексна и то могу да кажем и из личног искуства јер припадам групи интерно расељених из Чехословачке. Нас три милиона којима је немачки био матерњи језик, протерани смо после Другог светског рата. Ја сам тада био дете, али они који су били погођени тиме осећали су много бола и тај бол може лако да се инструментализује у политичке сврхе. Доживео сам то у свом окружењу, да су потребне две генерације да би се дошло до објективног сагледавања ситуације. Данас можемо јако добро да разговарамо са Чесима, ми који смо из тих делова прогнани. Али требало је да прође 70 година за то – наглашава бечки надбискуп.


Коментари10
608f2
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Miroslav M.
Čuvaj se Latina i kad darove nose. Naročito kad ih vežu za "muslimanski izazov". Koliko ja znam svi smo pred Bogom jednaki. U katoličkom učenju naravno izuzevši Pravoslavce, Jevreje, Muslimane, ....
Miloš
Divno je što ovaj čovek propoveda o boljem odnosu katolika i pravoslavaca. Kamo sreće da to postane zvanična politika naših religija. Kao i za četnike i partizane. Osim što bih preporučio kardinalu da bude pažljiviji u odabiru reči kad pominje Blajburg.
Saradnja hrišćana
Srbi pravoslavci su uvek bili za dobre odnose sa drugim hrišćanima, još od kada je Sveti Sava dobio autokefalnost za Srpku pravoslavnu crkvu, on je gradio dobre odnose sa Barskom biskupijom koja je bila zadužena za Srbe katolike.
Ivan M.
Saradnja da, ujedinjenje nikad!
Препоручујем 6
Jovan
Neverovatno je koliko je ovaj covek prijateljski naklonjen pravoslavnima. Pro Orijente ulaze milione evra da ojaca nase strukture, da informise javnost u Austriji i Nemackoj o nama (ostkirchen.info) i da poboljsa nase stanje. Toliko o tome da su svi Katolici zli i da zele da nas pounijate.
stipe
zasto bismo mi katolici imali nesto protiv nama najblize brace pravoslavaca. To je ista vjera i isto ucenje. To sto institucije na obje strane pokusavaju sve da zavade, radi straha od gubitka vjernika, a samim time i novcanih prihoda, je vec druga prica.
Препоручујем 4
Ivan M.
Koliko žele dobro to Pravoslavni ljudi koji žive Pravoslavlje najbolje znaju. "Pravoslavci komentatori" su oduševljeni ovakvim pričama, a oni koji žive Pravoslavlje dobro znaju da je raskolu i odluci patrijarha Carigradskog predhodilo poseta i "dobronamerno razumevanje" između njega i Pape. Pametnom dosta.
Препоручујем 3
Stefan Petkovic
i to sto je ucenik pape Racingera ima veze s njegovom ocenom da "islam predstavlja veliki izazov". Taj papa je 2006. u cuvenom govoru u Regensburgu citirao Manojla II Paleologa: "Pokazi mi sta je Muhamed doneo novo i naci ces stvari samo zle i nehumane, kao sto je njegova naredba da siri veru koju propoveda macem." Hriscani trebaju procitati Racingerov esej iz 2004. "If Europe Hates Itself". Upravo o rimokatolicima u Austriji je govorio profesor Miroljub Jevtic za Sputnjik i papi Racingeru u Press centru UNS-a. Potrazite "Muslimani moraju da žive na jednom kraju sveta, hrišćani na drugom" i "Američko-islamski antisrpski džihad".
bivši_sarajlija
@Mustafa Aga. Optužujete papu Racingera za napad, a ne dajete nikakve protiv argumente? I evo ja Vas pitam, kakav je to ,,bog'' (namjerno malim slovom) koji ima robove? Kojem je ugodna samo molitva na arapskom jeziku (kao da ne bi stvarao tolike jezike, i narode), i to fiksno 5 puta na dan? ,,bog'' koji dozvoljava takijah, odnosno laž u smislu širenja vjere? ,,bog'' za koga se postane gazija kada skineš glavu barem jednog kaura? ,,,bog'' čiji ,,prorok'', i ,,poslanik'' je imao seksualni odnos sa devetogodišnjakinjom (i to prema islamskim zapisima)? Hoćete li da idem daljem? Pogledajte samo ,,proteste'' u Pakistanu za skidanje glave onoj ženi, jer je tobože, uvrijedila ,,poslanika''. Tvrdite da katolici prelaze u islam, a pogledajte samo koliko ljudi po arapskim, i islamskim zemljama pronalazi Hrista, SINA BOŽIJEG, jer mi je jasno kakvo zlo, i mrak je donjelo Muhamedovo učenje. Tako, da molim Vas, budite ljubazni, i kanite se tema o hrišćanstvu, i generalno hrišćanskih diskusija.
Препоручујем 2
Mustafa Aga
Veoma naivan komentar...Papa Racinger je prvoga dana svog papstva napao Islam...Zato sto veliki broj Katolika po citavom svetu prelazi na Islam...Sta je drugo preostalo hriscanskim velikodostojanstvenicima nego da ochajnicki pokusaju sirenjem lazi da koliko toliko zaustave neminovnu islamizaciju ovoga sveta...
Препоручујем 0

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља