среда, 12.12.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 14:40

Математичари би да Аласова кућа постане легат

У свом дому на Косанчићевом венцу Михаило Петровић, оснивач и родоначелник српске математичке школе, написао је око 500 научних радова
Аутор: Р. Поповићсреда, 14.11.2018. у 20:00
(Фотографије А. Васиљевић)

Михаило Петровић Алас, један од највећих научника које је Србија имала, заслужио је легат, поготово што се у овој години обележава 150 година од његовог рођења, тврди др Војислав Андрић, председник Друштва математичара Србије. Повод за ово подсећање на оснивача и родоначелника српске математичке школе заправо је недавно објављен оглас о продаји његове куће на Косанчићевом венцу 22. По речима Андрића, овај значајан споменик културе, о коме брине Београдски завод за заштиту споменика, могао би већ сутра, ако га купи неки „некултурни богаташ”, да постане луксузна спаваоница, хостел, ресторан или ко зна шта већ.

– Ми из Друштва математичара Србије сматрамо да је поводом века и по од рођења Михаила Петровића учињено много да се од заборава сачувају необични лик и његово свестрано дело, али и да је неопходно да то дело учинимо трајно присутним у нашој науци, култури и образовању младих нараштаја. Зато предлажемо да се његов породични дом на Косанчићевом венцу претвори у легат Михаила Петровића Аласа, што би значило да постане простор који ће трајно чувати успомену на човека који је оставио несвакидашњи и трајан траг у нашој науци и култури – објашњава др Војислав Андрић.

Скупштина Београда је, обнављајући старо градско језгро, пре неколико година финансирала реновирање фасаде куће Михаила Петровића Аласа , саграђене по плановима архитекте Петра Бајаловића 1912. Проглашена је за споменик културе 1966. године јер је у њој, између осталог, Алас до смрти 1943. година написао око 500 научних дела. Математичари су већ и осмислили како би 600 квадрата на Косанчићевом венцу, где је Алас живео с мајком, сестром и зетом, а потом годинама и сам, могло да се искористи.

– Легат би зато требало да има сталну музејску поставку о Михаилу Петровићу Аласу, с паноима, мноштвом фотографија, докумената, патената, његових личних ствари, али и математичку библиотеку, салу за мање математичке скупове, малу математичку књижару. И што је најважније, одисао би духом који је био карактеристичан за Мику Аласа и његово време – предлаже др Андрић и помиње многе скупове посвећене чувеном математичару, иначе светском путнику и свестраној личности, који је бавећи се риболовом, између осталог, написао озбиљне истраживачке радове о рибама, рецимо јегуљама.

– Све чиме се бавио, радио је озбиљно. Замислите човека који је написао 300 научних радова из математике, што му није сметало да стигне до Северног пола или седне да уради најпотпунију студију о животу јегуља – наводи наш саговорник неке детаље из богате Аласове биографије, тврдећи да би данас ретко ко то могао све да постигне.

– Њему у част Српска академија наука и уметности, Математички институт, Математички факултет, Друштво математичара Србије, у овој години, организовали су изложбу „Михаило Петровић Алас – родоначелник српске математичке школе” и Научни скуп „Михаило Петровић Алас – живот, дело, време”, а у току је припрема монографије и зборника радова с овог скупа. Пригодни програми су током пролећа организовани на универзитетима у Новом Саду, Крагујевцу и Нишу – напомиње др Војислав Андрић.

Математичари, дакле, крећу у акцију да научникова кућа, сада у приватном власништву, сачува успомену на Михаила Петровића и све што је урадио.

– Сигурни смо да ће нашу идеју подржати САНУ, Математички институт, Математички факултет, Математичка гимназија, Музеј науке и технике као и научна и културна јавност Србије. Верујемо и да ће се Министарство културе, Министарство просвете, науке и технолошког развоја и град Београд заинтересовати за нашу идеју и учинити одговарајуће кораке да заједничком акцијом наш предлог постане стварност и легат Михаила Петровића Аласа постане ново културно и туристичко богатство Београда и Србије – нада се председник Друштва математичара Србије.


Коментари3
250b1
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Milorad Mrdja
Idealan plac za rezidencijalnu višespratnicu. Treba gledati u budućnost a ne u prošlost, kažu naši političari.
Милан В. Старман
У време када су и Турци избацили своју турску калдрму, Коснчићев венац је летос освануо са "новом турском калдрмом". Да неби било забуне, улица носи име по косовском јунака Ивану Коснчићу који се борио да Турци не дођу у Европу и Турци су били зауствљени, добрих 100 година. Ал не лези враже, неки паметњаковић је решио да обнови "пустотурско" и опалио турску калдрму и испред куће Мике Аласа, који је такође, својим научним прегнућем, помога да се извучемо из оријенталне средине. Сад још само да се од те куће направи бургџиница и да "тукофили калдрмаши" до краја постигну свој циљ!
Zoran
Trebalo bi je srusiti, u duhu rusenja kuce Djure Jaksica u Kragujevcu. Tradicija.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља