среда, 19.12.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 08:31

Гојазна деца у опасности да добију у дијабетес

Такозвана стомачна гојазност повећава ризик за настанак шећерне али и других болести, упозоравају лекари
Аутор: Д. Давидов Кесарсреда, 14.11.2018. у 21:00
У њиховом јеловнику требало би да буде што више поврћа и воћа а мање слаткиша (Фото А. Васиљевић)

У Србији готово свако пето дете има вишак килограма, осам одсто њих је гојазно, а број дебељушкасте деце и оне код којих се открије дијагноза дијабетеса повећава се из године у годину. Правилан избор намирница, конзумирање воћа и поврћа и редовна физичка активност главни су фактори у превенцији гојазности и њених последица као што је шећерна болест, закључак је учесника панела „Превентивом до здравијег одрастања”, који је одржан у Београду у сусрет обележавању Светског дана борбе против дијабетеса.

Проф. др Весна Димитријевић Срећковић, ендокринолог из Клиничког центра Србије, нагласак је ставила на стомачну гојазност, која је главна карактеристика преметаболичког и метаболичног синдрома, који повећава ризик за настанак дијабетеса, али и других болести. Истраживања које је радила потврдила су присуство метаболичког синдрома код 37 одсто гојазне деце и омладине, док је преосталих 63 одсто имало преметаболички синдром, односно само повећан обим струка и још један фактор ризика, најчешће низак ХДЛ холестерол.

Свака друга особа не зна да има шећерну болест
Светски дан дијабетеса обележава се данас у целом свету под слоганом „Дијабетес утиче на породицу”. Тренутно више од 425 милиона људи живи са овом болешћу, а већина оболелих има дијабетес типа 2. Свака друга особа са овом дијагнозом не зна да је болесна. Према подацима Института за јавно здравље „Др Милан Јовановић Батут” У Србији је дијабетес пети водећи узрок умирања и пети водећи узрок оптерећења болестима и процењује се да око 710.000 одраслог становништва Србије пати од ове пошасти. Готово трећина пацијената у тренутку постављања дијагнозе дијабетеса већ има једну или више касних компликација ове болести.
Требало би нагласити да је ово обољење 2017. године било узрок трошкова у здравству од најмање 727 милијарди долара, што је више од војног буџета одбране САД и Кине заједно. Свака 11. одрасла особа, или 425 милиона људи, има шећерну болест, а очекује се да ће број људи са дијабетесом до 2030. године достићи 522 милиона. Ова болест била је пре две године узрок четири милиона смртних случајева.

Учесталост метаболичког синдрома повећавала се статистички значајно са годинама: код гојазне деце од 7 до 15 године износила је 34,8 одсто, адолесцената од 16 до 20 године 38,9 одсто, младих од 20 до 30 године 58,1 одсто, док је код одраслих забележено 38 одсто.

– Стомачна гојазност је одговорна за депресију адолесцената и младих, јер цитокини из масног ткива утичу на разградњу триптофана, који је одговоран за настанак хормона среће, па се уместо тога стварају продукти који доводе до бројних поремећаја и депресије. Благовремена реакција и превентива изузетно су важни. То су здрава медитеранска исхрана и физичка активност која подразумева барем сат времена брзог хода. Кад смршамо, смањујемо стомачну гојазност, а имамо повољне ефекте и на регулацију масноћа, крвног притиска и нивоа шећера, и на тај начин спречавамо или коригујемо већ постојећи преметаболички или метаболички синдром – истакла је др Димитријевић Срећковић, која је пре више од десет година осмислила јеловнике намењене здравој породици у циљу превенције гојазности, шећерне болести, повишених масноћа, крвног притиска и васкуларних компликација.

Чињеница да се деца у 21. веку мање крећу у односу на период од пре неколико деценија, према речима проф. др Владимира Копривице, мора да подстакне све чиниоце у друштву да се покрену и направе важне кораке како би се физичка активност од раног детињства повећала. Исто тако је важно да се праве индивидуални приступи у осмишљавању физичке активности.

– Кретање је човеку од природе задато и има велики значај у свим животним добима. Друштво мора кроз бројне активности у породици, школи, школицама вежбања и спортским организацијама да омогући младима стручно вођено вежбање – појаснио је професор Копривица.

Бојана Марковић, из Удружења за борбу против дијабетеса „Плави круг”, истакла је да је подршка важна, али исто тако и да се о овој болести, о томе како деца и родитељи живе са њом, али и начинима превенције, прича непрестано.

– Уз подршку лакше се прихватају и савладавају свакодневне обавезе које дијабетес са собом носи. Наше удружење има континуирану подршку кроз адекватну едукацију пацијената, стручна предавања, рад са искусним психолозима и кроз размену искуства пацијената која много значи – додала је Марковићева.

Кад се успостави дијагноза да је дете оболело од дијабетеса, лечење представља сложен процес, од терапије инсулином, применом одговарајуће исхране, физичке активности и психолошке потпоре. Ипак, др Верослава Станковић из Високе здравствене школе струковних студија у Београду, у први план ставља превенцију.

– Статистика показује да је велики број деце у Србији гојазно. Зато је неопходно да се од најранијег детињства деца уче правилној исхрани и важности појединих група намирница, али и штетности брзе хране и слаткиша. Децу треба учити и да је доручак обавезан оброк, да остале оброке не би требало прескакати и обавезно узети једну воћку између оброка. Правилан избор намирница, уоброченост и физичка активност су главни фактори у превенцији гојазности и њених последица – додала је др Станковић.

Овом приликом је наглашено да је започет пројекат „Макси школски караван” који обилази 100 школа у Србији и у који је укључено 15.000 првака, а који је показао, како је објаснила Милица Поповић, колико се малишанима кроз игру може објаснити лепо зашто је важно да једу поврће и тако буду здрава.


Коментари1
44e5f
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Muradim Rebronja
Није деци и одраслима потребна "здрава медитеранска храна" него здрава храна биљног порекла без холестерола по идеалном нутрицијском балансу од 75 одсто сложених угљених хидрата (поврћа, салата и воћа), 15 одсто протеина (соја, пасуљ, печурке...) и 10 одсто интегралних скробних угљених хидрата (интегрални пиринач, житарице...). Медитеранска храна подразумева морске плодове, маслиново уље, поврће...Да, по први пут, ми угоститељи смо освојили Хипократово начело да нам храна буде лек. Лек од вртића до домова за за старе особе до елитних хотела са пет звездица за лечење шкембавих а богатих од те пошасти звана прекомерна гојазност, мајке многих знаних и незнаних болести. И не брините, имамо начин да та храна буде и укусна да задовољи и најзахтевније сладокусце, истинска храна за "цара и султана". Значи, почнимо од вртића и школа...Ем здраво ем јефтино. Мало ли је? Кад ако не сад?

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља