уторак, 11.12.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 08:10

Мозаик Жике Павловића у БДП-у

Аутор: Борка Голубовић-Требјешанинсреда, 14.11.2018. у 20:30
Ми­ле­на Па­вло­вић Чу­чи­ло­вић ра­ди дра­ма­ти­за­ци­ју и ре­жи­ју овог де­ла (Фото З. Анастасијевић)

Новела „Расло ми је бадем дрво” Живојина Павловића, објављена крајем осамдесетих година прошлог века, ускоро ће добити и своју сценску верзију. Драматизацију и режију овог дела ради глумица Милена Павловић Чучиловић, Павловићева ћерка, на сцени матичног Београдског драмског позоришта. Ово дело заправо повезује карактеристичне мотиве Павловићевог стваралаштва кроз препознатљив стил приповедања.

У ауторској екипи су и Сташа Јамушаков, који потписује дизајн сцене и костима, сарадник дизајнера је Емил Петро, композитор Матеја Радисављевић, а кореографију и сценски покрет ради Маја Митић. Павловићеве јунаке тумаче: Александар Алач, Стефан Радоњић, Татјана Кецман, Нада Мацанковић, Маја Ранџић и Лако Николић. Премијера се очекује крајем новембра, када ће уједно бити обележено и 85 година од рођења и 20 година од смрти Живојина Павловића.

„Расло ми је бадем дрво” на сликовит и упечатљив начин проговара о прелазном добу пред и постреволуционарном периоду око Другог светског рата, суноврату капиталистичке и настанку и успону „црвене буржоазије”.

– Сам по себи се ове јесени спојио мозаик Жике Павловића. Зато сам и пожелела да радим представу„Расло ми је бадем дрво”, будући да Жику и даље често цитирају, препричавају његове анегдоте и догодовштине и поред тога што је прошло 20 година од његовог одласка у неки бољи свет. „Расло ми је бадем дрво” је заправо кратка прича која није типична за Живојина Павловића јер није толико мрачна. Дешава се пре Другог светског рата, реч је о мало шаренијем периоду у нашој историји. Главни јунак је Димитрије Балабановић, светски човек, авантуриста, који има бројне брвнаре, зграде... Необично за Жикин рукопис – каже Милена Павловић Чучиловић и додаје:

– Ипак, ова прича је бар мени била приступачнија од осталих Жикиних дела јер је мекша. Прича се бави судбином Димитрија и младог Благоја, који долази из источне Србије да студира у Београд и живи код Балабановића у згради. Благоје ускоро почиње да даје часове Димитријевој ћерки, њих двојица постају најбољи пријатељи и поред огромне старосне разлике. Благоје Димитрију по годинама може да буде син, али се на крају све изврне наопачке...

И данас имамо људе, примећује наша саговорница, који долазе из унутрашњости у Београд, заузимају неке позиције и на крају нас поједу. Друга занимљивост којом се у овом случају Павловић бави јесте грађанство које у том тренутку између два рата прво цвета, а онда изумире. Скрајнуто је. Одабир лакшег пута за остваривање успеха, недостатак емпатије, гротескни контраст изопачености интелектуалног ништавила и скоројевићевске амбиције потцртавају типичну Павловићеву „естетику ружног”. Спој руралног и урбаног, интелектуалног и фолклорног јесте поље на којем се Павловићеви јунаци карактеришу… А о чему би данас писао и причао, Милена Павловић Чучиловић овако размишља:

– Наставио би вероватно на трагу своје теме која је вечна. Власт насупрот народа или појединац у оквиру колектива, људи са маргине, у односу на људе који су на неким позицијама. И у комаду „Расло ми је бадем дрво” постоји главни лик Благоје, утицај живота, средине, нове љубави, упознавање ноћног живота. Жика Павловић је увек имао индивидуалца који све то носи насупрот друштва. Верујем да би се он и даље бавио тим темама, јер на крају схватимо да свако понаособ мора да се избори са својим мраковима, прихватањем судбине такве каква јесте.


Коментари13
79e5b
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Гордана
"И данас имамо људе, примећује наша саговорница, који долазе из унутрашњости у Београд, заузимају неке позиције и на крају нас поједу." Типичан пример локал-шовинизма, тамо где се не надамо.
@siki
Siki, da ..."živimo u komforu ideologije za koju smo se borili", otužni komentari koji pljuju po Jugoslaviji ne bi mogli ni da se pojave u Politici. Na žalost, ne živimo u ideologiji za koju su se mnogi borili, nego u pljačkaškom kapitalizmu. Razmislite o tome, ako se uopšte živeli u Jugoslaviji za vreme prave države.
Борис
Питајте Макавејева о тим „минорним забранама".
Misa
Komunizam u Jugolsaviji kakav takav, ali je omugucavao da reditelji snimaju filmove koji ga kritikuju (na desetine) od drzavnih para. Nikom nije letela glava s ramena. Bilo je par minornih zabrana i to je sve. A sta mislite sta bi bilo u Sovjetskom Savezu ili drugim zemljama sa neuporedivo strozim rezimima.
Siki
da ste nesto procitali ili shvatili poruku Pavlovicevih knjiga i filmova ne biste tako pisali.A da se naziveo,pa i nije...kao sto mozda Vi zivite u komforu ideologije za koju ste se borili

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља